PRIČE IZ KOMŠILUKA: Nenametljivo i sa osmehom, Čakijeva usluga bez premca
Raditi sa ljudima i svakodnevno komunicirati sa njima ni malo nije jednostavno. Ipak, postoje oni koji to čine sa uživanjem i to ne može, a da se ne prepozna. Apatinac Damir Lemaić, poznatiji kao Čaki, svakako je jedan od njih. Gotovo dve decenije unazad, sa jednakim žarom i večitim osmehom na licu, radi kao konobar. Odmeren, uvek dobro raspoložen, omiljen među kolegama, ovaj tridesetsedmogodišnjak dobro je poznato lice žiteljima naše opštine. Veliki ljubitelj fudbala, kulinarstva, humanitarac, dobar prijatelj i nadasve čovek koji neguje porodične vrednosti, Čaki je definitivno zaslužio da bude deo našeg serijala. Ne propustite pročitati još jednu lepu i inspirativnu Priču iz komšiluka.
Naš sagovornik završio je osnovnu i Srednju drvoprerađivačku školu u Apatinu. Iako je kao dete želeo samo da bude fudbaler, a kasnije i kuvar, drugarstvo je presudilo da se obrazuje u potpuno drugom smeru.
“Po završetku osnovne škole, želeo sam da budem kuvar. Tad je školovanje za kuvara postojalo samo u Somboru, u ekonomskoj školi. Kako sam ja sam jedini od ekipe bio iznad crte, a ostali nisu uspeli da se upišu, odlučio sam da idem s njima u drvoprerađivačku školu. Kući i dalje volim da kuvam. Kada je gastronomija u pitanju, sve me interesuje, gde god da radim, i uvek rado pomažem oko kuhinje”, iskren je Čaki.
Lemaić je kao konobar, sticajem okolnosti, počeo da radi odmah po završetku srednje škole, sa svega 18 godina.
“Tata je držao kafić u parku, Sofronije. Nakon što se preselio u Sremsku Mitrovicu, preuzeo sam kafić i tako je sve krenulo. Oko dve godine sam to radio, ali kako je kirija poskupela, nije više bilo isplativo i morao sam zatvoriti”, prisetio se naš sagovornik.
Nakon toga prelazi da radi u Tref, potom Damit i Art, a onda je počeo da radi u restoranima.
“Prvi restoran mi je baš bio ovde na marini, ali kod drugog vlasnika. Posle sam prešao u Kraljevski vrt, a potom sam otišao na more raditi. U Rovinju sam proveo dve sezone, a sad sam opet, evo, već dve godine, u restoranu Marina Nani. Ja baš volim svoj posao. Tu sam se našao i tu se dobro osećam. Probao sam svašta, ali ništa me nije tako ispunjavalo. Volim komunikaciju sa ljudima i svaki dan dolazim na posao sa osmehom na licu. Velika je stvar kada radite nešto bez stresa”, iskren je Čaki.
Prema njegovim rečima, jedan kvalitetan konobar treba da bude pristojan, nasmejan i komunikativan, a sve ostalo se nauči. Takođe, naglašava da je veoma važan i timski rad.
“Ovde sam prezadovoljan, i sa gazdom, i sa kolegama. Timski rad je najvažniji. Znaš onaj osećaj kad ideš na posao i osećaš se dobro. Uvek smo tu da jedni drugima pomognemo, dogovaramo se između sebe, jako se lepo slažemo. Nekad zna biti teško sa ljudima, ali generalno, ja nikad nisam imao neke ozbiljnije probleme”, ispričao je.
Naš sagovornik, od prvog susreta sa fudbalom, samo je o tome razmišljao. Kaže da posle porodice fudbal voli najviše, a odmah potom konobarenje, i priznaje da se ne vidi ni u čemu drugom.
“Počeo sam da treniram fudbal u Mladosti sa osam godina. I dan danas igram, bez prekida. Trenutno nastupam za FK Terekveš Svilojevo, ali od iduće sezone prelazim u Ribarevo, malo da pomognem drugarima, gde ću verovatno i završiti svoju fudbalsku karijeru”, saznajemo od Damira, koji osim velikog fudbala ponekad zaigra i futsal, prvenstveno na humanitarnim turnirima, na koje se uvek rado odazove.
Naš sagovornik slobodno vreme najviše voli da provodi sa porodicom. Sa suprugom je u srećnom braku punih deset godina, a u njemu su izrodili dvoje dece. Leti voli kupanje, prvenstveno “motel”, roštiljanje, paprikaš, druženje sa prijateljima… Najveća podrška mu je porodica, a privatno je takođe uglavnom pozitivan i nasmejan. Kaže da nema ambicije da otvori svoj ugostiteljski objekat, jer je sasvim zadovoljan i ovako. Ljudi ga često prepoznaju na ulici, rado ga pozdravljaju, a otkriva i da je kroz posao stekao brojna prijateljstva, ne samo sa ljudima iz naše zemllje, već i iz susednih država, što je za njega neprocenjivo.
Čakiju u svakom slučaju želimo da nastavi uživati u svojim ljubavima, porodici, fudbalu i ugostiteljstvu, da uvek ostane tako nasmejan, te da i neku narednu turu popijemo zajedno, u zdravlju i veselju.
