PRIČE IZ KOMŠILUKA: Prigrevački pirotehničar svetskog glasa
Tridesetdevetogodišnji Saša Trkulja deceniju unazad bavi se nesvakidašnjim poslom, pirotehnikom. Kako kod nas zvanično ne postoji ta vrsta zanimanja, ovaj samouki Prigrevčanin pretežno radi u inostranstvu, kao tehničar, konsultant, savetnik, direktor kontrole proizvodnje, a zahvaljujući svom znanju i iskustvu, ušao je i u svet filma, te je tako kao tehničar deo najnovijeg ostvarenja Lordana Zafranovića, na filmu Zlatni rez, čija se premijera očekuje ove godine. Naš sagovornik porodičan je tip, a u srećnom braku sa jednom Beograđankom, dobio je čak petoro dece, što je danas, nažalost, retkost kod mladih parova. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Detinjstvo na selu Trkulja pamti samo po lepom. Kaže da je u to vreme bilo mnogo više dece, te su tako svoje vreme najviše provodili napolju, u igri i druženju.
“Divno je bilo u to vreme odrastati u Prigrevici. Puno smo se družili i uglavnom vreme provodili napolju, čemu danas učim i svoju decu. Naravno, kako su se naši bavili poljoprivredom, u selu se podrazumevalo da i mi deca pomažemo, zahvaljujući čemu smo stekli zdrave radne navike”, priča Saša, koji je osnovnu školu završio u Prigrevici, kao odličan đak.
Tokom osnovnoškolskog obrazovanja, Trkuljini omiljeni predmeti bili su tehničko obrazovanje i biologija, a naročito je voleo raketno modelarstvo. Iz ovih predmeta osvajao je brojne nagrade, na opštinskom i okružnom nivou, a potom upisao srednju školu za elektro-instalatera u Somboru, ali se u međuvremenu prebacio na saobraćajni smer, te stekao zvanje vozača motornih vozila. Ipak, ono što ga je oduvek najviše zanimalo bila je pirotehnika.
“Ne volim oružje, lov, ubijanje... ali sam oduvek voleo pirotehniku. Time sam počeo i profesionalno da se bavim pre više od 10 godina. Radim samo zabavnu pirotehniku, ništa naoružanje i municija, to me ne zanima”, objašnjava naš sagovornik.
U ovoj nesvakidašnjoj branši, Saša radi godinama unazad kao tehničar, konsultant, savetnik, direktor kontrole proizvodnje, zahvaljujući čemu je proputovao puno.
“Kako u Srbiji ne postoji fabrika za proizvodnju, radim za jednu evropsku kompaniju. Ja konkretno mešam praškove, pravim hemijske formule za boje na nebu, zvezdice, kuglice, barute, fitilje, papirne cevi, dimove u bojama... Samouk sam po pitanju pirotehnike. Ne postoji škola za to, zato sam puno čitao, učio, odlazio na razne edukacije, u laboratorije u druge države”, objašnjava Trkulja, koji danas ovaj posao radi na svetskom nivou.
Poslove obavlja po ugovoru, a do sada je radio u Sloveniji, Italiji, Indiji, Turskoj…
“Često putujem, ali većinom funkcionišem tako što budem tamo 7 dana recimo, a ostalo provodim kući. Bezbednost je veoma važna u ovom poslu i konstantno mora da se vodi računa o kontroli kvaliteta. Svaka država ima drugačije regulative, pa se tome i prilagođavam, u zavisnosti od toga u kojoj državi radim. Kad sam kući, radim online, a preko pet godina unazad imam i prodavnicu u Apatinu, Kojot vatromet”, priča naš sagovornik.
Kako nam je otkrio, u prodavnici se trudi da edukuje svoje kupce, a prodaje samo u periodu od novembra do Svetog Jovana u januaru mesecu. Dodaje da mu 80 posto prometa čine vatrometi, što je u poslednje vreme postalo veoma popularno na gotovo svim veseljima.
Od Saše saznajemo da zabavna pirotehnika podrazumeva proizvodnju svetlosti, obojenog plamena i dima, da ništa ne sme biti toksično i opasno, te da se sve radi po evropskim standardima. Kada je potrošački program u pitanju, najpopularnije su fontane za ples mladenaca, vatrometi, razni dimovi, baklje itd.
Kaže da jako mali krug ljudi na svetskom nivou radi ovaj posao, a on svoje ugovore uglavnom potpisuje preko preporuke. Velika mu je želja da u budućnosti napravi kod nas mali proizvodni pogon zabavne pirotehnike, te da uposli što više svojih sugrađana.
Naš sagovornik priča engleski, ali se služi i sa nekoliko drugih jezika, naročito kad je stručna terminologija u pitanju. I danas se kontinuirano edukuje na polju pirotehnike, a voleo bi da i sam počne da drži seminare kada se stvore uslovi za to. Zahvaljujući svojoj reputaciji i znanju u ovoj oblasti, relativno skoro dobio je i angažman u Košutnjak filmu, gde je radio kao tehničar. U pitanju je film Zlatni rez Lordana Zafranovića, na kom je radio simulaciju pucnjeva na telu. Premijera filma očekuje se tokom ove godine, kada ćemo na odjavnoj špici imati priliku videti ime našeg Prigrevčanina, koji se nada da će mu ovo prelepo iskustvo otvoriti vrata za nove angažmane na filmu.
Trkulja je u srećnom braku 10 godina unazad. Ljubav sa jednom Beograđankom, koja se zbog njega preselila u Prigrevicu, izrodila je čak petoro dece, što je za mlade bračne parove danas retkost.
“Najmlađe dete nam ima tri, a najstarije trinaest godina. Nije da smo planirali veliku porodicu, ali danas ne možemo zamisliti da je drugačije. Supruga je broj jedan kada su deca i kuća u pitanju, pomaže mi i oko posla, ona mi je desna ruka u svemu. Dobra je majka, smirena i, generalno, bez njene podrške ništa ne bih ostvario. Naravno, veliku podršku mi pružaju i majka i sestra. Slobodno vreme najviše volim provoditi sa porodicom. Stalno smo negde. Imam kombi već deset godina unazad, to mi je lični auto, potrpamo se u njega i gotovo svakodnevno negde idemo, bilo da je u pitanju kupanje u okolini ili neki dalji izlet”, ispričao je.
Porodičan tip, uvek spreman da pomogne drugima, Saša se trudi da iz dana u dan bude bolja verzija sebe. Kaže da mu je druženje sa brojnim strancima, ljudima različitih religija, proširilo vidike, te je tako postao tolerantniji. Smatra da su, iako je ranije imao predrasude, ljudi dobri, gde god da odeš. Premda je imao ponude za odlazak u inostranstvo, želja mu je da ostane sa porodicom u svojoj rodnoj Prigrevici, otvori mali proizvodni pogon zabavne pirotehnike na teritoriji opštine, te tako nastavi uživati u onome što najviše voli, svom poslu i svojoj porodici. Mi mu to u svakom slučaju od srca želimo.
