PRIČE IZ KOMŠILUKA: Nemanjin glas kao terapija za dušu
Tridesetjednogodišnji Nemanja Guzijan, Apatinac raskošnog glasa i autentičnog umetničkog izražaja, od onih je ljudi koji privlači pažnju gde god da se pojavi. Pevanjem etno, starogradske i sevdah muzike stekao je popularnost ne samo u našem okrugu, već i u celoj Srbiji. Vrativši se u rodni grad, a zahvaljujući iskustvima koje je stekao, te spojem muzike, tradicije i prirodnih lepota Apatina, u planu mu je početi se baviti muzikoterapijom i u našem gradu otvoriti Centar za rehabilitaciju duše. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik rođen je u Apatinu, gde je završio osnovnu i Srednju tehničku školu na smeru kuvarstva, a kako nam je otkrio, muziku je zavoleo od malena.
“Čim sam krenuo u prvi razred osnovne, krenuo sam i na folklor. Već tad su već krenula moja interesovanja za muziku. Svirao sam klavijature, išao na časove, i generalno, jako su me zanimali instrumenti, a naročito sam voleo da sviram frule. U porodici se niko nije bavio muzikom, osim tetka Svetlane. Ona je svirala harmoiku i pevala sevdah”, prisetio se Nemanja.
Prema njegovim rečima, u to vreme uopšte nije pevao.
“Na folkloru sam bio veoma nespretan u početku i bilo mi je zabranjeno da pevam, jedino meni od svih ljudi u grupi, toliko sam loše pevao. Zapravo, tada još uvek nisam bio svestan svog talenta. Glas mi je mutirao i nisam imao dovoljno samopouzdanja, jer sam bio jako stidljiv”, priznao je, te dodao da se krajem osnovnoškolskog obrazovanja zainteresovao za kuvanje.
“Upisao sam Srednju tehničku školu za kuvara, jer me je to zaista interesovalo. Mama je pravila torte i kolače i prodavala, a kako je ona jako lepo kuvala, to mi se dopalo, naročito njene dekoracije, pa sam tako poželeo da i sam na taj način ispoljim svoju kreativnost”, ispričao je Guzijan.
Iako je tokom srednje škole bio odličan đak i imao ambiciju da upiše Visoku hotelijersku školu nakon toga, muzika mu je ipak ponovo odvukla pažnju.
“Škola mi je bila veoma interesantna u početku. Voleo sam hemiju, poznavanje robe, kuvarstvo, srpski… Ipak, čim sam završio prvi razred, kuvarstvo je prestalo da me interesuje, ponovo se zaljubljujem u muziku i posvećujem se tome”, priča Nemanja, koji je zapravo u tom periodu i stekao samopouzdanje kada je pevanje u pitanju.
“Početkom srednje, u KUD je došao novi koreograf i on je zapazio da ja ustvari dobro pevam. Tek tad sam bio motivisan i dobio neko samopouzdanje, počeo da pevam u folkloru i tako je sve krenulo. Kasnije sam dugo bio solista GKUD-a “Dunav”, a onda sam se odvažio i upisao školu kod Bojane Nikolić u Beogradu. U pitanju je odsek za etno i tradicionalno pevanje, gde sam naučio tehnike pevanja i sve ostalo što se tiče pevanja”, iskren je naš sagovornik.
Nakon toga, Nemanja se prijavljuje na “X factor”, na kom je imao izuzetno zapažen nastup. Iako je prošao u sledeći krug, već u narednom je ispao, ali nakon manje od dve godine uzima učešće u novom tv formatu “Ja imam talenat” i tada njegova muzička karijera kreće uzlaznom putanjom.
“Posle X faktora napravio sam pesmu Beli dvori i odlučio da se prijavim u Ja imam talenat. Nisam imao nikakva očekivanja, ali želeo sam da ispromovišem pesmu i da se pojavim u kostimu koji sam napravio za tu priliku, kako bih privukao medijsku pažnju. Prošao sam do super finala, gde sam ostao kao jedini pevač, a već posle Talenta, bend Rocher me je čuo i pozvao me u njihov tim, pa tako sa njima počinjem saradnju.”
Naš sagovornik u Beograd se preselio odmah posle prvog kruga Talenta, a život u prestonici za njega predstavlja izuzetno lepo i poučno životno iskustvo.
“Pevao sam na ulici šest meseci. Od toga sam živeo i to vrlo lepo, ali i prao sam suđe u restoranu, radio u jednom baru, u menjačnici, da bih na kraju radio sa decom u vrtićima oko dve godine, radionice folklora i pevanje, što mi je zapravo bilo najlepše iskustvo. Ipak, nakon šest godina provedenih u Beogradu, krajem leta 2022. godine odlučujem se vratiti u Apatin. Ja sam oduvek obožavao svoj grad, volim ga i sada, naravno. Nigde nema ovo što kod nas ima. Ovaj Dunav nije isti kao tamo. Odlučio sam da se povučem ovde, jer mi je duša bukvalno tražila mir. Da ne govorim o tome da sam u velikom gradu večito živeo kao student, radio stalno više poslova, rasipao energiju… Na kraju sam se tamo najmanje bavio muzikom”, iskren je Guzijan.
