PRIČE IZ KOMŠILUKA: Ivanova rajska oaza, odmor za dušu i mesto gde su svi dobrodošli
Četrdesetšestogodišnji Ivan Kovač, veterinar po struci, pasionirani ljubitelj, poznavalac i čuvar prirode, zajedno sa nekoliko prijatelja entuzijasta, napravio je u Apatinu predivan vrt sa brojnim vrstama različitih biljaka, među kojima su i izuzetno retki primerci. Ova botanička bašta, koja se nalazi u dvorištu crkve “Srce Isusovo”, svojevrsna je atrakcija, ne samo u našem gradu, već i u celoj Vojvodini i šire, a relativno skoro otvorena je za javnost. Ivanov put do izgradnje ovog malog raja bio je dug i trnovit, a njegova upornost, posvećenost i ljubav ka biljkama i životinjama koju gaji od malih nogu uticale su na to da njegov san bude ostvaren, da bi ga danas rado delio sa drugima. U nastavku pročitajte još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš današnji sagovornik često je menjao mesto boravka, ali uvek je bio vezan za opštinu Apatin. Rođen u Kupusini, detinjstvo proveo na salašu u Bačkom Monoštoru, posle toga doselio u Kupusinu, odatle prešao u Sombor, potom u Budimpeštu, pa u Novi Sad, zatim u Apatin, a trenutno je na relaciji Mohač – Apatin. U Mohaču zvanično radi i živi, ali bukvalno svaki slobodan trenutak koristi da dođe u Apatin. Kako nam je otkrio, detinjstvo pamti samo po lepom i oduvek ga je najviše zanimala priroda.
„Detinjstvo pamtim po tome što sam imao jako puno prijatelja, životinja i biljaka. Živeli smo na salašu, imali jako puno domaćih životinja, a pored toga, bili smo okruženi livadama i šumom. Uvek sam bio znatiželjan da istražim prirodu. Nije mi bilo strano da se družim i upoznajem sa novim nepoznatim stvorenjima u prirodi, da mi budu bliski. Ta želja da je upoznam, čuvam, zaštitim, da još više ljudi upoznam sa prirodom je beskrajna, jer ako ne poznajemo nešto, onda se o tome ni ne brinemo, a ako je upoznamo, onda znamo smisao zbog kog ona postoji i cilj nam je da to prenesemo što većem broju ljudi“, smatra Kovač.
Naš sagovornik osnovnu školu je završio u Kupusini. Kao učenika, naravno, najviše ga je zanimao predmet priroda i društvo, potom likovno i fizičko, a kasnije biologija. Nakon osnovne, upisuje u Somboru Srednju poljoprivrednu školu, za veterinarskog tehničara, i nakon toga prelazi u Budimpeštu gde se u Institutu za mađarski jezik pripremao za fakultet. U istom mađarskom gradu započinje studije veterine, a završava ih u Novom Sadu.
„U struci sam i bavim se veterinom, a izabrao sam je jer me to zanima i to volim. Radim u ambulanti, ali i u jednom institutu, gde proučavamo neke viruse i bakterije i pravimo nove vakcine i lekove“, saznajemo od Ivana.
Ovaj pasionirani ljubitelj prirode otkrio nam je da drži insekte, uglavnom zglavkare, a samo bubašvaba ima oko 70 vrsta. Pre šest godina, zajedno sa kolegama istomišljenicima, osniva Udruženje ljubitelja prirode “Franc Špajzer”, čiji je predsednik.
„Apatin ima dobre prirodne resurse i ideja je bila da se to malo promoviše, da iskoristimo udruženje u edukativne svrhe. Tokom svih ovih godina, realizovalo smo brojne projekte, a vrhunac svega je botanička bašta koja je relativno skoro otvorena za javnost. Došli smo do jednog dobrog rezultata koji možemo i dalje da gradimo. Bašta nikada neće biti potpuno gotova i uvek ćemo moći da je dopunjujemo. U udruženju želimo da prikažemo nekoliko tematskih bašti. Imamo baštu sa lejama dalijama, sa povrćem, baštu koja se ne zaliva, tzv. suvu baštu koja je novi trend u svetu, baštu sa kaktusima, sa lekovitim i začinskim biljem, baštu koja je u senci i močvarnu ili barsku baštu“, ponosan je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, imaju veliki broj veoma interesantnih biljaka.
“Imamo, npr, jednu vrstu močvarne trske koja imitira da je cvet, a zapravo joj nije potrebna oplodnja pomoću insekata, jer se oni oplode pomoću vetra. To je recimo veoma interesantna biljka i prema mojim saznanjima nema je nigde više u Srbiji”, izjavio je.
Osim navedenog, u okviru udruženja imaju i hotel za kornjače, u kom drže invazivne žutouhe i crvenouhe kornjače.
