PRIČE IZ KOMŠILUKA: Negovanje zajedništva kao imperativ Nemanjinog folklornog stvaralaštva
Četrdesetdvogodišnji Nemanja Borojević iz Prigrevice gotovo ceo svoj život posvetio je folkloru. Kao osnovnoškolac počeo je igrati, da bi već nakon tri godine postao rukovodilac, potom i koreograf, koji je izveo brojne generacije mladih folkloraša, ne samo na teritoriji opštine Apatin, već i šire. Ovaj pasionirani čuvar našeg narodnog stvaralaštva, pored igre i koreografije, šije nošnju, veze, pravi ukrase, nakit, a kao osnovu bavljenja folklorom izdvaja negovanje zajedništva. U nastavku vam donosimo još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik odrastao je u Prigrevici, gde je završio i osnovnu školu, a za selo ga, kaže, vezuju samo lepe uspomene.
“Bilo je to malo drugačije vreme, bez mobilnih telefona i interneta. Mnogo više smo se družili i stalno igrali na ulici. Bio sam član nekoliko sekcija, većinom vezanih za umetnost, a trenirao sam i karate”, ispričao je.
Prema njegovim rečima, sa folklorom se upoznao u najranijem detinjstvu, jer se otac time bavio, a 1995. godine su on, Radmila i Čedomir Ilić odlučili da, posle 10 godina pauze, ponovo pokrenu folklor u selu.
“Tad sam bio sedmi razred osnovne škole. Tata, Radmila i Čedo ponovo su pokrenuli KUD “Prigrevica” i ja sam se našao u toj prvoj postavi, među 8 parova. Počeo sam da igram i od tad do danas nisam prestao da se bavim folklorom. Ja to prosto imam u genima, a vremenom sam ga toliko zavoleo da jednostavno ne mogu da zamislim svoj život bez folklora. Ta atmosfera, to zajedništvo, to držanje za ruku, to kolo, drugarstvo, to se ne može rečima opisati”, emotivan je Nemanja.
Iako je završio Srednju ekonomsku školu u Somboru i ne bavi se strukom, već radi kao operater na održavanju u Apatinskoj pivari, ceo svoj život podredio je folkloru. Na početku srednje škole počeo je da posećuje seminare, na kojima se uče folklorne igre i pevanje, u čemu je beskrajno uživao i već tada je znao da je folklor njegova ljubav za ceo život. Prešao je dalek put da bi danas, nakon gotovo tri decenije bavljenja folklorom, postao izuzetno cenjen i prepoznatljiv kada je njegov rad u pitanju.
“Nakon što sam oko tri godine igrao u KUD-u “Prigrevica”, Radmila i tata počinju da me šalju na seminare folklora, nakon čega mi daju da radim dečije grupe. U to vreme su deca, kad sam ih ja vodio, bila treća na pokrajini, što je bio izuzetan uspeh za jednu malu Prigrevicu”, ponosan je Borojević.
Nakon što se pokazao kao sjajan rukovodilac, u KUD-u “Prigrevica”, posle dece dobija da radi sa malo starijom decom, potom koreografije, da bi na kraju preuzeo izvođače. Praktično celo kulturno-umetničko društvo je jedno vreme bilo pod njegovim vodstvom, i školica folklora, i mlađi i stariji dečiji uzrast, kao i izvođači.
“Oko 15 godina sam ukupno proveo u KUD-u “Prigrevica”. Uvek smo imali preko 100 članova, a pred moj odlazak u izvođačima je bilo čak 14 parova. Otišao sam odatle jer sam težak čovek kada je u pitanju folklor. Dajem 120 posto sebe i od saradnika očekujem 100 posto. Teško me je ispratiti. Mnogi su me napuštali kao saradnici baš iz tog razloga, jer sam ja previše očekivao. Perfekcionista sam u svakom smislu. Ja samo želim maksimum u datom momentu, svi maksimum, ne samo jedna karika”, iskren je naš sagovornik, koji se ne libi bukvalno nikakvog posla kada je folklor u pitanju.
Osim što igra, rukovodi grupama, radi koreografije, on šije nošnju, veze, pravi ukrase, nakit...
Po odlasku iz Prigrevice, Nemanja je jedno vreme igrao u GKUD-u Sombor, da bi potom prešao u Stanišić.
