PRIČE IZ KOMŠILUKA: Goran Ćopić, jedini reprezentativac Srbije koji u pedesetoj nastupa sa seniorima
Apatinac Goran Ćopić jedan je od onih sportista koji dokazuje da godine nisu prepreka za postizanje vrhunskih rezultata. Naprotiv. Ovaj privatni preduzetnik ušao je u pedesetu godinu, a najbolje rezultate u bodibildingu postigao je upravo u prethodnih 10 godina. Od 2014. godine član je reprezentacije Srbije i u svojoj kolekciji broji čak 46 zlatnih pehara, dok se medaljama ne zna broj. Kako nam je otkrio, sport je sastavni deo njegovog života od detinjstva.
“Interesovanje za sport počeo sam da pokazujem još kao dete. U osnovnoj školi sam trenirao malo fudbal, a potom i nekih 5 do 6 godina košarku, sve do srednje škole, a posle srednje škole počeo sam amaterski da dižem tegove. U to vreme nije bilo teretana, bila je prostorija sa jednom do dve sprave, bučice, tegovi i to je to. Kao klinci smo vežbali bez ikakvih saznanja, jer tada nije bilo interneta. Gotovo svi klinci koji krenu u sport uđu u teretanu, ali mali broj se zadrži na tome. Ja sam krenuo zbog sebe, da bih lepše izgledao”, započeo je svoju priču Ćopić.
Prema njegovim rečima, njih nekoliko drugara koji su zajedno trenirali, čuli su za Nikicu Pekovića iz Sivca koji je u to vreme držao teretanu i bio šampion Jugoslavije.
“Tada sam imao oko 24 godine. Čim smo čuli za Pekovića, zvali smo ga na telefon, otišli kod njega, a onda nas je on uveo u neke osnove sporta. Mene je zapazio i predložio mi da izađem na takmičenje. Iako tada nisam znao ništa o tome, otišao sam kod njega, naučio me kako se pozira i još neke stvari, izašao sam na prvo takmičneje, Prvenstvo Vojvodine, i bio sam treći. Kako sam uzeo medalju na tom prvom takmičenju, tako me je to motivisalo da nastavim dalje”, prisetio se naš sagovornik, koji je već 2002. godine postao šampion Jugoslavije.
Nažalost, već godinu dana nakon velikog uspeha na nivou tada velike države u kojoj smo živeli, doživljava povredu.
“Imao sam ozbiljnu povredu kolena 2003. i nisam se takmičio punih 10 godina. Kad sam zalečio povredu, sa 39 godina, vratio sam se takmičenjima, 2013. godine. Tad je već Nataša Kubik imala klub, Kleopatra se zvao, pa sam godinama nastupao za njih. Te prve godine bio sam 4. na Kupu Srbije i već godinu dana potom bio sam prvi na istom Kupu, kao i prvak Balkana”, ponosan je Goran.
Važno je napomenuti da se Ćopić sve vreme takmiči sa seniorima, momcima mnogo mlađima od sebe, od 15 do preko 20 godina.
“Ja sam jedini u našoj reprezentaciji koji u ovim godinama u svom sportu nastupa kao senior. Dokle god imam osećaj da mogu da im pariram, da ih pobedim, ja ću se takmičiti sa njima, a kad ocenim da više ne mogu, sam ću preći u veterane”, rekao nam je.
Ovaj Apatinac ima ukupno 46 zlatnih pehara, dok medaljama ne zna broj. Samo sa balkanskih prvenstava ima osam medalja. Na balkanskom nivou takmičio se osam puta, svaki put doneo medalju, a dva puta je bio prvak Balkana. Takmiči se u više kategorija, a na velikom evropskom takmičenju “Mister univerzum Evrope” ušao je u finale kao senior i osvojio visoko peto mesto.
Kako saznajemo od njega, pripreme za takmičenja izuzetno su teške.
“Svaki dan se trenira, bez pauze, a na treninge u teretani se neretko dodaju i kardio treninzi. Ishrana je najvažnija, visok unos proteina i smanjen broj ugljenih hidrata. Teško je istrajati, ali motiv je dobar, a to je krajnji rezultat. Jedne godine sam punih 8 meseci bio na toj rigoroznoj prehrani, jer sam se spremao i za prolećnu i za jesenju sezonu”, priča Ćopić.
Kada su uzori u pitanju, kao i mnogi klinci u njegovo vreme, obožavao je Švarcinegera.
Selektor reprezentacije Srbije zapazio ga je 2014. godine, kada je ušao u istu. Kaže da je to velika čast i da trenutno Srbiju predstavlja u kategoriji klasik fizik.
Ćopić je pred tokom decembra već započeo pripreme za takmičenja koja slede.
“Trenutno se pripremam za Kup Srbije u Novom Sadu, zakazan za 8. april, što je ujedno i prvi stepenik ka ovogodišnjem balkanskom i evropskom prvenstvu. Balkansko prvenstvo će biti održano u Skoplju, u Makedoniji, od 21. do 23. aprila, a prva nedelja maja rezervisana je za evropsko prvenstvo u Barseloni u Španiji”, najavio je naš sagovornik.
Kako bi mogao svakodnevno trenirati, napravio je i sopstvenu teretanu. Kaže da planira da se takmiči dokle god ga zdravlje služi. S tim u vezi, za sada nema ambiciju da postane trener, jer, kako nam je rekao, za tako nešto ne bi imao vremena.
“Imam privatan biznis, porodicu, pa ne bih imao vremena da se nekom posvetim koliko je to potrebno. Svoje slobodno vreme odvajam za sebe, za pripreme za takmičenja i motiv mi je da se takmičim dokle god budem mogao.”
Goran je porodičan i poslovan čovek. Ima suprugu i dve ćerke, a kaže da je na mlađu preneo ljubav ka sportu. Naglašava da je podrška porodice od izuzetnog značaja.
“Podrška porodice je na prvom mestu. Da mi nije supruge, koja mi pomaže, ne bih sve sam postigao. Samo ishrana je velika stavka, treba pripremiti tih 5 do 6 obroka dnevno, a bez nje to ne bih mogao nikako”, zahvalan je Ćopić, koji svo slobodno vreme koje ima posvećuje upravo svojoj porodici.
Za sam kraj našeg razgovora, mladima je poručio da se upornost i posvećenost uvek prepoznaju u sportu, a mi smo sigurni da će njegov trud i ove godine uroditi plodom, te uvećati kolekciju zlatnih pehara, kako sa balkanskog, tako i sa evropskog prvenstva.
