PRIČE IZ KOMŠILUKA: Penzionisani profesor koji i u sedamdesetoj “praši” R’n’R
Apatinac koji je svirao sa čuvenom “Teškom industrijom” u vreme kada je ovaj bend bio na vrhuncu popularnosti, Aleksandar Kostić – Kalaba, i danas živi rock and roll. Iako ga većina prepoznaje po brojnim bendovima u kojima je svirao, ovaj profesor u penziji izuzetan je tekstopisac i kompozitor, te je tako upravo on zaslužan za himne OŠ “Žarko Zrenjanin” i PU “Pčelica”, a koje rado pevaju mnoge generacije Apatinaca.
Od Kalabe saznajemo da mu se u porodici niko nije bavio muzikom, ali je imao sreću da mu muzički talenat bude prepoznat još na početku osnovne škole, kada je i počelo njegovo muzičko obrazovanje.
“Počeo sam kao harmonikaš, kao klinac, išao sam u nižu mizičku školu u Apatinu, četiri godine. Posle toga sam prešao na trubu, dve godine svirao taj instrument, a kad mi se otac vratio iz inostranstva, rekao mi je da po barovima niko ne svira trubu, već da svi sviraju saksofon, pa sam onda, naravno, prešao na saksofon, čak mi ga je tata i kupio”, prisetio se naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, po završetku osnovne škole, najpre je upisao Gimnaziju, potom i Mašinsku školu, ali nije se pronašao ni u jednoj. Već tada je počeo da svira u bendovima, sa 16 godina, a sa 17 je otišao na prijemni, položio i upisao Srednju muzičku školu “Isidor Bajić” u Novom Sadu, instrument kontrabas.
“U Novom Sadu sam se angažovao u Tribini mladih i grupi “What” kao basista. Imali smo jako lepe tezge. Uglavnom smo preko leta, preko Tribine mladih, svirali u Dunavskom parku. Tu je bilo po 2.000 ljudi i super smo zarađivali. Poređenja radi, stan mi je koštao sa ručkom 25.000 tada, a ja sam mesečno zarađivao 200.000”, ispričao nam je naš sagovornik, koji je po završetku srednje škole Akademiju upisao u Sarajevu, gde je već posle dva meseca postao student prodekan za instrumentalni odsek, što znači da je predstavljao instrumentalni odsek na fakultetu.
U međuvremenu je već počeo stvarati sopstvenu muziku. Malo ko zna da je pesma “Hej, mi smo mladi”, za koju je tekst i muziku napisao upravo Aleksandar Kostić - Kalaba, a aranžman čuveni Jovan Adamov, godinama bila himna Jugoslovenskog festivala mladih u Subotici, sve dok Đorđe Balašević nije napisao pesmu “Računajte na nas”, koja je nakon toga postala nova himna.
Tokom studija u Sarajevu čuo je da “Teška industrija” traži basistu.
“Tad sam bio u top formi, ali sam više bio u džez fazonu. Odem na audiciju, oni traže da odsviram nešto njihovo, a ja ih u to vreme uopšte nisam ni slušao i nisam znao ni jednu njihovu pesmu. Ipak su me poslušali i upao sam u bend. Oko godinu dana sam svirao sa njima, imali smo turneju po celoj Jugoslaviji, sjajno se provodili, a nakon što su dva člana benda otišla u armiju, prestaje i moja saradnja sa njima.”
Posle “Teške industrije”, Kalaba nastavlja sa brojnim svirkama i turnejama širom Jugoslavije sa nekim drugim bendovima, a po završetku studija, otvara se mesto za profesora muzičkog u srednjoj školi u Apatinu.
“Supruga je u to vreme već bila trudna. Vraćam se u Apatin i počinjem raditi kao profesor. Tu sam bio do devedesetih, kada počinjem svirati po svadbama, jer je rok već tad propao kod nas, a i bilo je isplativije u to teško vreme svirati svadbe nego raditi u školi”, priseća se Kalaba.
Kako saznajemo od njega, krajem devedesetih se ponovo vraća u prosvetu, ali u OŠ “Žarko Zrenjanin”, gde je imao pun fond časova i dočekao penziju. Prema njegovim rečima, tokom svoje muzičke karijere, zapravo je najponosniji na uspehe koje je postigao sa decom u školi.
Tokom rada u osnovnoj školi, napisao je tekst, muziku i snimio himne OŠ “Žarko Zrenjanin” i PU “Pčelica”, izdao je dva cd-a dečijih pesama, te godinama vodio decu na brojne festivale muzičkog stvaralaštva i sa njima osvajio veliki broj medalja.
Naš sagovornik, osim muzike, strastveni je pecaroš, čak je i nosilac značajnih nagrada i priznanja u sportskom ribolovu. Obožava životinje, ima ih puno u svom domaćinstvu, a voli i da kuva. Ponosni je suprug, otac i deda. Nada se da će ljubav ka muzici preneti na svoje unuke, za koje kaže da su veoma talentovani. Iako ima 70 godina, Kalaba i dalje svira, vratio se rock and roll-u. Trenutno je u bendovima Krvava Meri, Bitange i Sintila. Kaže da planira da svira dokle god ga zdravlje služi.
“Kad je loše vreme, idemo malo svirati, šta drugo da radim?!” – u svom stilu, šeretski, zaključio je Kalaba na kraju našeg razgovora.
Mi mu od srca želimo još puno dobrih svirki, dobrog ulova na Dunavu i pregršt lepih trenutaka sa porodicom.
