PRIČE IZ KOMŠILUKA: Nesvakidašnji odabir životnog poziva Apatinke Sanje Rađenović
Da ravnopravnost među polovima nije samo teorija, dokazuje nam dvadesetpetogodišnja Sanja Rađenović iz Apatina. Ova mlada žena već tri godine unazad, ravnopravno sa muškim kolegama, vozi kamion u međunarodnim turama, parkira, utovara, istovara i obožava svoj posao. Kamion u kom trenutno provodi svoje vreme dugačak je gotovo 18 metara, a kako nam je otkrila, jednom prilikom je u njemu provela čak 5 meseci i nedelju dana, u kontinuitetu.
Prema rečima naše sagovornice, posao koji radi zapravo je ono što je oduvek želela.
“Oduvek sam želela ovo raditi. Još kad sam bila mala, stalno sam govorila da ću voziti kamion kad porastem. Otac i stric su bili vozači, a mog muža je njegov tata uveo u posao. Kad sam tada svom dečku, a danas suprugu, rekla da želim da polažem za kamion, baš se protivio tome. Međutim, ja sam isterala svoje i čim sam napunila 21 godinu, četiri dana posle sam bila prijavljena da polažem”, priseća se Sanja, koja je već po završetku osnovne škole upisala srednju saobraćajnu u Somboru, gde je stekla diplomu tehničara drumskog saobraćaja.
Kao srednjoškolka, Sanja je često išla na razna takmičenja, a najveći uspeh koji je postigla bilo je srebro sa državnog takmičenja u saobraćaju. Ljubav ka saobraćaju i vožnji s godinama je kod nje samo rasla i bilo je logično da to bude put koji će odabrati.
Po pitanju posla, kako nam je otkrila, naša sagovornica je imala sreće. Kao vozač kamiona počela je raditi bukvalno čim je položila vozački ispit.
“Muž je bio zaposlen u Sloveniji, onda sam i ja otišla tamo nakon što sam položila i odmah sam počela raditi. Nisam imala nikakvog iskustva i odmah sam sa mužem krenula u međunarodne vožnje. Naša prva tura, to nikad neću zaboraviti, bila je tura za Pariz. Još se direktor šalio s nama kako nam je, eto, odmah namestio da idemo u grad ljubavi. U dvojnoj posada svaki vozač vozi dva puta po 4 sata i 30 minuta. Muž je odvezao svoju prvu turu i samo me bacio u vatru, rekavši da on mora spavati. Jednostavno je imao poverenja u mene, a ja se nisam plašila i odvezla sam svoju turu bez ikakvih problema”, ispričala nam je Sanja.
Radni dan naše sagovornice i njenog supruga Jovana traje 21 sat. Svako ima po devet sati vožnje, a resto ostaje za utovar, istovar, čekanje… Sanja nam otkriva da ljudi, kada je vide za volanom kamiona, reaguju na različite načine, neki se oduševe, dok se drugi pitaju šta će joj to i govore joj kako to nije posao za ženu. Međutim, kako sama kaže, ona svoj posao obožava i vožnja kamiona je nešto u čemu zaista uživa.
“Osim što volim da vozim, u ovom poslu ima i niz drugih benefita. Zahvaljujući vožnji, obišla sam veći deo Evrope, od zemalja iz okruženja, preko Austrije, Italije, Holandije, Nemačke, Španije… Stekli smo brojna prijateljstva tokom svojih putovanja, može lepo da se živi od ovog posla, a kao žena često imam i privilegiju kada je papirologija u pitanju”, iskrena je Sanja.
Ipak, priznaje da cela priča ima i svojih loših strana.
“Nikad nisi kod kuće. Često se desi da nemaš adekvatne uslove za ličnu higijenu. Kuvaš na parkinzima, snalaziš se, improvizuješ. Međutim, čovek se na sve navikne, a mnogo je više lepih strana koje uvek prevagnu”, izjavila je ova šarmantna Apatinka.
Kada je slobodna, Sanja najviše uživa u prirodi. Obožava da provodi vreme sa porodicom i prijateljima na splavu na Dunavu. Kuvaju, druže se, pecaju, voze čamac… Naša sagovornica nedavno se i udala za svog dugogodišnjeg partnera. Kao i svaki mladi bračni par, i oni razmišljaju o potomstvu, a kada dođe vreme za to, Sanja planira da ostavi međunarodne ture i posao nađe u svom rodnom Apatinu, takođe kao vozač, ali da ne ide daleko od kuće. Mi joj u svakom slučaju želimo da to i ostvari.
