PRIČE IZ KOMŠILUKA: Majčinstvo kao motiv za vrhunske sportske rezultate Milane Vuletić
Apatinka Milana Vuletić, ovogodišnja bronzana kuglašica na Prvenstvu Srbije, svoje najbolje rezultate u sportu ostvarila je tek u kasnim tridesetim, nakon što je postala majka. Od 2009. godine redovna je članica, mahom svo vreme u prvoj startnoj četvorci, Ženskog kuglaškog kluba „Apatin“, koji se već godinima unazad takmiči u Super ligi Srbije. Kako nam je otkrila, kuglanje je zavolela još kao dete, a ovaj sport je zapravo sve vreme sastavni deo njenog života, i to na jedan vrlo lep i emotivan način.
„Prva ljubav što se tiče sporta je upravo kuglanje, što sam nasledila od pokojnog oca. On je bio izuzetan kuglaš i fudbaler. U to vreme, to su bile radničko-sportske igre, na tom nivou je igrao, i svoje detinjstvo pamtim po kuglani Elkop, gde sam sa tatom često išla. I to je ostalo duboko u meni. To je bio prvi sport koji sam ja ikada probala, sa svojih 13 godina, i u koji sam se naprosto zaljubila. Zbog naglog rasta, nakon nešto malo jače od godinu dana prekinula sam ga trenirati, oprobala se u drugim sportovima i onda sve napustila“, prisetila se Milana i dodala da su je kuglanju vratile upravo radničko-sportske igre 2008. godine, kada je ponovo počela igrati amaterski za mušku ekipu.
Nedugo nakon uspešnih nastupa na takmičenjima sa ekipom, 2008. godine učlanjuje se na kratko u ŽKK „Pavlice“, da bi, kada se taj klub ugasio, prešla u ŽKK „Apatin“, gde je registrovana novembra 2009. Godine, gde se nalazi i dan danas.
„Izuzetno sam ponosna na sve rezultate kluba za koji igram. Već godinama smo u Super ligi Srbije za žene i, ako se ne varam, mislim da je naš klub najtrofejniji u Apatinu kada je ženski sport u pitanju. To je fantastičan sport. Ti si individualac, sam na stazi, ali samim tim i deo ekipe“, ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, kada su u pitanju žene u sportu, situacija je specifičnija nego kod muškaraca.
„Žena kad se ostvari kao majka, nije spremna baš odmah da se vrati, a to se desilo sa nekoliko nas u klubu. Ja sam za tri godine dobila dve devojčice i morala sam da pravim pauze, kao i moje koleginice koje su takođe rađale u međuvremenu... Ipak, klub sve vreme ima svoj kvalitet. Posle dugo godina imamo kvalitetan podmladak, koji će mnogo doneti klubu u budućnosti, imamo našu Savku Bursać, koja je aktivni član još uvek, a žena ima skoro 70 godina. U proteklom periodu, osveženje u klubu svakako su Snežana Petrović i Biljana Popović, zahvaljujući čijoj borbi su za klub, putem brojnih konkursa na koje su aplicirale, obezbeđena značajna sredstva i bolji uslovi za rad“, ipričala je Vuletić.
Ova apatinska kuglašica osvajala je brojne medalje, a prve među njima bile su uglavnom klupske. Međutim, najznačajniji lični rezultati došli su tek nakon što se ostvarila kao majka.
„Za mene je kuglanje više od sporta, jer se prepliće sa ocem. Oboje roditelja su mi otišli za godinu dana. Otac mi je umro kad sam bila trudna. Odmah posle toga se rodila moja prva ćerka Tara. Čim sam videla da sam spremna da se vratim kuglanju, prvo takmičenje koje ima kad krene nova sezona je takmičenje u zoni, Zapadno-bački okrug. Ne znam da li sam imala svega nekoliko treninga, otišla na zonu i osvojila zlato, što je mene katapultiralo. Ponovo onaj isti osećaj, želja, volja, ljubav, sve je tu. I samo sam uplovila i to mi je jako puno pomoglo da guram dane. Paralelno mala beba kući od nepune godine, isto toliko od gubitka oca. Nepuna godina potom dolazi i smrt majke i posle još jedne godine rođenje drugog deteta. Ista situacija! Čim sam osetila da mogu da se vratim, ista stvar se dešava, ovaj put još uspešnije. Rodila sam Drinu septembra 2019. godine, da bih malo više od godinu dana potom već krenula na zonu i osvojila treće mesto. Sledeći je bio prolazak na Prvenstvo Vojvodine, pa Prvenstvo Srbije, gde među najboljim kuglašicama Srbije osvajam bronzu. To je bilo u aprilu ove godine“, ponosna je Milana, naročito s obzirom na činjenicu da se sve dešava u veoma osetljivom, prvenstveno emotivno, delu njenog života.
Kako nam je otkrila, i suprug se takođe bavi kuglanjem, tako da je ovaj sport i sada sastavni deo njene porodice.
„Suprug se kuglanjem bavio profesionalno. Živeo je u inostranstvu, nekada igrao i u Apatinu, a sada se bavi se kuglanjem u nekom drugom smislu. Putuje na svetska prvenstva, montira i demontira kuglane. U kući nam je kuglanje peti član, ali ne forsiramo decu. Vodimo ih na treninge ponekad, tako da će, verujem, i njima to ostati u lepom sećanju, kao meni sa mojim ocem“, nada se naša sagovornica.
U slobodno vreme, kako nam je otkrila, najviše voli da bude sa porodicom, jer je za nju porodica stub svega, što su je naučili njeni roditelji i na čemu im je beskrajno zahvalna. Puno radi i veoma voli svoj posao , ali ipak uspeva da organizuje svoje vreme, da brine o kući, deci, da stigne na treninge, utakmice... S obzirom na to da je svoja potajna nadanja o osvajanju medalje na pojedinačnom prvenstvu ove godine već ostvarila, sada joj je najveća želja da klub opstane, te je s tim u vezi poručila sledeće:
„Važno je da ljudima još jednom naglasim da kuglanje nije bapski sport. Svako ko je probao, reći će da nema tog mišića koji se nije upalio taj dan. Svako ko proba, dopadne mu se. To je sport za sve generacije i toplo ga preporučujem svima. Klub je uvek otvoren za nove članove. Družimo se, putujemo, lepo nam je. Ima pesme, dobre hrane, uvek neko nešto pripremi... Uvek nam je drago kad dođe neko novi i dajemo sve od sebe da ga ne izgubimo, jer ovo, nažalost, nije popularan sport koliko bi mi voleli, ali se trudimo da to promenimo i nadam se da smo na dobrom putu.“
Milana kaže da će na stazi biti dokle god je zdravlje služi, prvenstveno zbog sebe, ali i u znak sećanja na svog oca. Mi joj od srca želimo da to bude još mnogo, mnogo godina...
