PRIČE IZ KOMŠILUKA: Ilijin put od dečačkog sna do najlepših životnih nota
Četrdesetogodišnji Ilija Ilić iz Prigrevice, pevač, tekstopisac, kompozitor i aranžer, iako relativno mlad, prošao je dug i trnovit put do uspeha. Od dečkića koji je sa svega 19 godina otišao u Beograd ne bi li našao svoje mesto na estradnom nebu, preko brojnih uspona i padova, selidbi, divne muzike koju je stvarao, koncerata, do toga da je danas njegov muzički studio jedan od najboljih u zemlji, kao i koncertna produkcija, te do statusa priznatog samostalnog umetnika, ali i ponosnog roditelja deteta sa smetnjama u razvoju koje ga je učinilo još boljim i borbenijim čovekom. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik odrastao je u Prigrevici, gde je završio i osnovnu školu, u kojoj je, pored orkestra, bio i član recitatorske sekcije i to veoma uspešan. Kao odličan đak, tokom osnovnoškolskog obrazovanja, od sportova se oprobao u fudbalu i košarci, ali je muzika ipak od starta bila njegova najveća ljubav, te je tako osmoletku završio dobivši posebnu diplomu iz muzičkog. Kako nam je otkrio, period odrastanja u Prigrevici pamti po brojnim zanimljivostima.
“Odrastanje današnjih klinaca i moje se poprilično razlikuje, u smislu da sam proživeo ratove i da je sasvim normalno bilo tada, bar u mom selu, pucati iz bilo kog naoružanja, potući se, igrati vije motorima, ali i slušati Metaliku, nositi starke i teksas, ići na banju - naravno preskačući ogradu, noću pogotovo, i ono najlepše: prva ljubav, prvi bubnjevi, prvi bend, prvi nastupi, folklor itd.” – prisetio se Ilić.
Srednju školu sam upisao je u Somboru i završio smer za tehničara drumskog saobraćaja.
“Srednju saobraćajnu upisujem, iskreno, jer sam dobio informaciju da je devojka u koju sam tada bio jako zaljubljen upisala taj smer. Već sam tada bio siguran da je moj put muzički i nisam imao drugi razlog zaista. Nikada nisam uspeo da se saberem i osvojim je, ali sam zato besplatno položio vozački ispit. Po završetku se sećam da sam majci na njeno radno mesto doneo uvijenu diplomu i rekao da bih sad želeo da snimim svoj album i da idem u Beograd”, ispričao je.
Tako je i bilo. Odmah nakon završetka školovanja, Ilija se odselio u Beograd, gde je, zahvaljujući podršci porodice, počeo snimanje prvog albuma koji je objavljen 2004. godine u izdanju PGP-RTS-a.
“To je zaista bio jedan istorijski trenutak za mene, ali i za moje selo i okolinu. Sve smo ovekovečili promocijom i prvim zvaničnim koncertom u prigrevačkom Domu kulture koji ne da je bio ispunjen do poslednjeg mesta nego su ga ljudi okružili i napolju”, ponosan je naš sagovornik, koji danas, zahvaljujući svom doprinosu kulturi i privredi zemlje kao pevač, tekstopisac, kompozitor i aranžer, uživa status priznatog samostalnog umetnika.
Takođe, Ilić je i član Skupštine estradnog sindikata, kao i Upravnog odbora SEMUS-a.
Nakon prvog albuma, a njegovog, kako kaže, drugog rođenja, Ilija je morao da opravda uloženo u svakom smislu, što od strane njegove porodice, jer je tako bio vaspitan, što od strane sebe samog.
“To je možda i najbolja stvar koju su uradili roditelji, jer uprkos neospornom kvalitetu, a polaznoj tački devetnaestogodišnjeg deteta sa sela u Beogradu i estradnom nebu, nikad nisam odustao zbog te savesti i kad je bilo najteže. Probio sam se, nakon tri meseca dolazaka i molbi u RTS-u da me “puste” bez odlaska u emisije. Uspeo sam već prve godine da ugovaram nastupe u Beogradu, da upoznam menadžera sa kojim i danas imam povremenu saradnju, da nastavim samostalno ulaganje u karijeru, ali nakon par godina, počele su stvari da se menjaju u smislu da sam odredio svoj muzički stil, a koji na žalost ni danas nije nešto naročito isplativ. Povratak na selo mi je jako teško pao, iako sam imao vremena na pretek da stvaram novu muziku sa novim iskustvom”, iskren je Ilić.
Kako nam je otkrio, najteže su mu padale neprijatne situacije sa ljudima iz njegove opštine.
