PRIČE IZ KOMŠILUKA: Mladenova misija širenja svesti o bezbednosti u saobraćaju
Apatinac Mladen Rašeta, od onih je ljudi koji svakodnevno skreće pažnju javnosti na bezbednost u saobraćaju. Iako većini prepoznatljiv kao instruktor i vlasnik Auto škole STC, strastveni je zaljubljenik u prirodu i njeno očuvanje, iskusan programer koji je prvi u naš grad uveo legalnu prodaju računara, a takođe je i prvi uveo bežični internet u Apatin. S obzirom na izuzetno poznavanje zakona i propisa vezano za saobraćaj, čest je gost u televizijskim emisijama na nacionalnoj frekvenciji sa tom temom, ali i generalni sekretar Privredne komore auto škola Srbije. U nastavku pročitajte još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik je osnovnu školu i gimnaziju završio kao odličan đak u Apatinu, a potom i Višu elektrotehničku u Beogradu. Kao dete se dugi niz godina bavio karateom, voleo je biciklizam i kampovanje. Iako je najpre upisao Saobraćajni fakultet, posle određenog vremena prelazi u Beograd na Višu elektrotehničku školu.
“Ono što sam zapravo celog života hteo da radim vezano je za računarske mreže i programiranje. U to vreme toga nije bilo ni na Elektrotehničkom fakultetu, niti u nekoj drugoj školi, ali kada se otvorio smer nove računarske tehnologije na Višoj elektrotehničkoj u Beogradu, prešao sam tamo, jer to je bio moj san. S tim u vezi, Auto škola koju je moj otac držao, meni je bila sporedna delatnost, jer sam prvo počeo da se bavim računarima”, ispričao je Mladen, te dodao da je, čim se pojavio prvi PC računar, isti dobio na korišćenje i počeo se baviti onim za šta se i školovao.
“To je bilo negde 1991. godine i u Auto školi su se već počeli koristiti računari. Tad su se već pravile mreže koje nisu bile razvijene, ali kako sam ja imao dodira sa računarskim mrežama i sa programiranjem, tako je to krenulo. Bavio sam se servisom i prodajom računara, ali i programiranjem. Imao sam jednu firmu za prodaju računara, pa smo posle zajedno otvorili Inter bit nas trojica prijatelja, nakon čega smo proširili posao na Sombor i Novi Sad”, prisetio se naš sagovornik.
Zapravo, zahvaljujući Mladenu, u Apatinu je devedsetih krenula prva legalna prodaja računara, preko firme njegovog oca. U to vreme bilo je svega nekoliko uvoznika i vrlo malo ljudi koji uopšte znaju raditi sa računarima. Našeg sagovornika i njegove prijatelje, takođe ljubitelje računara, tada su posmatrali kao vunderkindove, jer su bili izuzetni poznavaoci moderne tehnologije.
“U to vreme su nas roditelji usmeravali ka tome, jer je to bilo nešto što je malo ko znao. Nama je jedan poznati Apatinac držao predavanja, čuveni Dejan Slepčev, doktor nauka. Naši roditelji su plaćali celom mom društvu da nam Slepčev drži predavanja iz programiranja. Nakon toga smo se sve vreme družili sa ljudima koji su te stvari radili i bili među najboljima”, ispričao nam je Rašeta.
Kako nam je otkrio, nije imao ambiciju ostati u velikom gradu, a već pri kraju studija počeo je da radi u Apatinu bežični internet. Njegova firma zvala se Apa-Link i bila je pravo otkrovenje za Apatince, jer tad nije bilo brzog interneta u gradu, samo dajlap preko telefona. Kako su njegov prijatelj i on uveli bežični internet u Apatin, posla je bilo i u to vreme imali su 1.500 korisnika.
“Zanimljiva priča je da smo mi brzinu od dva megabita delili na sve te korisnike, a sada su dva megabita superspora i niko neće da koristi tu brzinu. Moram priznati da je bilo poprilično teško održavati sve te servere”, priznaje Mladen.
Iako je otac našeg sagovornika među prvima otvorio Auto školu u Srbiji, a prvi u Apatinu, Mladen u STC-u počinje raditi tek 2012. godine.
“Do 2012. sam se bavio samo računarima, kada kreće gužva oko auto škola i promena zakona. Tad sam već bio uključen u celu priču, jer sam pravio softver koji će te škole da koriste. Otac se povredio, nije mogao da radi 6 meseci u najgorem trenutku, a pošto sam slučajno već imao licencu za instruktora, jer mi je bilo dosadno dok sam studirao na saobraćajnom, iskoristio sam to da ga zamenim i tako sam ostao”, priča Rašeta.
