PRIČE IZ KOMŠILUKA: Apatin kao nepresušna inspiracija slikara Radomira Drče
Apatinac Radomir Drča, iako se veći deo svog života bavio preduzetništvom, oduvek je gajio ljubav i talenat prema slikarstvu. Danas, u svojoj 66. godini, aktivno slika, a kako saznajemo od njega, tek pre petnaestak godina stvorili su se uslovi da može da se bavi isključivo slikarstvom.
„Radio sam i kao električar, kao konobar, trgovac, kao konfekcionar, sve to sam morao naučiti raditi da bih se mogao baviti preduzetništvom, dok sam jurio egzistenciju. Tada sam se manje bavio slikarstvom, ali sam uvek crtao. Pre otprilike 15 godina sam počeo da radim ulja na platnu i od tada sam se ozbiljnije posvetio slikarstvu“, izjavio je Drča, koji je svoj talenat za slikarstvo otkrio još u školskom uzrastu,a njegovi počeci bili su vezani za crtež, ugalj i pastel.
Prema njegovim rečima, iako nije imao mnogo vremena za slikarstvo dok se bavio preduzetništvom, uvek se trudio da umetnost bude na bilo koji način deo njegovog života.
„Dok sam držao kafić, koji se zvao Olimp i gde se pretežno slušao džez i bluz, tamo sam često organizovao izložbe. To je praktično bila kafe galerija, gde smo imali preko 20 izložbi, što akademskih, što amaterskih slikara. Štampao sam kataloge, imali smo likovne biltene, družili smo se“, prisetio se naš sagovornik i dodao da se, upravo u periodu kad je završio sa ugostiteljstvom, posvetio slikarstvu.
Iako samouk slikar, Drča je osvojio i neke značajne nagrade.
“Jedno vreme je funkcionisala likovna radionica u Kulturnom centru, pa smo mi jednom godišnje imali izložbe radova koji su tamo nastali. Družili smo se gotovo svaki dan, pomagali jedni drugima, slično kao na kolonijama. U tom periodu, dve godine za redom osvojio sam značajne nagrade na najmasovnijoj smotri likovnih stvaralaca Vojvodine, gde učestvuje na hiljade amatera. Dobio sam treću nagradu za sliku starog kadra Kulturnog centra, pre nego što je izgrađen Trg Nikole Tesle, i za jednu na kojoj je motiv Dunava u Apatinu, takođe treće mesto, ali prva slika, jer su prvo i drugo mesto bile skulpture”, ponosan je naš sagovornik.
Kako saznajemo od njega, kada je broj slika u pitanju, brojao je do 500, a nakon toga je prestao da broji.
“Ja mislim da niko nije naslikao Apatina koliko sam ja naslikao. Apatin je moja najveća inspiracija. Ja to više nekako radim reporterski, škljocam, slikam i retko ponavljam kadar. Ne samo prirodu, već i ljude, i grad, i događaje. Kad prođem našim lepim gradom i vidim neki lep kadar, ja to fotografišem, pa uradim sliku”, priča Drča i dodaje da, osim Apatina, ima i slika sa putovanja, ali pretežno radi Apatin i portrete.
Kada je prodaja u pitanju, Radomir kaže da tu nema pravila. Nekad u nedelju dana proda nekoliko slika, a onda nekad mesecima ne proda ništa. Veliki broj svojih radova je poklonio, a radi i slike po porudžbini.
Iako se, prema njegovim rečima, od slikarstva teško može živeti, ono što ga najviše motiviše je ljubav prema umetnosti.
“Slikarstvo mi je ušlo pod kožu i ja bez toga ne mogu. Godinama sam slikao svaki dan. Sad ne, ali često slikam. Čak sam i suprugu, koja mi je beskrajna podrška, podstakao da počne slikati, te je i sama do sad uradila petnaestak veoma lepih slika”, otkrio nam je naš sagovornik.
Drča je do sada imao dve samostalne izložbe, jednu u Apatinu i jednu u Prigrevici, ali i veliki broj kolektivnh izložbi. Bio je deo velikog broja likovnih kolonija, a u restoranu Garden House u Apatinu ima postavku koja traje već 4 godine.
“I svoju postavku u restoranu Garden House smatram nekom vrstom izložbe. U pitanju je stalna izložbeno-prodajna postavka, ali je dopunjujem, rotiram, menjam, tako da je tamo prošao veliki broj mojih slika, ali i prodat”, rekao je ovaj apatinski slikar.
Od 2003. Drča je svake godine deo tradicionalne izložbe koja se organizuje povodom Dana opštine, a koja će i ove godine biti otvorena u galeriji Meander, 21. oktobra. Na ovoj izložbi učestvuju likovni stvaraoci opštine Apatin, kako akademski slikari, tako i amateri.
Naš sagovornik kaže da ga jedino rastužuje činjenica da je u našem gradu sve manje i manje likovne publike, te da bi voleo da se roditelji i škole malo više pozabave ovim problemom. Kad ne slika, najviše uživa u druženju sa prijateljima, a želja mu je da napravi makar još jednu samostalnu izložbu. Mi mu to od srca želimo.