Kako saznajemo od njega, iako živi u svom rodnom gradu, i dalje aktivno peva sa Rocher bendom. Stalno imaju nastupe širom Srbije i inostranstva, a osim etno programa, sada su u svoje koncerte uvrstili i filmsku muziku. Sa ovim bendom, Nemanja je dva puta uzeo učešće na Beoviziji, oba puta su došli do polufinala, te na najlepši mogući način ispromovisali svoje pesme i uopšte svoj rad.
“Velika je čast raditi Rocher-om. To su sve vrhunski muzičari koji rade u radijskom orkestru RTS-a, a zahvaljujući njima, ja sam ostvario i svoj najveći san o nastupu na Kolarcu. Pevati u Kolarcu je stvarno tamo ozbiljna stvar, a ja sam to doživo sa svojih 25 godina, pun predivan konert, za mene je to vrhunac moje karijere”, ponosan je naš sagovornik.
Nemanja ističe još jednu muzičku priču u koju je ušao.
“U Apatin sam ušao u još jednu sjajnu i pozitivnu priču. U pitanju je bend S.A.P.U.N. (Svetska atrakcja protiv urbanih narodnjaka). Po prvi put nisam u prvom planu, što mi baš prija. Sviram klavijaturu i pevam prateći vokal. Energija i ekipa je fenomenalna, to mi je jedna od lepših stvari koja mi se desila u poslednje vreme i veoma sam ponosan na ceo taj projekat”, priča Guzijan.
Kada su planovi u pitanju, otkriva da je napravio mali studio kod kuće, gde sprema nešto novo.
“Snimam dva diska. Jedan će biti sa obradama tradicionalnih pesama, a drugi isključivo tradicionalne pesme, ali ljudi koji su u našoj okolini, znači Banija, Teslić, Glamoč, Lika. S jedne strane ću dati malo svog začina na tradicionalnu muziku, a sa druge strane želim da imam i taj drugi disk koji je netaknut, atrhaičan. Bavim se i autorskim radom. Imam jedan projekat, black metal, niko ni ne zna da to pravim, a pravim i svoje autorske pesme, ali čekam da skupim nekoliko, pa da imam za album. Iako se albumi danas retko izdaju u tom štampanom izdanju, želeo bih da to bude tako jer je ipak prvenac u pitanju”, ispričao je.
Osim navedenog, ovaj ambiciozni Apatinac upisao je vanredno i Srednju medicinsku školu.
“Medicina me je oduvek zanimala, a imam želju da završim i za fizipterapeuta. Smatram da se ceo život tražimo. Fizikalna terapija mi je veoma interesantna, ali i muzikoterapija, čime sam se takođe bavio u Beogradu. Tada mi se zapravo i javilo da je možda to moja budućnost, da se bavim muzikoterapijom, ali opet kroz našu tradiciju. Počeo sam da skupljam i kupujem instrumente koji se koriste u muzikoterapiji, pripremio sam literaturu i negde vidim sebe na nekoj vikendici ovde koja je sređena, da držim muzikoterapiju, da praktično napravim jedan centar za rehabilitaciju duše. To mi je san.”
Naš sagovornik oduvek je bio drugačiji po pitanju stila. Kaže da je svoj autentični stil zapravo izgradio kroz muziku, uz obavezan lični pečat, te je tako učestvovao u izradi svih svojih scenskih kostima.
Svoju humanu stranu pokazao je puno puta, uzevši učešće na velikom broju humanitarnih koncerata, ne samo u Apatinu, već i u Beogradu, kako za decu sa posebnim potrebama, decu sa Kosova, tako i za obnovu manastira i mnoge druge potrebe.
Sarađivao je sa brojnim poznatim imenima iz sveta muzike. Ponosan je na to što sa svim kolegama ima odličan odnos, uz uzajamno poštovanje. Ističe da je srećan što je ponovo u svetu folklore, te je danas ponosni član MPG “Oroz”, pri KUD-u “Carza”. Kaže da su mu majka, otac i stariji brat najveća podrška, te da je jako ponosan na celo svoje detinjstvo, ali i način na koji su ga vaspitavali. Voli odlazak u prirodu, na svirke, druženja sa brojnim prijateljima koji su takođe presudili njegovom povratku u Apatin.
Nemanji želimo još puno uspešnih koncerata, naravno album prvenac, ali i da se što pre družimo u njegovom centru za rehabilitaciju duše, jer ne sumnjamo da će to biti idealno mesto za oporavak od užurbanog načina života većine od nas, sakupljanje dobre energije i relaksaciju.