Danas, posao u Auto školi mu je prioritet i vodi firmu nakon što mu se otac penzionisao, ali i dalje na radnom stolu ima alat za računare i voli to da radi kad ima vremena.
“U međuvremenu sam zavoleo posao u STC-u. Uvek sam bio od onih koji uživaju u tome da uče ljude nečemu, i u tom smislu posao ne može da mi dosadi. Svi kandidati su drugačiji, pa uvek bude nešto novo i zanimljivo”, iskren je naš sagovornik.
Ipak, kaže da je posla sve manje.
“Malo je stanovnika. Ja to redovno pratim. Uzmem iz Zavoda za statistiku popis stanovništva da bih video koliko ću imati potencijalnih kandidata koje godine i prognoza nije dobra. Broj dece koja će da napune 17 godina je sve manji, plus među njima bude i dosta onih koji se odsele. U suštini, ima pet puta manje kandidata nego 2010. godine”, navodi Mladen.
Kada su kandidati u pitanju, ovaj instruktor kaže da nema razlike među mladima sa aspekta obuke, jedino što su sve manje zainteresovani i odgovorni.
Po pitanju obuke, smatra da je mnogo bolja nego u prošlosti, kvalitetnija, ali i zahtevnija, kako za kandidate, tako i za one koji sa njima rade.
Našeg sagovornika novinari često zovu, te je tako čest gost na televiziji. Kako nam je otkrio, 2009. godine, kad je pravio softver za auto škole, morao je da pročita sve zakone vezano za saobraćaj, sve propise, dobro ih je naučio, a onda su ljudi počeli da ga zovu i pitaju za savete. Tako je sve počelo. U međuvremenu je počeo da radi kao savetnik u Privrednoj komori auto škole Srbije, da bi potom ušao u Radne grupe za izmenu propisa, jedno vreme čak bio predsednik Radne grupe za izmenu zakona o bezbednosti saobraćaja, a trenutno je generalni sekretar Privredne komore auto škola Srbije.
Mladen na društvenim mrežama često, iz hobija, objavljuje postove vezano za bezbednost u saobraćaju.
“Apatinci su u principu dobri kada je saobraćajna kultura u pitanju. Ja to što objavljujem ne radim u cilju da se neko kazni, već da skrenem pažnju da, kada bi se svako po malo popravio, bilo bi mnogo bolje. I kada bi se svaki dan trudili da budemo samo za nijansu bolji, svi bi bili bolji, zato to objavjujem, da utičem na naše ljude. Svima bih najpre skrenuo pažnju da smanje brzinu, jer svi problemi i u vožnji i u obuci, nastaju zbog nepoštovanja brzine. Što si pažljiviji u saobraćaju, to je lakše svima”, poručuje Rašeta.
Naš sagovornik ima suprugu i dva sina. Kroz šalu voli da kaže da je suprugu Beograđanku, koja danas radi kao pedagog u OMŠ “Stevan Hristić”, na prevaru doveo u Apatin. Na sinove, jednog od devet i jednog od sedamnaest godina, preneo je ljubav i ka vožnji i ka računarima.
“Stariji je položio za motor, sad je na obuci za auto i sve radi oko računara. Obojica su odlični su đaci, a starijji ima sklonosti ka programiranju. Inače, obožava da vozi. Položio je u februaru, a do oktobra prošle godine prešao je preko 20.000 km na motoru. Nije smeo da sedne na motor bez opreme, to je bio uslov, morao je da zaradi novac za cipele, pantalone, jaknu, rukavice, kacigu... Savestan je i odgovoran. Imam strah, kao i svaki roditelj, ali zašto je polagao ako ga ne pustimo da vozi?! Kad ide na duže vožnje, pratim ga, jer ne sme krenuti na dalji put dok mi ne uključi mogućnost da mu pratim telefon”, iskren je Mladen.
Slobodno vreme naš sagovornik naviše voli da provodi sa porodicom, na odlaske u šumu, na salaš. Kaže da nije od onih koji vole da planiraju, već radije pusti da se stvari odvijaju, pa šta mu život donese. Mi mu od srca želimo da mu budućnost donese još mnogo nezaboravnih trenutaka sa porodicom, te što više kandidata, budućih savesnih vozača, zahvaljujući kojima će i bezbednost u saobraćaju kada je naš grad u pitanju biti podignuta na najviši mogući nivo.
