PRIČE IZ KOMŠILUKA: Jožef Veber, muzičar i kolekcionar širokog osmeha i velikog srca
Jožef Veber, među Apatincima poznatiji kao Joška ili Veber bas, iako metalostrugar po struci, većinu svog života posvetio je muzici i kolekcionarstvu. Ovaj rođeni Apatinac, osim što svojom neverovatnom energijom čini svaki orkestar u kom je svirao posebnim, veliki je lokalpatriota i od početka osamdesetih, pa do danas, sakuplja različite predmete koji su deo apatinske istorije. Veber je još jedan od onih komšija koji naš grad čine specifičnim i posebnim, upravo zbog ljudi koji u njemu žive. Inače, Jožefov otac i on decenijama su svirali zajedno, te za ovu porodicu odavno znaju mnogi Apatinci.
“Iako sam kvalifikovani metalostrugar, u armiji sam dobio potrebne dozvole i počeo raditi kao profesionalni vozač u nekadašnjem Podunavlju. Po zatvaranju ove firme, menjao sam poslove u trgovini, ali sam uvek, zahvaljujući ocu koji mi je preneo ljubav ka muzici, uz redovan posao i svirao. Prvi zvaničan nastup imao sam 1976. godine, kada sam išao sa ocem svirati folklor u Svilojevu”, priseća se naš sagovornik.
Veber je završio nižu muzičku školu, svirao u vojsci, klavir, klarinet i saksofon, a kad se vratio u Apatin, oformili su nekada čuveni orkestar “Blic”, početkom osamdesetih godina.
“Bila su to jako lepa vremena. Plesne večeri, hotel Vojvodina, Banja, svadbe, restorani u Somboru, Bezdanu, u Hrvatskoj... U Blicu sam svirao saksofon i bas, a kad je devedesetih počeo rat, batalio sam elektriku i prešao na akustiku. Tada nastaju “Dunavski biseri” i sad sviram tamburaški bas”, priča Veber.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući muzici, ušli su i u svet folklora i glume.
“Paralelno sa sviranjem, malo smo se bacili i u neke druge vode, pozorište i folklor, a zahvaljujući tome smo obišli ne samo celu Srbiju, već i Evropu, družili se sa drugim muzičarima, glumcima, piscima, slikarima... Sve su to benefiti koji zaista obogate život. Početkom maja smo proslavili 24 godine od postavke Sumnjivog lica Jagoša Markovića u somborskom Narodnom pozorištu. Dule Gladić i ja jedini smo iz Apatina koji smo od početka , od premijere, deo te sjajne predstave. Ukupno je odigrana do sada 129. puta. U ovom komadu igramo muzičare, a imamo i scenu u kojoj se čita pismo, tu smo građanstvo. Meni kao amateru koji nema veze sa glumom, a imam 6 premijera u kojima igram kao muzičar, ovo je zaista čast i zadovoljstvo”, ponosan je Joška.
Ono što je naročito zanimljivo kod našeg sagovornika jeste kolekcija predmeta koje sakuplja od početka osamdesetih godina. U pitanju su različiti predmeti vezani za istoriju Apatina, počevši od knjiga, preko fotografija, starih mapa, reklamnih materijala, biltena različitih manifestacija, plakata, markica, novina…
“U svojoj kolekciji imam veliki broj interesantnih predmeta. Jedan od najdražih mi je recimo veliki Hornov plakat. U pitanju je naš poznati proizvođač i izrađivač duvačkih instrumenata. Imam i Stari glas komune iz davne 1964. godine, pa čak i verziju na mađarskom iz 1969. koja je samo te godine štampana na jeziku manjine. Ono na šta sam naročito ponosan, to je knjiga koju sam uradio sa Đorđem Filipovićem „Iz Apatina s ljubavlju“, u kojoj se nalaze apatinske razglednice koje sam sakupljao godinama”, izjavio je Veber, koji ima gotovo sve primerke novina štampanih u Apatinu od šezdesetih, pa do danas.
Kako saznajemo od njega, trenutno je u pripremi i leksikon o apatinskim muzičarima, a koji radi sa svojim kolegom Miloradom Bastom.
Jožef Veber otac je troje dece i ponosni deda petoro unučadi. Veliki je humanitarac i gotovo da nema humanitarnog koncerta u opštini na kom nije uzeo učešće. Uvek nasmejan i optimističan. Želja mu je da Apatin dobije muzej kom će rado ustupiti svoju bogatu kolekciju. Iako gotovo pred penzijom, nada se da će ga zdravlje poslužiti, te da će još dugo svojom muzikom uveseljavati ljude oko sebe. Mi mu to od srca želimo.
