PRIČE IZ KOMŠILUKA: Jacin životni put kao čvrsta VEZA sa ljudima, prirodom, igrom i životom
Jasmina Kuga iz Apatina, ponosna majka trojki, od onih je žena koje svi vole imati u svom društvu i kojoj su višedecenijska prijateljstva i kumstva najvažnija potpora u životu. Srdačna, otvorena, komunikativna, veliki ljubitelj prirode, humana, kreativna i uvek nasmejana, ova vaspitačica po struci razoružava svojom energijom. Autorka društvene igre VEZA, koja je prošle godine nagrađena priznanjem za najbolju društveno odgovornu igračku u Srbiji, relativno skoro je za svoju igru dobila priznanje kvaliteta i na međunarodnom nivou. Sasvim slučajno, baš na današnji dan, ona proslavlja svoj 46. rođendan, te joj od srca želimo sve najlepše, a u nastavku donosimo još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica odrasla je u Apatinu, u skladnoj porodici, deleći sve sa rođenom sestrom, a detinjstvo pamti samo po lepom.
“Roditelji su uvek imali veliko društvo. Osim sa njima i njihovim prijateljima, puno vremena sam provodila i sa bakama, dekama, rodbinom... Iz ranog detinjstva pamtim brojne skupove, kampovanja, proslave 1. maja… Nismo puno putovali, ali smo se puno družili međusobno i meni je taj socijalni momenat oduvek bio bitan. Zahvaljujući tome, ceo život mi je bilo važno da imam uz sebe čvrsta prijateljstva i ta moja, danas decenijska prijateljstva koja imam, čak mogu da kažem, uticala su da se izgradim u ličnost kakva jesam”, ponosna je Kuga.
Osnovnu školu Jasmina je završila u Apatinu, a potom upisuje Srednju drvoprerađivačku.
“Uslovi su prosto bili takvi. Nije se imalo novaca za Sombor za putovanje, a nisam ni znala šta bih upisala, sem da neću gimnaziju. Ispostavilo se da sam napravila pravi izbor. Škola je odlična i ja evo sada mojoj deci toplo preporučujem da po završetku osnovne upišu upravo neki od građevinskih smerova, ili arhitektonski. Kao i većini mladih iz malih gradova, posle srednje škole bilo mi je samo bitno da odem odavde, nije mi bilo važno šta ću upisati. Upisujem sa drugaricom i drugom Višu poslovnu školu, što se ispostavilo kao teški promašaj”, iskrena je naša sagovornica.
Tek godinu dana potom, pronalazi svoj put, a koji će mnogo kasnije i odrediti njen poslovni uspeh.
“Nakon što sam napustila Višu poslovnu, upisujem Višu pedagošku školu u Novom Sadu. Zapravo sam ceo život bila okružena sa decom, i tek tad mi je negde sazrela ideja da bih mogla time da se bavim. Biti vaspitačica, to je prelepo. Sve je vodilo u dobrom smeru. Ipak, nakon što sam završila školu, silom prilika bavila sam se upravo ekonomijom. Mama je, naime, imala knjigovodstvenu agenciju, nije imala radnika, ja nisam imala posao, kriza... To sam radila oko sedam godina, dok roditelji nisu stekli uslov za penziju. U međuvremenu sam ostala trudna, otišla na porodiljsko, nakon toga zatvorila firmu i bila sa svojom decom do njihove sedme godine. To je takva privilegija i velika stvar, koja nažalost nije dostupna svima. Moje je generalno mišljenje da je ta baza deci u prvim godinama života, do škole, izuzetno važna, da znaju gde im je mesto, da im roditelji budu posvećeni, da im budu centar sveta”, smatra Kuga.
Njena priča o roditeljstvu bila je ostvarenje sedam godina duge želje za potomstvom, a rođenje trojki donelo je u njen život neopisivu radost.
“Decu sam dobila vantelesnom oplodnjom. Bio je to težak period, a takve stvari u to vreme bile su tabu tema. Ipak, mi smo o tome uvek otvoreno govorili. Radila sam tri insiminacije i iz druge vantelesne oplodnje ostala sam trudna. Zapravo smo saznali da čekamo četiri bebe, ali prirodnom selekcijom, jedna beba je otišla, ostale su tri i rešili smo da ih sve zadržimo. Ja u životu nisam videla trojke dok ih nisam rodila. To je bila Božija volja i beskrajno smo se radovali. Trudnoća je bila fenomenalna, do kraja sam je iznela, a kada su rođena deca, rečeno mi je da odavno nisu tako dobre trojke imali”, prisetila se Jasmina.
Prema njenim rečima, nije se bojala kako će biti sa tri bebe u kući, jer su suprug i ona bili jako dobro organizovani, a imali su i pomoć.
“Suprug nije ostavljao prostora da bilo šta ostane nepokriveno, a imali smo i jako puno pomoći, od strane mojih roditelja, sestre koja je živela sa nama prvih pet meseci, pokojnog devera i njegove cele porodice, tetaka… Puna mi je kuća uvek bila i ja sam im zahvalna svima do kraja života. Suprug i ja smo bili stopostotno oboje podjednako uključeni, što se tiče kupanja, previjanja, hranjenja, svega. Ceo taj period bio je toliko lep i lak da smo, kad su deca napunila sedam godina, poželeli još jedno dete, ali, nažalost, to je ostalo samo na želji”, iskrena je naša sagovornica.
