PRIČE IZ KOMŠILUKA: Pola veka Belinog druženja sa pticama
Sedamdesetogodišnji Apatinac Bela Kanjo, iako po struci građevinski inžinjer, većini je prepoznatljiv kao ornitolog. Ovaj penzioner iza sebe je ostavio brojne objekte, zgrade, puteve, ali ono što je naročito obeležilo njegov život, kako nam je sam otkrio, jeste pola veka druženja sa pticama. Od Bele saznajemo da se ljubav ka ovim životinjama kod njega rodila tokom studentskih dana, a sve ostalo je došlo samo po sebi, iz čiste emocije.
“Sedeo sam u Subotici kao student u jednoj sobici i učio. Kroz prozor sam gledao na jednu malu baštu, vidim jednu ptičicu i mislim se znam li uopšte koja je to ptica i kako me nije sramota zbog toga. To se desilo pre punih 50 godina i odmah nakon toga pronalazim knjigu “Ptice Evrope”, kupujem je, i to je bilo moje “venčanje” sa pticama”, podelio je sa nama svoje početke bavljenja ornitologijom naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ljubav ka prirodi i pticama za njega je predstavljala svojevrsni “izduvni ventil” od svakodnevnih briga i stresa.
“Moj poziv je bio prilično stesan. Kao operativac, morao sam da balansiram između radnika, mog predpostavljenog, nadzornog organa, projektanta... Iako sam voleo svoj posao, bilo mi je potrebno da se malo opustim u slobodno vreme. Izučavanje ptica upravo je bilo ono što mi je potrebno, to je bio moj bensedin, i već 77. godine postajem prstenovač u Ornitološkom centru u Zagrebu”, saznajemo od Bele, koji je od tada do danas prstenovao oko 6.000 ptica.
Ovaj zaljubljenik u ptice napravio je oko svog doma brojne kućice za ove životinje, pojilicu, hranilicu, napravio je čak i jednu za slepe miševe, pa i za ježeve. Sve oko njega podređeno je njegovom hobiju.
“ Za bavljenje ornitologijom motivisala me je velika ljubav prema prirodi, prema živom biću, a kod ptica me je najviše inpresionirao fenomen seobe jer je vrlo interesantan. Delta Dunava ima najveće bogatstvo kada je ptičiji svet u pitanju. I dan danas se iznova otkrivaju nove stvari o tim čudesnim bićima. Mnogo toga ne znamo, a ptice nestaju. Nekad sam u Apatinu u jesen viđao po pet do šest hiljada lasta na žicama kako se skupljaju pre nego što krenu u Afriku, a sad ih nema po par desetina, čak ni hiljadu. Ptice nestaju, a one su kao senzor života. Ako one nestanu, ako ih ne sačuvamo, kao deo prirode, ako ne sačuvamo prirodu, i čovečanstvo će kao deo iste izumreti”, smatra Bela.
Naš sagovornik osnivački je član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
“Zahvaljujući Društvu, vodio sam nekoliko radionica za decu, s ciljem da u đacima probudimo ljubav ka pticama i prirodi. Osim edukacije za osnovce, posebno sam se lepo proveo u predškolskoj ustanovi, gde sam najmlađim Apatincima pričao o pticama i prirodi. Trenutno se pripremam za nove radionice i u tome zaista uživam, jer smatram da je od velike važnosti da decu prvenstveno naučimo kako treba da se ponašaju u prirodi”, izjavio je Bela.
Ovaj ornitolog objavio je i knjigu, “Ptice Bele Crkve”, na koju je izuzetno ponosan, jer je praktično jedan od pionira koji je ukazao na bogatstvo ptičijeg sveta u Beloj Crkvi na Labudovom oknu.
“Mene je posao odveo u Belu Crkvu i tamo mi se pružila mogućnost da pratim ptice. Bio sam oduševljen. S obzirom na činjenicu da mi je taj teren bio nepoznat, zadivljeno i radoznalo sam istraživao, kao dete. Počeo sam da piskaram i da sakupljam podatke i vrlo brzo sam prikupio podatke o oko 114 ptica, nakon čega sam još istraživao i na internetu, te izdao knjigu „Ptice Bele Crkve“, sa podacima o oko 220 ptica. Čak sam nagovestio i koje vrste još mogu da se pronađu na tom području”, ponosan je naš sagovornik.
Osim knjige koju je napisao, Bela je pisao i za različite stručne časopise, među njima za domaći “Detlić”, a njegovo izučavanje ćuka u Beloj Crkvi objavljeno je u vojvođanskoj “Cikoniji”. Takođe, bio je učesnik četvrtog Kongresa ornitologa Mađarske, gde je predstavio ornitofaunu Apatina, što je odštampano u njihovoj knjizi.
Jedini nalaz ptice rusi svračka, prstenovanog u Srbiji, a pronađenog u inostranstvu, odnosi se na ženku koju je upravo naš Apatinac prstenovao maja 97. godine u Kurjačici. Ova ptica je pronađena uginula u Jemenu, u decembru iste godine, nakon 235 dana, na udaljenosti od 4.028km od mesta prstenovanja.
Bela Kanjo je već pet godina u penziji, te ima više vremena da se posveti pticama. Trudi se da uzme učešće u što većem broju akcija prstenovanja u celoj Srbiji. Takođe je i kolekcionar, a sa suprugom ima dvoje dece i ponosni je deda troje unučadi. Neostvarena želja mu je da se bavi fotografijom, a ptice će, kako nam je rekao, zauvek ostati sastavni deo njegovog života. Mi mu od srca želimo da se još dugi niz godina druži sa njima, pa i da ostvari svoj nedosanjani san o fotografiji.