„Neke od njih su donete iz privatnih domaćinstava, a neke iz prirode, pošto u prirodi su invazivna vrsta i konkurencija su našoj barskoj kornjači, pa bi po zakonima prirode trebalo da se uništi. Onda smo došli na ideju, ako neko ne može da se brine o tim kornjačama, pošto te male ljupke zelene kornjače za nekoliko godina budu velike i zahtevne za držanje, mi ćemo rado da se pobrinemo o njima. Kornjače su pod nadzorom veterinara i biologa i služe nam i u edukativne svrhe“, priča Kovač.
Kako nam je otkrio, svi zainteresovani ljubitelji prirode mogu da ih pronađu preko društvenih mreža i vikendom kada su otvoreni. Trenutno je u toku izložba Insektarijum, trajaće do 20. jula, a bašta i izložba se mogu pogledati sredom od 16 do 17 i subotom od 10 do 11 sati, po dogovoru i duže, ukoliko je Ivan slobodan i prisutan.
Kada su planovi udruženja u pitanju, naš sagovornik je rekao sledeće:
„Planovi su nam da saradnju sa predškolskim i školskim ustanovama podignemo na viši nivo. Voleli bismo da imamo hotel za insekte, visoke leje, školske leje... Sve to bi mogli da ponudimo obrazovnim ustanovama i rado ćemo im uvek ustupiti prostor i materijal za edukaciju“, istakao je.
Udruženje čini deo našeg sagovornika i u privatnom životu. Svo svoje slobodno vreme provodi posmatrajući insekte, njihov život i razvojni ciklus, piše radove vezano za njih koji će, nada se, kasnije poslužiti nekome za edukaciju.
„Nemam čak želju ni na godinšnji da odem. Mene ova bašta najviše ispunjava. Ima jako puno posla, ali uživam u tome, a posle teškog rada, nema mi lepšeg osećaja nego ući u jezero i posmatrati kako šišmiši piju vodu iznad mene“, iskren je Kovač.
Kako nam je otkrio, najveću podršku mu pruža porodica, naročito majka, kao i dobri prijatelji koji ga dobro poznaju, znaju njegovu pasiju i razumeju je.
„Želeo bih da udruženje ima još više članova, da nam se ljudi priključe. Naše članstvo je relativno malo, a svaka vrsta pomoći nam je uvek dobrodošla. Otvoreni smo za sve. Imamo jako puno posla. Ovo može biti jedna nova turistička atrakcija, ne samo našeg grada, već i Vojvodine, a i šire. U Udruženju su nam uvek dobrodošli volonteri. Ako neko želi samo da pobegne iz stana i da sedne na ganak i odatle uživa u tišini i cvrkutu ptica, želi mir i tišinu...naša vrata su otvorena. Stariji ljudi, koji ne mogu dugo da hodaju u prirodi, slobodno neka nas kontaktiraju. Parče prirode smo i njima doneli u grad. Udruženje je otvoreno predškolskim i školskim ustanovama, gde dajemo mogućnosti za edukaciju, školicu u našoj botaničkoj bašti, čak i za projekte poput "školske bašte", rado ćemo ustupiti na korišćenje naše leje. Ovih dana bašta je dokazala da je spremna i za izložbe i za druga kulturna dešavanja. Do sada nismo naplaćivali ulaznice. Bašta se pre svega održava pomoću donacija i volonterskim radom”, rekao je.
“Velika nam je želja da Apatinu ponudimo jednu turističku ponudu na koju smo svi ponosni. Ako neko ima kreativne ideje za buduće manifestacije ili dešavanja, rado ćemo izaći u susret. Mnogi nas pitaju kakvo smo udruženje, pošto smo u crkvenom dvorištu? Mi koristimo te prostorije od domaćina i svako je dobrodošao, bez obzira na veru, političko opredeljenje itd... Mi kao Udruženje poštujemo pojedinca, nas ljubav prema prirodi, kulturi, književnosti i tradiciji spaja”, naglašava Ivan.
Naš sagovornik, od ranog detinjstva, pa do danas, korača svoj put na livadi, gde su mu prijatelji bubice, leptirovi, paukovi i za druge manje atraktivne biljke, koje, kaže, u sebi sadrže lekovitu esenciju za čovečanstvo. Na tom putu sreće slične ljude, pa iako se neretko dešava, kako nam je otkrio, da na njih gledaju kao na “čudake”, jer se ne uklapaju u standarde i očekivanja društva, ne osvrću se na to. Kaže da zajedno koračati nije teško, uz uzajamnu podršku.
Ivanu od srca želimo da nastavi koračati “svojom livadom”, da mu se na tom putu priključi što više ljudi, te da njegova istraživačka misija donese brojne plodove znanja budućim generacijama.
Onima koji to nisu učinili, toplo preporučujemo da posete botaničku baštu, gde će imati priliku upoznati ovog divnog veterinara, pa se i sami uveriti u njegovu stručnost kada je u pitanju poznavanje biljnog i životinjskog sveta, ali i njegov entuzijazam i posvećenost prirodi.
