PRIČE IZ KOMŠILUKA: Recept za uspeh Apatinke Marine Gajčin
Iako ima svega 21 godinu, od Apatinke Marine Gajčin mnogi od nas, pa i oni znatno stariji, možemo puno naučiti. Osnovnu školu “Žarko Zrenjanin” i gimnaziju „Nikola Tesla“ u Apatinu završila je prosekom 5.00, a tokom celog školovanja konstantno se takmičila iz nekoliko predmeta (matematika, fizika, hemija, srpski jezik, nemački jezik). U osnovnoj školi redovno je osvajala nagrade iz matematike na takmičenjima okružnog nivoa, a već u srednjoj nizala je uspehe i na državnom nivou. Uporedo sa školom bavila se i šahom, te je zbog svega ovoga nagrađena priznanjem đaka generacije i u osnovnoj i u srednjoj školi. Trenutno je redovan student na trećoj godini Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, smer matematika, sa prosečnom ocenom 10.00.
Prošle godine Marina Gajčin postala je viceprvakinja Srbije u šahu (drugo mesto na pojedinačnom prvenstvu Srbije za žene), sa šahovskim klubom “Sirmium“ iz Sremske Mitrovice osvojila je prvo mesto na ekipnom prvenstvo Srbije za 2021. godinu, a na Evropskom ekipnom prvenstvu u Sloveniji bila je član ženske reprezentacije Srbije koja je postigla najveći uspeh u poslednjih 20 godina (osvojile su 6. mesto, a Marina je na ovom turniru osvojila i srebrnu medalju za drugi najbolji rezultat na 5. tabli). Osim navedenog, Gajčinova je standardna reprezentativka Srbije na Evropskim ekipnim prvenstvima i Olimpijadama od 2017. godine.
Pitali smo Marinu kada je počela da se bavi šahom i kako ga je doživljavala kao dete:
“Naučila sam da pomeram figure kada sam imala samo 4 godine, a profesionalnog trenera imam od osme godine. Šah mi je bio zanimljiva igra, a postao je sport za koji živim. Kada sam bila dete, želja za pobedom bila je moj najjači adut i motivacija za rad i trud”, kaže ova talentovana Apatinka.
Prema njenim rečima, vremenom je shvatala da je nadarena za šah, ali i da taj dar moraju da prate velika odgovornost i rad.
“U prvih nekoliko godina takmičarskog šaha, rezultati su se nizali pretežno zbog inicijalnog talenta (logičkog razmišljanja i zaključivanja, pamćenja i računanja), ali bez intenzivnog dugotrajnog rada sada sigurno ne bih bila tu gde jesam”, smatra Marina, koja zasluge za svoj uspeh ne pripisuje samo sebi.
“Za najviše sportske domete neophodno je da se “poklope sve kockice” i zato moj uspeh ne bih pripisala samo jednoj osobi. Moji roditelji, sestra i brat kao najveća podrška, moj dugogodišnji trener, moji prijatelji, nastavnici i profesori, svima njima sam beskrajno zahvalna za sve što su učinili za mene na ovom, malo je reći, trnovitom putu do uspeha”, rekla je Gajčin.
Kako saznajemo od naše sagovornice, najteže joj je bilo u periodu srednje škole, jer je baš tada bilo neophodno da posveti puno vremena šahu, pošto je to bio period njenog ulaska u seniorsku reprezentaciju.
“Koliko god sam bila vredna i organizovana, moji dani su imali “samo” 24 sata. Nije teško baviti se onim što voliš, zato mi je, otkako sam na fakultetu, lakše i prijatnije da budem “dvostruki agent” – student/sportista, matematičar/šahista”, našalila se Marina.
Ova vredna i posvećena Apatinka ne broji nagrade. Uživa u tome da živi brzo i punim plućima, od putovanja do putovanja, od turnira do turnira. Kaže da i dalje nije dostigla svoj maksimum, a tek kada se to dogodi, želi da pogleda iza sebe i prebroji uspehe.
