PRIČE IZ KOMŠILUKA: Aleksandar Lovrić, čuvar tradicije golubarstva u Apatinu
Apatinac Aleksandar Lovrić jedan je od najpoznatijih golubara, ne samo u Apatinu, već i šire. Iako je u prošlosti uzgoj golubava bio itekako popularan na teritoriji naše opštine, čak je postojala i rasa „Apatinski srcasti golub“, danas je među golubarima ostalo malo onih koji su posvećeni očuvanju ove lepe tradicije. Lovrić je svakako jedan od njih.
Prema rečima našeg sagovornika, njegova ljubav prema golubovima počela je praktično od kad zna za sebe, pošto je od malih nogu, uz ujake golubare, zavoleo i nasledio ovaj hobi.
„Moji ujaci su držali srpske visokoletače, tako da sam od njih odmah i rasu nasledio. To je rasa koja je nastala u Beogradu, najpre se zvao beogradski visokoletač, a nakon što je 1966. godine osnovan Savez odgajivača Srbije, golubarstvo doživljava ekspanziju, pa je ime beogradskog visokoletača promenjeno u srpskog visokoletača, koji je danas nacionalna ptica“, objašnjava Lovrić, koji osim ove rase uzgaja još i engleske tiplere.
Golubarstvo se smatra umetnošću i naukom uzgoja domaćih golubova, a od Aleksandra smo saznali i da čvrsto povezuje ljude na svim kontinentima.
„Biti golubar znači da pripadaš jednom svetskom bratstvu, koje briše sve nacionalne, imovinske i starosne vrednosne granice, jer su svi golubari povezani istim interesom, a to je ljubav prema golubovima“, objašnjava Lovrić, koji za golubove kaže da su izuzetno inteligentne ptice.
Kako saznajemo od našeg sagovornika, trenutno uzgaja oko 200 golubova. Iako je ovaj hobi izuzetno zahtevan, počevši od svakodnevnog hranjenja ujutru i uveče, preko čišćenja, treninga za takmičenja, uparivanja, za njega to predstavlja prvenstveno izvor zadovoljstva.
Zahvaljujući posvećenosti, velikom broju nagrada i uspeha na elitnim takmičenjima, Lovrić važi za jednog od najboljih uzgajivača, te je danas u situaciji da može i zaraditi na prodaji kvalitetnih golubova. Ipak, često zna i da pokloni određen broj svojih ljubimaca, a kako sam kaže, postoje golubovi za koje je posebno vezan i koje nikad ne bi prodao.
„Moja ljubav prema golubovima se najbolje može opisati primerom iz školskih dana. Nisam bio đak za primer. U trenutku kada sam imao opomene, otac me je uslovio da mogu držati golubove samo ako popravim ocene. Tako sam školu i završio, samo da bih mogao imati golubove. A moram naglasiti i da sam više praktičnih znanja stekao kroz golubarstvo nego u školi“, otkriva nam Aleksandar.
Naš sagovornik, kao i svaki drugi golubar, sanja o tome da bude prvak Srbije. Doduše, s obzirom na izuzetne rezultate i prosek iz saveznih takmičenja, ne može biti nezadovoljan, jer je u AS šampionskoj kategoriji, a trenutno je 56. na rang listi Saveza Srbije, od ukupno 3.500 golubara.
Deca iz komšiluka svakodnevno su rado viđeni gosti u kući Aleksandra Lovrića, a na neke od njih već je preneo svoju ljubav ka golubarstvu, te danas i oni imaju svoje golubarnike, što uliva nadu da će se na teritoriji naše opštine ipak održati ovaj zanimljiv hobi, koji je, na neki način, obeležio jedan deo istorije Apatina.