Kad su Jasminina deca krenula u školu, ona je tada konačno počela da radi u vrtiću, ali kao lični pratilac dečaku sa smetnjama u razvoju. Nakon toga, otvaraju se jaslice, a kako je imala informaciju o tome da su im potrebne medicinske sestre-vaspitači, završila je u međuvremenu vanredno tu srednju školu i zaposlila se u tada novootvorenim jaslicama. Nakon toga, upražnjava se mesto za vaspitača, dobija grupu trogodišnjaka i počinje da radi kao vaspitač.
Kako nam je otkrila, iz Predškolske ustanove “Pčelica” nosi lepa iskustva, stečena znanja, prijateljstva, spoznaju da je rad sa decom upravo ono što ona treba da radi i u čemu se pronalazi. Ipak, ne zadržava se na tome.
“U jednom momentu, nakon odprilike šest godina rada u predškolskoj ustanovi, procenila sam da je za mene bolje da promenim posao. Ukazala mi se jako lepa prilika gde ću moći primeniti kako roditeljska iskustva, tako i iskustva, znanja i kompetencije stečene u radu sa decom u vrtiću. Ova odluka bila je pun pogodak. A posao......vrh lepote, inspiracije, zadovoljstva, i svega dobrog što deca mogu da pruže kada im se čovek posveti iskreno i bezuslovno. Brinem o troje dece u jednoj predivnoj porodici, u avgustu će biti godinu dana, i bukvalno uživam u tom poslu”, zadovoljna je Jaca.
U međuvremenu, naša sagovornica osmišljava društvenu igru VEZA, a koja je vrlo brzo osvojila srca dece, ali koja je i prepoznata po svom kvalitetu od strane stručnih lica, ne samo na državnom, već i na međunarodnom nivou.
“Društvena igra VEZA osmišljena je još kada su moja deca bila petogodišnjaci. Mnoge igre, slagalice, igračke, sam za njih pravila i u tome uživala. Trebalo je ispuniti vreme sa njima i ponuditi im smislene aktivnosti. Vremenom, životne prilike su bile takve da sam morala uz vrtićku platu razmišljati i o dodatnom poslu. Razne su opcije postojale, ali najbolja je bila: "Zašto ja ne bih onu našu igru autorizovala i napravila posao?" Sigurna u svoje delo, bila sam smela da krenem u proces izrade igre”, priča Kuga.
Bilo joj je potrebno oko godinu dana da ima gotovu igru pred sobom, a samo mesec dana kasnije VEZA dobija titulu Igračke sa svrhom, a Jasmina kao autor priznanje za Najbolju društveno odgovornu igračku u Srbiji za 2023. godinu. Takođe, relativno skoro, igra je predstavljena na Međunarodnoj stručnoj konferenciji s temom Inovativni pristup u radu sa potencijalno darovitom decom, gde je VEZA dobila potvrdu kvaliteta od strane tima stručnih lica, među kojima su bili brojni psiholozi, profesori, vaspitači iz Srbije i Hrvatske, na šta je naša sagovornica naročito ponosna.
“Nisam radila neke posebne promocije. Ja ovoj igrački dajem vreme. U najavi je još jedna značajna međunarodna konferencija na kojoj će biti predstavljena VEZA, te tako polako, ali sigurno, ona pronalazi svoj put do dece, što je najbitnije”, smatra Kuga.
VEZA je edukativna igra memorije koja, između ostalog, doprinosi razvoju govora, stimuliše govorno izražavanje i produbljuje razumevanje ideja, podstiče decu na kreativnost, stimuliše mentalni razvoj dece, povezivanje podataka, zaključivanje, pamćenje i još mnogo toga. Ipak, ono što najviše raduje ovu apatinsku autorku igre je kada deca kažu: “Hajde da odigramo još jednu partiju!”
Naša sagovornica, dok su joj deca bila mala, nije imala puno slobodnog vremena. Međutim, sada je to potpuno drugačije.
“Kad su oni porasli, meni se otvara jedan novi prozor u životu. Ja bih sada sve i stižem sve. I što više postižem, imam veći apetit. Mogu da stignem i na hor, i na zumbu, i da se vidim s drugaricama, i da budem s decom, i da odemo na kupanje, i da razmenimo neke ozbiljne stvari, i da odem kod roditelja, vidim se sa sestrom, izlađem u prirodu, da uveče odem u grad na neku dobru svirku, da odem na posao nasmejana, odmorna, puna lepih utisaka, da zadovoljna legnem uveče u krevet i kažem sebi kako je život baš lep.”
Po prirodi veoma emotivna, kreativna, izuzetno humana, otvorenog srca, srdačna prema drugima, romantična, spontana, naša sagovornica ume da izvuče pozitivno iz svakog novog dana. Uživa u kuvanju, te tako rado priprema lepa i ukusna jela. Voli da ugosti, a kuća joj je uvek puna dece. Kaže da joj najveću podršku u životu, pored porodice, pružaju njeni višedecenijski prijatelji, koje smatra najvažnijima u svom životu. Čak četiri puta je bila venčana kuma, te ističe da su joj prijateljice velika potpora i da je beskrajno zahvalna što ih ima u životu.
Na samom kraju, Jamini želimo da nastavi uživati u svakom novom danu, da nas obraduje sa još novih i korisnih igara, te da svoj rođendan proslavi u zdravlju i veselju, okružena svojom porodicom i prijateljima.