“Sećam se da sam jedne godine bio odbijen sa ponudom da nastupim na Ribarskim večerima, a naredne jedva prošao. Pomerili su nastup za vreme dok je još dan, nisu me ni najavili u programu itd. Naravno da sam ih pobedio i to sve promenio u narednih par godina, gde sam se jedne godine vraćao dva puta na bis i postao mejnstrim tema u opštini i dobrih i loših. Non stop sam imao koncerte i organizovao nešto, potpisivao prve autograme, napravio bazu reprezentativnosti za dalje angažmane. Uspeo sam i da učestvujem tri puta na zrenjaninskom Sunflower festivalu, ali i na novopazarskom festivalu Stari Grad kao tekstopisac i kompozitor jednom kolegi izvođaču iz Tuzle, jednom drugom kolegi na festivalu Beogradski Pobednik itd. Pisao sam za druge, ugovarao nastupe, borio se bez odustajnja, a onda se desila i pesma Kovrdžava i ceo taj projekat, spot u kom su bile najlepše devojke Srbije, ali i naše okoline, ma moralo je nešto i tako da se desi. Opet sam bio tema kod nas i naravno unovčio to,pa tako uvećao sredstva za dalju borbu”, ispričao je naš sagovornik.
Nakon svih pomenutih borbi, Iliji kreće nova, najznačajnija.
“Rođenjem sina Stefana, počinje nova etapa života sa startom kao podstanari i 300 evra u džepu. Živeli smo neko vreme u Somboru gde sam uspeo da napišem pesmu “Hodam sam”, možda i moju najlepšu baladu, ali i da održim za taj period najuspešniji koncert, pred 10.000 ljudi na trgu u Somboru povodom zatvaranja Somborskog leta, koje je inače te godine organizovala moja produkcija. Stefan je dete sa dve dijagnoze, sindrom mačijeg plača i cerebralna paraliza, pa smo tako morali odseliti u Novi Sad zbog boljih uslova za njega. U međuvremenu se desio i razvod, koji mi je teško pao u smislu da sam postao samohrani otac teško obolelog dečaka, ali zato sam tog leta imao najlepši odmor u životu, jer smo ga dve nedelje proveli u Grčkoj moj tada petogodišnji sin Stefan i ja”, sa posebnom emocijom se prisetio Ilić.
Te godine, duetom sa grupom Čarter, otvaraju mu se vrata City Records-a i televizije Pink, a “Miriše grad”, koju kasnije objavljuje je pesma na koju svaki autor čeka ceo život – Ilijina lična karta. Takođe, uspeo je da ostvari saradnju i sa hrvatskom izdavačkom kućom Only Records koja je objavila njegove hitove.
Ipak, u međuvremenu se desilo nešto što je, iznad svega navedenog, najviše ispunilo radošću srce našeg sagovornika.
“Stupio sam u novi brak, čak ponovo i u crkveni brak. Supruga mi je trudna, tako da Stefan očekuje brata Luku u martu. Ona je medicinska sestra, ali i PR moje produkcije, a uskoro i pravnik. Najveća mi je podrška ikada! Objavili smo prošlog meseca i moj prvi potpuni projekat, u smislu da ovaj put potpisujem i pesmu i spot “Kafana”, jedan malo i drugačiji melos u odnosu na sve što sam do sad radio, sa živim instrumentima među kojima je buzuki, harmonika itd.”, najavio je Ilija.
Ono što je podelio sa nama jeste da uživa u činjenici da je nekad san, a danas njegov muzički studio jedan od najboljih u zemlji, kao i koncertna produkcija. Osnivač je i predsednik Udruženja za pomoć i podršku obolelima od sindroma mačijeg plača. Živi već duži period u Novom Sadu sa porodicom i zaključuje da je, uprkos svim teškim trenucima koje je prošao, danas srećan i ispunjen čovek.
“Sad kada na osnovu ovog razgovora pogledam svo to trnje unazad, koje ne bi stalo ni u sedamnaest intervjua, od borbe, suza i znoja svuda da Stefan bar prohoda, napreduje, pobedi nauku, do toga da je danas non stop nasmejan, funkcionalan, a nadam se uskoro i član inkluzivnog hora Ison sa kojim sam prošlog meseca imao predivan koncert u prepunoj novosadskoj Sinagogi, pa sve preko borbe za moju muziku gde čovek doživi od svoje sredine gorepomenuto do nepristojnih ponuda u Beogradu, ali i takve lepote života da letiš avionom na svoj koncert u Frankfurt za doček Nove godine ili izađeš pred milionsku publiku u emisiji, da ti se javljaju ljudi sa svih strana sveta, ali i moji ljudi sa kojima sam odrastao, išao u školu, svirao… Ne bih ja tu ništa menjao, možda samo to da izađem još jednom na tu prvu binu, recimo Ribarskih večeri, da dam svojoj opštini pečat, proslavim sve svoje pesme i karijeru sa svojima, koji mi fale i kojima se kad god imam vremena vraćam, odnosno posećujem Prigrevicu i Sombor, ali i moj grad, Apatin”, iskren je Ilić.
Mi mu u svakom slučaju želimo da to i ostvari, te da stvori još mnogo hitova i, što je najvažnije, u zdravlju i veselju dočeka svoje drugo dete.
