PRIČE IZ KOMŠILUKA: Apatinska zubarka iz čije ordinacije se izlazi sa osmehom
Omiljena zubarka najmlađih Apatinaca kao stomatolog radi gotovo 30 godina. Pored posla u kom uživa, ovoj pedesetdvogodišnjakinji velika ljubav su muzika i fotografija. Pet godina unazad peva u Gradskom horu “Jedinstvo”, a od pre godinu dana je i predsednica hora. Smatra da svako od nas može biti društveno koristan za svoju zajednicu, te s tim u vezi, uz ostale članove i dirigenta, daje svoj maksimum kako bi se hor omasovio i sačuvala njegova duga tradicija. Skoro održan koncert koji je napunio salu Doma kulture dokaz je da su na dobrom putu. U nastavku pročitajte još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica osnovnu i prve dve godine srednje škole završila je u Apatinu, a potom treću i četvrtu godinu u Novom Sadu, u Srednjoj medicinskoj školi, smer stomatološka sestra-tehničar. Nakon toga, odlazi na fakultet u Beograd, a posle visokog obrazovanja stiče status doktora stomatologije, da bi po završenoj specijalizaciji postala specijalista ortopedije vilica.
“U Beogradu, po završetku Stomatološkog fakulteta, ostajem da živim sve do 2005. godine. Tamo sam radila oko 9 godina, prvo na oralnoj hirurgiji, a potom kao asistent na patologiji svog fakulteta, nakon čega se iz porodičnih razloga vraćam u Apatin”, započela je svoju priču Ksenija.
Čanković naglašava da ortodoncija sama po sebi ima jako puno dodirnih tačaka sa dečijom stomatologijom, a ona sama danas najvećim delom radi upravo sa decom i mladima. Od ukupno 28 godina radnog staža, naša sagovornica radi kao ortodont već 15 godina, od čega na poziciji na kojoj je danas u Domu zdravlja 11 godina. Privatno radi deo ortodoncije koji ne pokriva fond, a to su fiksne proteze. Kaže da stomatologija ume da bude jako lepa.
“Stomatologija je jako lepa. Možda je fizički zahtevna, jer zahteva određen položaj tela koji, kad se dugo radi, dovodi do nekih profesionalnih problema, ali što se tiče rada, stomatologija sa decom je specifična. Ja lično mislim da su deca zahvalniji pacijenti od odraslih i kada se jednom s njima uspostavi dobra saradnja, oni budu sjajni pacijenti. Uglavnom nemam problema, ali dešavalo se da i meni pacijent pobegne sa stolice, pa se ganjamo po čekaonici”, iskrena je naša sagovornica.
Ksenija ističe da se uvek više pamte one lepe stvari.
“Velika je nagrada ta dečija zahvalnost, a posebno je lepo kada ti jedno dete npr. dolazi od treće do dvadesete godine i ti njega ispratiš. Mislim da deca u Apatinu imaju dosta dobre zube i jasno se vidi razlika između onih koji idu i onih koji ne idu redovno na kontrole. Ipak, iako je dobro, uvek može bolje. Smatram da negde u budućnosti treba ponovo dobro raditi sistematske preglede, ali i razmisliti o većem broju stomatologa koji se bave sa decom. Osamdesetih godina taj koncept je bio mnogo bolji nego danas. Ako se neko u budućnosti ozbiljnije pozabavi time, pa kada decu saniramo i kada oni imaju dobre zube, mi imamo komplet populaciju sa zdravim zubima, a kada izgubiš u tom dečijem uzrastu, onda kasnije samo lečiš komplikacije”, ispričala je.
Čanković se nada da će stomatologija u Srbiji u nekom trenutku doći do tog nivoa da se svi više bave prevencijom, umesto lečenja posledica i komplikacija, što je prema njenom mišljenju zapravo budućnost stomatologije kada su mladi u pitanju. Iako smatra da je odabrala pravi poziv za sebe, Ksenijina velika ljubav od malena je i muzika.
“Kao dete sam želela da budem nastavnik klavira. Išla sam u muzičku školu i to mi je bila velika ljubav. Išla sam s mamom i tatom na probe hora, odakle i datira moje interesovanje za horsko pevanje. Počela sam svirati klavir sa manje od 6 godina, tako da je muzika bila moja prva ljubav. Tek u srednjoj školi sam se zainteresovala za stomatologiju”, ispričala je Čanković.
Svojoj ljubavi ka muzici ponovo se vratila pre oko pet godina.
“U horu pevam gotovo 5 godina. Kad sam kretala, zapravo sam se u tom trenutku nosila mišlju da mogu biti društveno korisna za ovaj grad, jer smatram da svako od nas može uraditi neko korisno delo za grad u kom živi. Počela sam da pevam i malo po malo, ekipa se proširila. Bilo mi je jako zanimljivo što kad sam počela pevati, tu su bile i moja vaspitačica Marija Turanski, kao i učiteljica Anica Kaluđerović. Nastupaš sa ljudima koji su te negde oblikovali, što je zaista lepo iskustvo”, iskrena je naša sagvornica, koja je inače i na poziciji predsednika Gradskog hora “Jedinstvo” oko godinu dana unazad.
Prema njenim rečima, osim što su osavremenili repertoar, prva i najvažnija misija im je da hor bude masovan, a kako smo saznali tokom našeg razgovora, već posle skoro održanog Godišnjeg koncerta imaju 5 novih članova i nadaju se da će se taj trend porasta nastaviti.
Ksenija ima supruga i sina Luku koji ide u četvrti razred gimnazije. Pored porodice, posla i hora, velika strast joj je i fotogafija. Uživa u šetnjama i vožnji biciklom, kada zapravo najviše fotografiše, a na njenim fotografijama, kojih ima nekoliko hiljada, najviše je Dunav. Kako nam je otkrila, presrećna je kada prezentuje svoj Apatin kroz lepu fotografiju, zahvaljujući kojoj ljudi požele da dođu i vide ga.
Kao najveću podršku u životu, osim supruga, izdvaja svoju majku, a kako je sve svoje profesionalne ciljeve ostvarila, želja joj je samo da njena porodica bude zdrava. Mi joj to naravno od srca želimo, kao i još mnogo nasmejanih dečijih lica na izlasku iz njene ordinacije, te brojne uspehe sa horom, koncerte, putovanja i što više novih članova.
