PRIČE IZ KOMŠILUKA: Dobrijevićeva misija unapređenja sela po meri mladih
Nikola Dobrijević, direktor Centra za kulturu i obrazovanje Sonta, više od osam godina unazad posvećen je obogaćivanju sadržaja za mlade u ovom selu. Ovaj profesor književnosti po struci, osim navedenog, već neko vreme, zajedno sa svojim timom, angažovan je na razvoju omladinskog rada, ne samo u Sonti, već i u drugim selima Srbije, te je danas ova sonćanska organizacija prepoznata kao primer dobre prakse na nacionalnom nivou, a cela priča počela je da se širi i na međunarodni nivo.
Kako saznajemo od Dobrijevića, CEKOS je zapravo nastao sasvim spontano, kada su se osnivači sreli i udužili sa željom da se u Sonti bave dramskim stvaralaštvom.
“Centar za kulturu i obrazovanje Sonta je nastao u novembru 2014. godine. Sticajem okolnosti, tad sam radio u školi u Sonti. Vodio sam dramsku grupu, nismo imali Bog zna kakvu podršku škole i to je bio osnovni problem, a želeli smo mnogo toga da radimo. Onda se desilo da se okupilo nas nekoliko koji smo se bavili dramskim stvaralaštvom. Ja sam imao grupu sa kojom sam radio, njih dve su imale vršnjačku grupu sa kojom su radile i rešili smo da napravimo neku svoju priču. Registrovali smo organizaciju, našli smo prostor, uselili se tamo gde smo i danas, a ostatak je istorija”, ispričao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, iako je u početku bilo momenata kada se bojao da li će organizacija opstati, danas sa sigurnošću može reći da to dobro funkcioniše i da je priča održiva.
“Ono što je sigurno, to je da će se oblik organizacije menjati, jer se ona stalno razvija. Dosta sam ulagao u to da bude održivo, da zaživi, da mnogo toga može da funkcioniše bez mene i danas imamo tim na koji mogu da se oslonim u pravom smislu te reči”, ponosan je Nikola.
Naš sagovornik ističe da, iako je u početku sve bilo na bazi volontiranja, nikada se nije postavljalo pitanje da li treba raditi ili ne, a njegova istrajnost uticala je na to da CEKOS danas postane to što jeste.
“Bio sam prosvetni radnik, ali želeo sam da uradim nešto više, da se stručno usavršavam, da gradim nešto za svoju zajednicu. Trebalo je dosta godina da se to izgradi, ali eto, sticajem okolnosti, imao sam sreće i vremena i danas sam zaposlen tu”, priča Dobrijević.
U početku je organizacija brojala svega desetak volontera. Ljudi su se, iz godine u godinu, smenjivali, ali i danas je u CEKOS-u još uvek nekoliko njih koji su tu praktično od početka. U međuvremenu, pristiglo puno novih članova, volontera, ali i zaposlenih.
“Imamo 5 zaposlenih. Osim mene kao direktora, imamo jednu koleginicu - koordinatorku omladinskog programa, koja je trenutno na porodiljskom odsustvu. Tu su i dve cure, takođe na neodređeno, jedna je asistent na programima, druga je koordinator za finansije, a imamo još jednu novu mladu osobu, zaposlenu kroz program Moja prva plata, i koja nam pomaže u aktivnostima i radi s decom”, saznajemo od Dobrijevića.
Iako su osnovani zbog pozorišta, u CEKOS-u su tokom godina uradili još mnogo drugih stvari.
“Mi smo osnovani zbog pozorišta, pa smo u međuvremenu dodali omladinski program, a treća stvar je ova koju radimo na nacionalnom nivou, razvoj omladinskog rada na selima u Srbiji, a sad i već malo šire, na međunarodnom nivou. Dramski studio CEKOS-a ima dve grupe, mlađu i stariju. Takođe imamo i Nedelju pozorišta, tradicionalni festival koji će ove godine biti održan po deveti put. Omladinski klub funkcioniše od 2015. godine sa svojim redovnim godišnjim aktivnostima, kroz neformalno obrazovanje, ali i različite zabavne sadržaje. Zahvaljujući donacijama građana, 2020. godine, prostor u kom se nalazimo je otkupljen, i rebrendirali smo ga kao Omladinski klub Sonta. Tu radi i organizacija CEKOS-a i mogu da se sprovode i drugi sadržaji otvoreni za zajednicu. Vrata otvaramo znanjem je nova usluga koju mladi sprovode za decu, pomažu im pre i posle škole oko nastavnih aktivnosti, dolaze tu da provode vreme, zajednički rade domaći. U tom prostoru prepodne uglavnom radimo naš kancelarijski posao, popodne se nude različite aktivnosti, naveče budu neki zabavi sadržaji, tipa veče društvenih igara, zajedničko gledanje sportskih prvenstava i slično”, objasnio je naš sagovornik i dodao da je radno vreme Omladinskog kluba od 9 do 17 sati, ali po potrebi se otvara i u večernjim terminima.
Sredstva za rad CEKOS obezbeđuje kroz različite alternativne izvore finansiranja.
“Sredstva za rad obezbeđujemo kroz donacije građana, od prihoda naših delatnosti, partnerstava na različitim projektima, pa čak i mera Vlade Srbije, kao što je Moja prva plata ili povrat poreza za otvaranje radnih mesta. Skupi se jedan određen procenat sredstava godišnje, ali još uvek veliki deo dolazi kroz projektno finansiranje. I dalje su veća sredstva u evropskim fondovima, ali jednog dana će verovatno i naša zemlja više ulagati u ovakve stvari”, optimističan je naš sagovornik.
Kada su kratkoročni i dugoročni planovi u pitanju, Nikola je rekao sledeće:
“Kratkoročno, ove godine imamo dve nove predstave i želimo da ih igramo što više. Festival se polako sprema, kao i sve ono što radimo svake godine. Na nacionalnom nivou i dalje guramo priču razvoja omladinskog rada na selima, podržavamo polako inicijative mladih po drugim selima, sklapamo neka međunarodna partnerstva, ali i otvaramo neke nove prostore u selu, o čemu će biti reči uskoro. Dugoročno smo malo ambiciozniji. Meni su moji mladi na jednom projektu, na jednoj radionici, nacrtali kako treba Sonta da izgleda 2030. godine. To sam okačio u kancelariji i to mi je smernica šta treba da radim. Kažu da ćemo iznedriti nekog profesionalnog glumca u Sonti, da će biti nekih novih prostora za mlade, tipa skejt park i slično. Možda neće biti baš to, već nešto što nismo ni planirali, ali vreme će pokazati.”
Dobrijević je, kako nam je otkrio, puno toga naučio usput, kroz praksu, i kroz neformalno obrazovanje, ali i dalje se kontinuirano usavršava i edukuje. Po profesiji je profesor književnosti, a sada je ponovo upisao studije, i to Akademiju umetnosti Novi Sad, odsek dramski, master smer primenjeno pozorište. Iako Apatinac, Nikola već neko vreme živi u Sonti, pa kaže da se sad već pomalo smatra Sonćaninom, ne manje nego Apatincem. Privatno svira gitaru, komponuje, piše, malo se bavi poljoprivredom, a život na selu oplemenio ga je na mnogo načina.
Za sam kraj, mi mu od srca želimo da ostane na ovom putu i da istraje na njemu, te da Sonta 2030. bude upravo ono što su mladi Sonćani zamislili.
