PRIČE IZ KOMŠILUKA: Porodica, sport i umetnost kao osnovni životni pokretači Milice Lakatoš
Tridesetsedmogodišnja Milica Lakatoš, iako rođena u Kraljevu, a odrasla u Trsteniku, danas je uveliko Apatinka. Ova svestrana mlada žena u naš grad se doselila zbog ljubavi 2017. godine, a potom tu i zasnovala porodicu. Milica, kao nekadašnja reprezentativka Srbije u karateu, trener i sudija, svoja znanja i veštine nepunih godinu dana unazad, kroz Školicu karatea “Crni Panter”, predano prenosi deci iz apatinske opštine, a njena nežna priroda i umetnička duša prosto ne mogu ostati nezapaženi. U nastavku vam donosimo još jednu toplu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica ljubav prema sportu počela je da gaji od malih nogu. Već sa šest godina njen talenat je prepoznat, a od sedme počinje da se kiti najvišim odličjima, kojih danas broji preko 200.
“Interesovanja za sport počela su malih nogu, pošto se moja starija sestra bavila karateom. Uz nju sam zavolela ovaj sport, počela da treniram i bila sam tada najmlađa u klubu. U pitanju je Karate klub Prva Petoletka Trstenik, koji i dan danas postoji i u kom je moja sestra trener. Inače, moja sestra mi je oduvek bila uzor i inspiracija. Ona je i dalje veoma uspešna u karateu i ima mnogo jače rezultate nego ja. Selektor je i trener ženske reprezentacije Srbije, evropski šampion i svetski vicešampion”, ponosna je Milica, ali i skromna, jer njeni rezultati svakako nisu zanemarivi.
Lakatoš, devojački Sarić, bila je višestruki prvak Srbije, članica reprezentacije u juniorskoj, a potom i u seniorskoj konkurenciji. Osvajala je prva mesta na brojnim evropskim i međunarodnim kupovima, kako u borbama, tako i u katama.
U međuvremenu je prestala da se bavi sportom, ostvarila se kao majka, kada je rodila svoje prvo dete u 26. godini, sina Vukašina, da bi se potom na kratko vratila karateu, kao pomoćni trener u Prvoj Petoletki u Trsteniku, kao i u isturenim odeljenjima kluba u selima, a u to vreme je stekla i licencu za sudiju.
Na letovanju upoznaje Apatinca Viktora Lakatoša, koji je tamo bio sa roniocima, zaljubljuju se i ona menja svoj život iz korena.
“Viktor je vrlo brzo zadobio moje poverenje. Oboje smo bili dovoljno zreli, imali slična interesovanja i odlučili smo se na zajednički život. Posle ove vremenske distance, mogu da kažem da sam napravila odličan izbor, jer je on ispunio moja očekivanja, podrška mi je u svemu, a da ne govorim o tome da sam sa njim dobila još dvoje dece, Alisu i Konstantina, koji su, pored Vukašina, dodatno obogatili naš život”, s ljubavlju priča Milica.
Naša sagovornica kaže da se danas već oseća kao Apatinka, da obožava naš, a sada i svoj grad, prirodu kojim je okružen, te ljude koji u njemu žive.
Oktobra 2022. godine odlučuje da se ponovo vrati sportu, osniva školicu karatea “Crni panter”, a danas, iako mlad, klub već broji 20-tak članova, dece do 13 godina. Treninzi se održavaju ponedeljkom, sredom i petkom u prostorijama Sportskog saveza opštine Apatin, od 17 sati i poziv za nove članove uvek je otvoren.
Polaznici Milicine školice karate već su bili uspešni na takmičenjima, a osim novih priprema, uskoro ih očekuje Kup Srbije, kao i Evropsko školsko prvenstvo u karate.
“Ono najbolje što pruža ovaj sport je koordinacija pokreta, samosvesnost, sigurnost u sebe, smirenje, bolji karakter, fer plej. Karate je u neku ruku sličan šahu i zahteva mudrost, a velika većina ljudi koji se bave karateom vrlo često završe fakultete, budu izuzetno uspešni i izgrade se u dobre ljude”, smatra naša sagovornica.
Kako saznajemo od nje, sport je oduvek bio važan segment njenog života, a bavila se dugo i atletkom, kod olimpijske šampionke Vere Nikolić, te kao dete imala sjajne rezultate u tračanju na 800 i 1500 metara, ali trčala je i maratone i polumaratone, dok joj je danas velika želja sa se u oktobru mesecu oproba u Apatinskom Dunavskom polumaratonu.
Privatno, Milica najviše voli da provodi vreme sa porodicom. Često svi zajedno borave u prirodi, kampuju, pecaju, voze kanu, a pored sporta, naša sagovornica obožava i kreativno da se izražava. Osim što slika, izrađuje različite upotrebne predmete, poput lampi i nakita, oslikava čarape i još mnogo toga. Njen talenat je odavno prepoznat među našim sugrađanima, te joj se često javljaju da im nešto napravi , a jedne godine je njen rad izložen na tradicionalnoj izložbi likovnih stavaralaca opštine Apatin.
Želja naše sagovornice je da karate klub koji vodi u Apatinu zaživi, da izrodi makar jednog novog reprezentativca, a mi joj od srca to želimo, te da uspešno istrči ovogodišnji Apatinski Dunavski polumaraton, kao i mnoge druge životne polumaratone i maratone.