“Kolega me je zvao u Stanišić da radim kod njega, pošto on radi izvorni folklor, Bukovicu, a ja sam neko ko radi uglavnom šareni folklor. Imali smo izuzetno lepu saradnju, ali oni to više nisu mogli da isprate finansijski, pa sam otišao. Baš u to vreme odem na neki nastup u Svetozar Miletić i pojavljuje se grupa iz Bačkog Brestovca. Njih 14 devojaka, srednja škola, fantastične. Bukvalno sam ostao zapanjen. Raspitam se ko ih je doveo, nađem predsednicu i kažem joj da želim da radim sa tom grupom. Ona pristane i počinjem da radim tamo. One su već bile dobre igračice, ja sam ih ušminkao, zategao, povezao, pomogao im u stvarima kojima se nisu bavili”, ispričao je Borojević.
U to vreme KUD iz Brestovca doživljava procvat, slede im brojni nastupi, putovanja… Tamo je počeo da radi Teslić i Baniju, po čemu je najprepoznatljiviji u svetu folklora. Nažalost, zbog odlaska na fakultete, udaje, posla i drugo, ova grupa devojaka se osipa i Nemanja ide dalje. U to vreme već je uveliko bio u Apatinu, gde se i preselio zbog posla. Uporedo sa Brestovcem radio je i u GKUD-u “Dunav”, ali zbog nesuglasica u društvu, odlučuje da ga napusti.
“Tada se našlo nas petnaestak, bilo je i roditelja dece sa kojom sam radio i sa kojom sam se već uveliko povezao, pa smo, na predlog sadašnjeg predsednika društva, osnovali KUD “Carza”. Inače, carza je tip ličke najsvečanije suknje, a na samom startu naše društvo je brojalo 60 članova. Početak je bio težak. Imali smo termine subotom i nedeljom u Sportskom savezu, što je bilo mučenje, jer prostor nije bio adekvatan za naše potrebe. Nakon toga, zahvaljujući jednoj od naših članica, koja je inače advokat, uspevamo doći do direktora Jedinstva od kog za simboličan iznos iznajmljujemo ovaj prostor u ulici Srpskih vladara. Povezali smo četiri prostorije koje su nam neophodne: mesto za druženje, ekonomat, svlačionica i sala sa ogledalima. Lepo nam je, družimo se, imamo to dvorište, nikome ne smetamo, a deca mogu da dođu kad god žele da se druže”, ispričao je Borojević.
Od osnivanja društva, naš sagovornik je u Carzi rukovodilac i koreograf izvođačkog ansambla, radio je i sa decom i sa veterankama. Uz navedeno, imaju žensku i mušku pevačku grupu. Od ove godine radi sa mlađim dečijim uzrastom, veteranskom rekreativnom grupom i izvođačima.
“Trudim se da zadržim ljude kroz zajedništvo koje negujemo ovde u Carzi. Nagrade mi ne znače mnogo, mada ih je bilo, uvek se plasiramo na pokrajunksu smotru, u Valjevu smo osvajali nagrade, pevači konstantno osvajaju medalje, ali ja sam najponosniji na to što smo jedna velika porodica, što me deca poštuju i veruju mi. Najvažnije mi je da smo povezani, da ta deca znaju da uvek mogu da mi se obrate, da vole da sam u njihovom društvu. Ovde se svi osećamo kao da smo u svojoj kući, a to je neprocenjivo”, smatra Nemanja.
Kako nam je otkrio, kada su igre u pitanju, Teslić mu je omiljen, i naravno, Banija, pošto je ponosni Banijac i tu mu srce, kaže, uvek zaigra.
Po pitanju planova, Nemanja kaže da se intenzivno spremaju za godišnji koncert u novembru. Najavljuje pravi spektakl, s obzirom na to da obeležavaju punih pet godina od osnivanja. Kaže da nema neostvarenih želja kada je folklor u pitanju, ali i dalje će davati svoj maksimum. Čak i privatni život gotovo uvek mu je vezan za folklor, na šta su njegovi bliski prijatelji navikli i podržavaju ga, kao i njegova porodica, prvenstveno majka i otac, a potom brat, snaja i njihova deca. Mi mu u svakom slučaju želimo još puno koncerata, nagrada, kao i još mnogo novih mladih naraštaja koji će naslediti njegovu ljubav ka folkloru i negovati je u budućnosti.
