PRIČE IZ KOMŠILUKA: Otvorena i slobodna misao kao osnovni Dražićevi životni pokretači
Tridesetosmogodišnji Bojan Dražić, po struci bibliotekar, od onih je Apatinaca koji se ističu svojom svestranošću. Ovaj istoričar, naučni istraživač, pisac, a od skoro i filatelista, vlada latinskim, starogrčkim i pomalo hebrejskim jezikom, a govori i engleski i ruski. Izuzetno je elokventan, zanimljiv i nadasve hrabar mladić. Uprkos usponima i padovima koje je imao tokom života zbog dijagnoze bipolarnog afektivnog poremećaja, Bojan ne samo da istrajava u svojoj borbi, već se i na sve načine trudi da pomogne ljudima koji se bore sa ovim mentalnim stanjem. U nastavku pročitajte još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Bojan Dražić je završio osnovnu i srednju školu u Apatinu. Studije je završio u roku, a diplomirao je na Kulturološkim aspektima Orvelove "1984", na Pedagoškom fakultetu u Somboru. U struci je radio po završetku studija, na naučnom odeljenju Gradske biblioteke u Somboru. Jedno vreme je radio u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, na odeljenju za digitalizaciju, ali i pri udruženju “Adam Berenc”, gde je radio na digitalizaciji njihove bogate biblioteke.
Prvi naučni rad napisao je u 8. razredu, na temu apatinskih ribara, i osvojio medalju na republičkom takmičenju mladih talenata u Kladovu. Kako nam je otkrio, ljubav ka istoriji prenela mu je nastavnica Radica Bodlović, a kasnije je njegovo interesovanje prepoznala i podržala profesorka istorije u Gimnaziji, Rada Kusturica, da bi to na kraju zaokružio i Antolović, profesor istorije na fakultetu, prema Dražićevom mišljenju, najmudrija glava u Somboru.
“Iako sam oduvek želeo da predajem istoriju, koju sam najpre i upisao po završetku Gimnazije, sticajem okolnosti, ne snašavši se, napuštam taj fakultet. Vratio sam se kući, lutao, tražio, i u jednom trenutku sam saznao da je u Somboru otvoren smer za bibiotekara. Odem, položim prijemni i to je bila ljubav u prvih mesec dana. Tokom studija uskladio sam te dve svoje ljubavi, prema istoriji i knjigama, odnosno bibliotekarstvu, i negde sam se specijalizirao na tu staru retku knjigu, na stare rukopise”, ispričao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, upravo je knjiga bila ta koja mu je pomogla u borbi sa dijagnozom koju je dobio u 27. godini.
“Kad sam počeo da gubim zdravlje, dosta mi je pomoglo to što sam puno čitao, to me je vraćalo u realnost. Želim to na neki način i drugim ljudima da prenesem, koji imaju neki problem. Ja konkretno imam problem sa afektivno bipolarnim poremećajem, gde sam tri meseca “haj”, a 9 meseci u teškoj depresiji, i tako u krug. Recimo da je ovo stanje zalečivo i želim da pomognem ljudima, u smislu da slede negde taj moj način”, ispričao je Dražić, koji je čak napravio i jedan program biblioterapije.
Kako nam je rekao, kao i o mnogim drugim mentalnim poremećajima, i o ovome se uglavnom ne priča otvoreno, što kod njega, naravno, nije slučaj.
“Muka je to i za tebe i za one oko tebe. To je jedna golgota koju čovek prolazi. Sedam puta sam se do sad potpuno rastavljao i ponovo sastavljao. Nisam tip koji će se lako predati , borac sam, pa kad već ljudi nisu odustali od mene, što bih ja odustao od samog sebe?! Svakodnevno nailazim na prepreke, u smislu stigmatiziranja. Čak i oni od kojih to najmanje očekuješ, tipa, od doktora opšte prakse, čim vide dijagnozu, odmah menjaju svoj stav”, iskren je Bojan.
Naš sagovornik, želeći da pomogne svima koji imaju sličan problem, u skorije vreme planira da izda i autobiografsku knjigu.
“Trenutno radim na nekim memoarima, zovu se Ispovesti s uma sisavšeg. To su ljudi koji su izgubili razum i autobiografsko je delo. Hoću i na taj način da pomognem ljudima, da svoje iskustvo, ogoljeno, iznesem. Pri kraju sam. Ići će verovatno kao autorsko izdanje”, otkriva Dražić, koji je svojevremeno pisao za studentski list, a saradnik je i na Institutu za književnost i umetnost, u njihovim periodičnim izdanjima.
Sem navedenog, a kada je pisanje u pitanju, prošle godine je zavšio istorijsku knjigu o Bačkom Sokolcu. Ova knjiga je odštampana, ceo tiraž je rasprodat, a Bojan se odrekao svog honorara i usmerio ga na završetak seoske crkve.
“Bili su jako korektni i tolerantni prema meni, mojim usponima, padovima i kreativnim krizama, pa je to bilo najmanje što sam mogao da učinim za te divne ljude tamo, zemljake moje, jer jedno 70 posto sela su sa Udbine iz Jošana, gde su poreklom i moji Dražići”, iskren je naš sagovornik.
Istraživačkim radom iz oblasti istorije, Bojan se bavi još od osnovne škole. Od 1. srednje išao je u Petnicu kao mladi naučnik, a prvi rad u Petnici mu je bio na temu kolonizacije. Od 2013. godine, do pre dve godine, u Petnici je bio i predavač - asistent saradnik, a glavno zaduženje mu je bilo analiza filmova iz ugla istoričara. Kako nam je otkrio, i dalje ima divne, talentovane i, pre svega, vredne dece.
“U Petnici sam upoznao puno predivne dece. Veruju da samo kroz rad mogu da se ostvare. Možda po malo naivno veruju u tu vertikalnu pokretljivost u društvu kroz obrazovanje, ali vreme će pokazati. Misim da kad tad dođe sve na svoje. Eto, moja sloboda npr. nema cenu. U ovom trenutku, kada radim u liberalnom poretku, za liberalni kapitalizam, moja misao, ideja, je potpuno slobodna. To je velika stvar, jer se bavim naukom kao slobodnjak. Pišem , čitam, radim, objavljujem, ali nisam deo ni jednog sistema i niko mi ne nameće temu koju ću pisati, način na koji ću pisati”, ispričao je Dražić, koji od skoro radi u fabrici.
“Radim u Magliću, u fabrici Marbo, to je deo Pepsi kompanije. Zadovoljan sam uslovima, a u slobodno vreme se mogu baviti onim čime želim. Društveno-humanističke nauke, ne samo kod nas, nego i u svetu nisu ni popularne, niti su na ceni. Niko neće da finansira nešto što će direktno da razobličava i podriva sistem. Mi društvenjaci smo “probisveti koji sede po kafanama i palamude”, po njima”, smatra naš sagovornik i dodaje kako jedino u srpskom jeziku filozofiranje ima negativnu konotaciju.
Pored svega navedenog, Dražić je trenirao aikido i streljaštvo, završio je nižu muzičku školu - harmonika, takmičio se, svirao u KUD-u. Peva u Gradskom horu, bavi se filatelijom, fotografiše, crta, puno čita. Gaji veliko interesovanje za okultizam. Voli prirodu, a strah od ptica savladao je izučavajući ih, naročito sove. Kaže da je alergičan na osrednjost i bahatost. Po prirodi radoznao i nestalan. Velika podrška su mu majka i brat, ali i prijatelji. Planira da upiše master studije i zadrži slobodnu misao. Od srca mu to i želimo i s nestrpljenjem očekujemo njegovu novu knjigu.
