PRIČE IZ KOMŠILUKA: Magični ritam Hane Tompa
Tridesetpetogodišnja Hana Tompa od onih je mladih žena koje jednostavno ne možete da ne primetite. Ova Apatinka jedinstvenog stila, harizmatična i talentovana bubnjarka, iako u privatnom životu povučena i tiha, na sceni je itekako vatrena, te svojom energijom pleni na svakom od nastupa. Hana je po profesiji zubna tehničarka, izuzetno svestrana, veliki je humanitarac i sarađivala je sa brojnim bendovima. Trenutno je deo nesvakidašnjeg projekta S.A.P.U.N. (Svetska atrakcija protiv urbanih narodnjaka), sa kojim će 27. januara imati premijerni nastup u Apatinu. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica rođena je i odrasla u Apatinu. Osnovnu školu takođe je završila u našem gradu, a potom upisuje Srednju ekonomsku u Somboru, da bi se nakon toga prekvalifikovala za zubnog tehničara u Beogradu.
“Nisam se pronašla u ekonomiji, mada sa ove tačke gledišta uviđam da se ona desila s razlogom, jer sam u njoj, preko mog drugara iz razreda, počela svirati bubanj. Prekvalifikacija je došla zbog toga što je mama nekako, znajući da imam veštinu u rukama, uvidela da bih ipak trebala da se bavim nečim kreativnijim. Sem toga, moja rođena tetka Brigita udata je za jednog od najboljih zubnih tehničara u Srbiji. Njih dvoje žive u Subotici, te sam po završetku prekvalifikacije stekla znanje i veštine upravo kod njih, gde sam bila punih 5 godina”, započela je svoju priču Hana.
Kao mala jako je volela da šije, što joj je i danas tiha patnja, i stalno je, kako kaže, radila neke pipkave posliće, a s obzirom na to da je iz muzičke porodice, njen prirodan izbor je bio da rano uplovi i u muzičke vode.
“Tata mi je bubnjar, zapravo cela familija Tompa je muzička. Deda je muzičar, rođena tetka je profesor klavira. Ja sam završila nižu muzičku školu, klavir, i nekako mi je muzika u genima”, ističe Tompa.
Iako je po završetku škole radila u Subotici, Apatin joj je beskrajno nedostajao, kako porodica i prijatelji, tako i dečko Nenad, današnji životni partner, ali i Dunav, a naročito je bila željna sviranja.
“Imala sam ja i tokom boravka u Subotici neke bendove, ali sve je bilo vezano za Apatin. Dolazila sam na probe vikendom, što mi nije bilo nedovoljno. Imala sam želju da zasviram ozbiljnije, da vidim kako je to kad se baviš muzikom u pravom smislu te reči”, iskrena je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, upravo po povratku iz Subotice, nastao je Fish Vibe, prva ozbiljnija priča u koju je ušla kada je muzika u pitanju.
“To je istinski bilo nešto sjajno, neobičnog, a tako dobrog zvuka. To je daleko od onoga što ja slušam, ali sam se jako pronašla u tome. Taj bend mi je bio odskočna daska, prvi ozbiljniji bend koji je imao tu neku finansijsku dobit. U tom periodu, svirke su mu bile jedini izvor prihoda, a sve je teklo kroz jednu lepu priču, pravu ljubav i jako dobro druženje. Zapravo, uvek mi je na prvom mestu bilo da sviram sa ljudima među kojima se osećam dobro. Mora biti te neke hemije”, smatra ona.
Pre Fish Vibe-a, prvi bend u kom je Hana svirala, sa svega 16 godina, bio je klasičan lep srednjoškolski bend, sa kojim su imali nekoliko svirki. Nakon toga na red dolazi Multipraktik, sa kim su, osim metal muzike svirali i gotovo sve druge žanrove, da bi potom nastala Etnika.
