PRIČE IZ KOMŠILUKA: Disciplina kao ključ Nikolinih uspeha
Osamnaestogodišnji Nikola Popović iz Apatina, učenik 4b odeljenja Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“, od onih je mladih ljudi koji dokazuju da se znatiželja kod dece vremenom može pretvoriti u neobičnu glad za znanjem i sticanje izvanrednih rezultata na polju nauke. Naš sagovornik prošle je godine na Republičkom takmičenju iz istorije osvojio prvo mesto, a 20. maja pokušaće odbraniti titulu najboljeg u državi kada je ova društvena nauka u pitanju. Sem navedenog, Nikola je tokom svog školovanja osvajao i druge brojne nagrade iz različitih oblasti, a sve je počelo još u nižim razredima osnovne škole.
„Već u nižim razredima bilo je nas nekoliko koji smo se isticali iz matematike i sve je krenulo sa takmičenjima Kengur i Misliša. Ipak, mene je uvek najviše zanimala priroda i društvo, a posebno me je interesovao period prošlosti. Voleo sam da slušam priče starijih i uvek sam želeo da znam više. To je naročito došlo do izražaja u petom razredu, kada sam se zaljubio u istoriju, ali zanimali su me i biologija, i fizika i drugi predmeti“, prisetio se naš sagovornik, koji je u periodu od petog do sedmog razreda išao na po sedam takmičenja godišnje, iz sedam različitih predmeta, iz nemačkog, fizike, matematike, biologije, hemije, istorije i recitovanja.
Nikola je na svim takmičenjima uvek postizao dobre rezultate i prolaske na okružni nivo, dva puta bio na republičkom iz istorije, a u 7. razredu je osvojio drugo mesto na Republičkom takmičenju iz biologije. Zahvaljujući svemu ovome, na kraju 8. razreda, osim Vukove diplome i titule đaka generacije, na dodeli specijalnih diploma, od mogućih 13, dobio ih je čak 11. Takođe, sa uspehom je završio i OMŠ „Stevan Hristić“, smer gitara.
Po završetku osnovne škole, naš sagovornik upisuje Gimnaziju i stručnu školu „Nikola Tesla“ u Apatinu, gde opravdava velika očekivanja svojih profesora. Osim što su u knjižici i dalje sve same petice, Nikola nastavlja da odlazi na takmičenja i dostojno predstavlja svoju školu i svoj grad.
„Imao sam tu nesreću da je bila korona tokom moje prve dve godine srednje škole, ali u prvom razredu sam uspeo da odem na smotru recitatora i spremao sam istoriju. Opštinska takmičenja su prošla super, a onda je počelo vanredno stanje, onlajn nastava, sva takmičenja su otkazana i prva godina je po tom pitanju propala. U drugoj godini sam spremao recitovanje i istoriju. Istorija je opet održano samo opštinsko, dok je recitovanje održano onlajn, i pohvaljen sam na pokrajinskom nivou u Sečnju“, ponosan je Nikola.
Kako saznajemo od njega, u trećoj godini je situacija bila bolja, te se takmičio iz biologije i recitovanja, a iz istorije, sa maksimalnim brojem bodova prolazi opštinsko, mesec dana kasnije okružno u Somboru, ponovo maksimalan broj bodova, te na kraju i prvo mesto na republičkom u Pirotu, opet sa maksimalnim brojem bodova.
U četvrtoj godini posvetio se onome što ga najviše zanima, istoriji. Kaže da je opštinsko takmičenje bio drugi zbog svoje brzopletosti. Na okružnom u Somboru je to ispravio maksimalnim brojem bodova, najbolje urađenim testom od svih razreda i osvojenim prvim mestom. Republičko takmičenje zakazano je za 20. maj, kada naš sagovornik brani titulu najboljeg i iskreno se nada da će se u Apatin još jednom vratiti sa maksimalnim brojem bodova.
Četvrta godina, osim istorije, za Nikolu će ostati upamćena i po takmičenju iz sociologije, na kom je pisao rad na temu „Dominacija popularne kulture“, sa kojim je ušao među 10 najboljih u Vojvodini. Ono što je karakteristično za ovaj rad i na šta je naš sagovornik naročito ponosan je činjenica da ga je pohvalio profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, sa katedre sociologije, koji je istakao da Nikola već sad ima znanje studenta druge godine studija.
Pored svega navedenog, tokom srednje škole mladi Popović završio je i ciklus predavanja u Istraživačkoj stanici Petnica, gde je, kako nam je otkrio, stekao neprocenjiva iskustva iz oblasti istraživačkog rada.
Nikola kaže da najviše nauči upravo u školi, ali da su pripreme za takmičenja mnogo ozbiljnija.
„Ne učim puno. Što se tiče škole, slušanje na času, to je minimum 50 do 70 posto znanja, a što se tiče takmičenja, tu mora više da se zapne. Pored podrške porodice, želje za znanjem i nagrađivanjem, zapravo je najvažnija disciplina“, iskren je naš sagovornik.
Zahvaljujući svojim uspesima, Nikola je korisnik školskih stipendija, predsednik je svog razreda već treću godinu za redom, dobitnik je nagrade Fonda za mlade talente AP Vojvodine, a nedavno je, na Sajmu obrazovanja u Novom Sadu, bio učesnik konferencije „Obrazovanje – juče, danas, sutra“, na kom je predstavljao učenike i pokušao da prenese probleme sa kojima se oni susreću, s ciljem poboljšanja uslova za sve đake u obrazovnom sistemu.
Pored svega navedenog, Popović ima vremena i za zdrave životne navike, te je tako tokom osnovne škole redovno trenirao košarku, dok danas gotovo svakodnevno provodi vreme u teretani. Osim istorije, voli da čita filozofiju, a omiljeni pisac mu je Njegoš. Ceni porodične vrednosti, koje se neguju u njegovoj kući, prati evropsku i američku košarku, formulu 1, svira bubnjeve i gitaru, izlazi, druži se. Planira da upiše istoriju, raduje se fakultetu, jer je to nova šansa za dokazivanje. Kaže da bi voleo da se i tamo dokaže, da ga primete, i da se bar u jednom momentu svog života bavi istraživačkim radom na polju istorije. Takođe, želja mu je da na fakultetu predaje novi vek, što mu je omiljeni deo istorije, ali i da nastavi porodični biznis, te fakultet ukolopi sa radom na ribnjaku, jer voli da pomaže ocu, ne samo u ribnjaku, već i u radionici, kao i na vikendici .
„Bez obzira na loše stanje u društvu, državi, porodici, sve će proći, sve se menja. Nemojte da vas loš period sputava na dugoročnijem planu. Trudite se, jer trud se uvek isplati, uglavnom ne odmah, ali kad tad će doći momenat kada ćete uživati benefite svog truda“, poručio je naš sagovornik svima koji su imali strpljenja pročitati tekst do kraja, a mi mu na samom kraju od srca želimo da odbrani titulu najboljeg iz istorije, te da nas još jednom učini ponosnima jer se u celoj državi, zahvaljujući ovom vrednom mladiću, ponovo čulo za jedan mali Apatin i jednu malu gimnaziju u njemu.
