PRIČE IZ KOMŠILUKA: Aleksandar Klarić, dugogodišnji davalac krvi i humanista
Aleksandar Klarić, iako je sa 47 godina relativno mlad čovek, do sada je krv dao 91 put. Ako to pomnožimo sa 450ml, koliko daju muškarci, dobijemo neverovatnu cifru od gotovo 41 litre krvi, koju je ovaj Apatinac darovao onima kojima je to najpotrebnije. Kako saznajemo od njega, kao i većina mladića iz njegove generacije, prvi put je dao krv kao vojnik.
„Moje odrastanje i sazrevanje je bilo devedesetih godina. Tada je državu pogodio rat i bilo je svega. Čovek, ako može nekome da pomogne, to je najbezbolniji način. Bili su prikazivani ranjenici naše vojske i ljudima je stvarno trebalo pomoći. Bila je kampanja u vojsci kada sam ja bio vojnik i u vojsci u Vranju desilo se prvo davanje krvi. Dobijalo se tada 3 ili 4 dana slobodno da odeš kući, i vojnici su to praktično koristili da skrate vojni rok. Posle toga sledi prekomanda u Gnjilane, tamo sam takođe dao krv, te još jednom kao vojnik u Uroševcu. Posle je, da tako kažem, ostala ta neka zdrava navika“, prisetio se naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, prva akcija u Apatinu, posle služenja vojnog roka, bila je u Višenamenskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“, 94. godine. Tada je četvrti put dao krv, da bi nakon toga nastavio da je daje redovno, svaka tri, eventualno četiri meseca.
„Trudim se da ispoštujem svaku akciju na koju me pozovu. Ako ne dam krv u Apatinu, odem u Sombor ili u Prigrevicu. Međutim, sad je Crveni krst uradio jako dobru stvar, te nas, redovne davaoce, podsećaju sms porukama kada dođe vreme da ponovo možemo dati krv. Olakšavajuća je okolnost ta što su sad akcije češće nego ranije. Ljudi u Crvenom krstu zaista daju sve od sebe, a naročito sam srećan kad vidim da među volonterima ima i puno mladih“, ističe Klarić.
Kako nam je otkrio, ono na šta je naročito ponosan je to što je uspeo podstaći veliki broj ljudi da postanu dobrovoljni davaoci.
„Često pričam o dobrovoljnom davalaštvu, trudim da ga promovišem, kako među svojom rodbinom i prijateljima, tako i među poslovnim kolegama i poznanicima. Ljudi su puni predrasuda, pitaju se gde ide ta krv, ali često se ne zapitaju koliko ljudi bude operisano u Somboru, gde je potrebno od 10 do 15 jedinica krvi, koliko ih je operisao u Novom Sadu, u Beogradu, naših Apatinaca. Čuo sam da su za operaciju na otvorenom srcu potrebne litre krvi, a gde je plazma, trombociti, ostali produkti krvi. Neprocenjivo je darivanje ove dragocene tečnosti“, smatra ovaj humani Apatinac i dodaje da što je cifra davanja veća, osećaj je lepši, jer znate da ste mnogima pomogli.
Prema Aleksandrovim rečima, ne radi se čak samo ni o humanosti, već i o tome da se čovek oseća fenomenalno kad da krv, fizički. Takoće, kako nam je rekao, na akcijama je upoznao veliki broj sjajnih ljudi, sa kojima se rado druži.
„Osećaj da pomažete nekome je neverovatan. To je besplatno i humano. Ja svaki put izađem sa osmehom na licu, ispričam se sa ljudima... Mi redovni davaoci smo kao neka mala familija“, priča Klarić.
Naš sagovornik, osim što je dugogodišnji dobrovoljni davalac krvi, učesnik je i mnogih drugih humanitarnih akcija, prvenstveno onih koje organizuje Crveni krst. Mišljenja je da treba što više edukovati mlade, te razbijati predrasude kod ljudi vezano za dobrovoljno davalaštvo krvi. Iako po struci konobar, nakon što je promenio mnogo poslova, našao se kao operativac na poslovima dezinsekcije, deratizacije i dezinfekcije, što radi deceniju unazad. Kaže da slobodnog vremena nema mnogo, ali kada ga ima, najradije ga troši sa porodicom ili sa prijateljima, uz pesmu, što je za njega najveće bogatstvo. Namera mu je da daje krv dokle god mu to godine i zdravlje budu dozvoljavali, jer, kako nam je rekao na samom kraju razgovora: „Najdragocenije što svako od nas može pokloniti drugom čoveku su ljubav i krv“.
Mi ćemo se apsolutno složiti sa njim i poželeti mu prvenstveno puno zdravlja i ljubavi, te poručiti svima onima koji su našli motiv u našoj današnjoj priči da ne propuste sledeću akciju dobrovoljnog davalaštva krvi koja je u Apatinu zakazana za 22. septembar.