“Etnika je nastala sa Nemanjom Guzijanom, sa kojim i danas sarađujem. To je jedan neverovatan spoj, a Nemanja je sjajan saradnik. Prvobitna ideja nam je bila da sviramo etno metal, nešto potpuno nesvakidašnje, ali nekomercijalno, samim tim je bilo i neisplativo. Iz te lepe priče je izašla jedna autorska pesma i to je to. E, onda stiže Fish Vibe. Tu smo već imali ozbiljne tezge u celoj Vojvodini, čak smo bili i na Demo festu u Banja Luci, koju pamtim kao jednu od lepših avantura. Tu sam prvi put osetila šta znači svirati na pravoj bini, sa vrhunskim ozvučenjem, pred širokim auditorijumom. Sa istim bendom na Famus festivalu u Sivcu, festivalu akustične muzike, gde smo nastupili sa našom autorskom pesmom, osvojili smo drugo mesto i nagradu publike, koja nam je zapravo bila još draža. Dobili smo akustičnu gitaru za drugo mesto i jednu malu kongu kao nagradu publike. Ta kongica stoji kod mene i veoma mi je draga uspomena”, ponosna je naša sagovornica.
Posle Fish Vibe-a, Hanin prijatelj Nemanja Guzijan započinje solo karijeru i to u oblasti etno muzike, pa iako nikad nije sanjala o tome da će biti deo takve priče, Tompa mu se priključuje, kao i Duško Mešinkovski, te i njihove zajedničke projekte izdvaja kao nešto predivno, u čemu se uvek osećala jako dobro. Osim navedenog, naša sagovornica izdvaja i bend Flash Light, a koji im je tokom korone bio izduvni ventil. Međutim, ono u čemu je uvek posebno uživala su brojne humanitarne svirke, jer gotovo da nema one na kojoj nije nastupila, rame uz rame sa brojnim lokalnim muzičarima.
Samouka kada je sviranje bubnjeva u pitanju, takođe svira i kahon, i upravo sa kahonom doživela je najneverovatnija životna iskustva.
“Uz kahon sam, sa Nemanjom i Joksom, nekoliko puta bila na ulici, u Apatinu, Somboru i Novom Sadu. Za mene je to bio totani izlazak iz zone komfora, naročito sa tim etno momentom. Tad sam potpuno drugačije počela da posmatram ulične svirače. S obzirom na moju stidljivost, za tako nešto je, po meni, potreba i hrabrost, a prvim izlaskom na ulicu, otplatila sam kahon”, iskrena je Hana.
Priznaje da je tek s godinama kod nje došla zrelost, u smislu da se bez zadrške i sa uživanjem oproba i otvori i ka nekim drugim stvarima, gde spada i sviranje kahona, a ne samo bubnjeva, kao i sviranje drugih žanrova muzike, osim metala koji privatno najviše voli.
Trenutno, takođe radi nešto što nikad nije očekivala da će raditi.
“Trenutno sam deo projekta S.A.P.U.N. (Svetska atrakcija protiv urbanih narodnjaka). Zapravo, ovaj projekat je osmislio moj kolega iz Zemuna još 1998. godine, a koji se u međuvremenu preselio u Sombor. Kako se ništa ne dešava sučajno, tako mi se i susret sa tom ekipom desio s razlogom, i to baš u periodu kad sam već pomislila da odustanem od muzike. Cela priča me je potpuno osvojila. U pitanju je „Pogan folk“ pravac, a muzika se, od tetris matrica, konačno prebacila u bend varijantu i dobila težinu kao pravi „Folkcore“ žanr. Uživamo u probama, jako smo dobro kliknuli, a prvu svirku smo zakazali za 27. januar u C.K. Piku, kad ćemo biti gosti bendu Majkan”, najavila je naša sagovornica, te iskoristila priliku da pozove sve ljubitelje dobre zabave da dođu i poslušaju ih premijerno.
Hana osam godina unazad radi u struci, u jednoj zubotehničkoj laboratoriji u Somboru. U svom poslu, kaže, uživa, radi ga s puno ljubavi, okružena sjajnim saradnicima, te je tako i u tom segmentu spojila lepo i korisno.
U slobodno vreme čita, voli da bude u prirodi. Obožava šetnje, redovno trenira, a velika strast su joj i putovanja, naročito egzotične destinacije, pa je tako već obišla Tajland, Maroko, Zanzibar, Meksiko...
Najveća podrška u životu su joj roditelji, brat i partner. Iako privatno tiha, mirna i povučena, na sceni je izuzetno vatrena, a upravo te suprotnosti čine je posebnom i drugačijom. Kaže da joj je najbolji plan u životu kada nema plana, te joj želimo da, potpuno neplanski, nastavi da nas oduševljava svojom neverovatnom energijom na sceni, da obiđe sve moguće egzotične destinacije u svetu, te da ostane tako svoja i drugačija.