“Uvek se rado setim osvajanja drugog mesta na državnom takmičenju iz matematike u četvrtoj godini srednje škole. To je bio šlag na tortu i prava potvrda mog dugogodišnjeg rada sa profesorkom Sandrom Popović. Ta diploma me je ujedno oslobađala prijemnog ispita na matematičkim i tehničkim fakultetima, što je san svakog maturanta”, priča Marina.
Zahvaljujući svojim uspesima tokom školovanja, Gajčin je od opštine dobijala školsku, a sada dobija i studentsku stipendiju. Imala je i sportsku stipendiju koja joj je omogućavala da učestvuje na najvažnijim šahovskim turnirima.
“Moj trud se uvek prepoznavao, pa mi je tako opština Apatin omogućila da 2017. godine otputujem na svetsko kadetsko prvenstvo u Montevideu na kojem sam osvojila 9. mesto. To je samo jedan od mnogobrojnih primera podrške od strane grada, koja je bila presudna za uspon moje šahovske karijere.”
Marina otkriva da nije jutarnji tip osobe, te da njen radni dan počinje nešto kasnije.
“Trudim se da u toku dana bez odlaganja uradim ono što “moram” , a u pauzama da radim ono što volim. Uglavnom sam produktivna između 6 i 8 sati dnevno, što se u periodu ispitnog roka odnosi na učenje, a u toku semestara i raspusta na šahovski rad. Druženje sa prijateljima i porodicom je takođe neizostavan deo dana. Dakle, puno rada, razonoda, tri obroka i jedna kafa”, otkriva nam Gajčinova, koja, pored svega navedenog voli da crta i slika, da sluša muziku i da sanjari.
“U slobodno vreme se družim, gledam sport, crtane filmove i šetam, što se neretko prepliće i sa igranjem šaha i rešavanjem matematičkih problema (ipak se bavim onim što mi zaista prija i što iskreno volim). Znam da moja interesovanja ostavljaju utisak da sam bar 10 godina mlađa nego što jesam. Čini se da sam u dubini duše i dalje dete”, ispričala nam je ova šarmantna svestrana devojka.
Prema njenim rečima, izlaske i druženja je često žrtvovala dok je bila u srednjoj školi.
“Često sam putovala na turnire koji traju i po 15 dana, a kada se vratim u Apatin, bilo je potrebno da nadoknadim svo gradivo koje sam propustila u školi. Tada sam se odricala slobodnog vremena, kako bih održala standard i ciljeve koje sam sebi odredila. Na fakultetu je već druga priča. Slobodna sam da organizujem moje vreme kako mi najviše odgovara, tako da izlasci i druženja ne ispaštaju”, sa zadovoljstvom ističe Marina.
Iako je tokom života bilo veoma teških perioda, ova mlada Apatinka veoma je zahvalna svojim roditeljima koji su je, kako kaže, naučili da ne odustaje. Borila se i davala svoj maksimum, a u najtežim momentima okretala se porodici i prijateljima. To je njen recept za uspeh.
Prema Marininim rečima, Apatin je mesto kom se uvek rado vraća.
“To je mali grad sa velikim srcem, najlepšim centrom i najtoplijim ljudima. Studiram u Novom Sadu, a zahvaljujući šahu puno putujem po Srbiji i inostranstvu. U mladosti bih volela da vidim sveta i da svet vidi mene, a posle se možda i vratim u Apatin.”
Zak kraj našeg razgovora, Marina nam je otkrila i svoje planove za budućnost:
“U reprezentaciji sam od 2017. godine i svake godine se trudim da zadržim tu čast. Ove godine se šahovska olimpijada održava u Rusiji i bilo bi lepo da tamo ponovo predstavljam Srbiju. Takođe, nadam se osvajanju poslednje norme za titulu ženskog šahovskog velemajstora. Prvu godinu master studija matematike želim da upišem na Prirodno-matematičkom fakultetu, a za drugu godinu razmišljam o evropskim univerzitetima.”
