PRIČE IZ KOMŠILUKA: Ljiljana Došen, omiljena grumerka naših ljubimaca
Iako posao nege kućnih ljubimaca, tzv. gruming, nije čest izbor za životni poziv, četrdesetjednogodišnja Apatinka Ljiljana Došen, sa puno ljubavi i posvećenosti, obavlja ga godinama unazad. Osim navedenog, ova dama brine i o napuštenim životinjama, te je do sad udomila veliki broj lutalica, a njena humanost usmerena je i na ljude, pa je tako više puta bila organizator humanitarnih akcija za sakupljanje novca našim bolesnim sugrađanima. Ekonomista po struci, apsolutni sluhista, društvena, komunikativna i izuzetno svestrana, na prvom mestu je, kaže, ponosna majka svoje Kaline, inače reprezentativke i vlasnice brojnih medalja u dečijem fitnesu. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica odrasla je u Apatinu, a svog najranijeg detinjstva seća se po problemima sa komšijama zbog pasa lutalica, jer je već tad brinula o njima, hranila ih, mazila, te su se neretko u komšiluku ljutili na nju, pošto su smatrali da te životinje ne treba da budu u njihovoj blizini. Osnovnu školu završila je u Apatinu kao odličan đak, a osim ljubavi prema životinjama koja je sve vreme bila njena najveća strast, volela je i mnoge druge stvari, pa se tako bavila rukometom, čak igrala za prvi tim jedno vreme, ali je uživala i u muzici. Nižu muzičku školu, na instrumentu flauta, takođe je završila u našem gradu i tokom tog perioda osvajala brojne nagrade na državnom i međunarodnom nivou. Takođe, već tokom osnovne škole počela je da pokazuje veliki talenat za pevanje, te je tako sa uspehom učestvovala na mnogim takmičenjima pevača amatera.
“Tokom osnovnoškolskog obrazovanja, u nižim razredima, u okviru neke ankete, pitali su nas šta želimo da budemo kad porastemo. Tad sam rekla da želim da budem pevačica kao Lepa Brena, da plivam sa delfinima i treniram ih i da šišam pse, što sam videla u Nemačkoj kao mala kad smo bili kod bake u poseti”, prisetila se Ljilja, te dodala da je kao dete imala samo papagaja od ljubimaca, jer joj roditelji nisu dozvoljavali ništa drugo.
Ne razumevajući njenu ljubav prema životinjama i želju da upiše školu za veterinarskog tehničara, pod uticajem majke i oca, naša sagovornica upisuje Srednju ekonomsku u Somboru, a nakon toga upisuje i Višu poslovnu školu u Novom Sadu. Iako je potom pet godina radila u knjigovodstvu, a potom i u banci, njena želja da vreme provodi sa životinjama nije jenjavala.
“Kad mi je istekao ugovor u banci, odlučila sam da svu svoju ušteđevinu potrošim na Akademiju za šišanje pasa, jer mi je to oduvek bio san. To sam završila u Novom Sadu kod jednog od najpoznatijih grumera u svetu i ta diploma važi u celom svetu. Nakon toga se ponovo vraćam u banku i uporedo radim tamo prepodne, a popodne sredim nekog psa, jer sam u međuvremenu kupila tu neku najnužniju opremu”, ispričala je Došen o svojim počecima u radu.
Osim navedenog, vikendom je i pevala sa bendom, te je na taj način dodatno zarađivala da nastavi razvijati svoj biznis, priču o kojoj je oduvek sanjala, da bi danas radila samo to, u čemu beskrajno uživa.
“Taj posao zaista moraš da voliš. On podrazumeva sečenje noktiju ljubimcima, čišćenje ušiju, izbrijavanje šapa između jastučića gde im se skuplja prljavština, kupanje, feniranje, šišanje… Koliko neguješ svog psa, toliko će biti uredan i čist. Ljudi ne shvataju da je pas jako velika obaveza, brzo ga se zasite i onda, nažalost, imamo problem sa lutalicama”, smatra Ljiljana, te apeluje na sve da budu savesni vlasnici, ili da se prosto ne upuštaju u to.
Naša sagovornica udomila je veliki broj životinja sa ulice. Na njenoj stranici Gruming Apatin svi imaju mogućnost objavljivanja apela za udomljavanje, informacija o tome ako se nečija životinja izgubila, pobegla i slično. Njana empatija nije usmerena samo na životinje, već i na ljude, pa je tako u nekoliko navrata bila organizator humanitarnih akcija, u okviru kojih su se prikupljala novčana sredstva za naše bolesne sugrađane.
Kada je muzika u pitanju, to je takođe Ljiljina velika ljubav. Za pevanje je osvajala nagrade i kao dete, i kao devojka, a kasnije imala bend sa kojim je godinama redovno nastupala. Osim uživanja u muzici, to joj je bio i dodatni izvor zarade, a naročito je ponosna na nastup sa Projekat bendom, kada je menjala njihovu pevačicu.
“Nikad nisam imala neke velike ambicije u muzici, prosto sam samo uživala u tome. Doduše, imam jednu svoju pesmu u koju sam se zaljubila na prvo slušanje, kupila sam je pre tri godine i volela bih jednog dana da je snimim. U pitanju je balada, a napisao ju je moj kolega iz Sombora, Goran Šijan Mogli. Kad dođe vreme, sigurno ću je snimiti. To želim onako za svoju dušu, a volela bih i da je ljudi čuju, da ugleda svetlost dana”, iskrena je Došen.
Jedno vreme, naša sagovornica bavila se i orijentalnim plesom, ali danas nema vremena za mnoge od svojih hobija.
“Već deset godina unazad nisam Ljilja koja peva i šiša pse, već sam Ljilja, Kalinina mama”, s ponosom je istakla, te nastavila:
„Kao i kod većine drugih roditelja, moja pažnja je, otkako sam postal majka, najviše usmerena na moje dete. Kalina je divna devojčica i veoma svestrana. Odlična je učenica četvrtog razreda osnovne škole, bavi se jahanjem, a prenela sam joj i ljubav ka životinjama i muzici, te tako ide u muzičku školu, obožava životinje, pa mi često i rado pomaže u poslu”, ispričala je Došen o svojoj Kalini, koja je inače javnosti već dobro poznata po brojnim uspesima u dečijem fitnesu. U ovom sportu, Kalina je poslednje tri godine bila članica reprezentacije Srbije, osvajala medalje na državnom, evropskom i svetskom nivou, a zbog njenih treninga, Ljilja i ona preselile su se u Sombor.
Kažu da im nedostaje Apatin, ali srećom, nije daleko, pa često dođu. Slobodnog vremena imaju malo, ali ga konzumiraju kvalitetno, igrajući društvene igre, u vožnji biciklima, jahanju, te jednoj od omiljenih aktivnosti, šetanjem sa psima. Kažu da trenutno imaju tri psa i dve mačke, a rado pričuvaju i tuđe ljubimce.
Naša sagovornica volela bi da jednog dana napravi baš ono što joj je oduvek bio san, da na jednom mestu, osim dela za šišanje ljubimaca, ima i hotel za životinje. Sudeći po ljubavi i posvećenosti sa kojom radi ovaj posao, ne sumnjamo da će se to i desiti, a mi joj, naravno, od srca želimo da ostvari svoje snove.
