PRIČE IZ KOMŠILUKA: Religija kao osnovni pokretač Dražinog kreativnog izražavanja
Iako je umetnošću počeo da se bavi kada je već bio na pragu četrdesete godine, Apatinac Dragan Dražić - Dražo uveliko je prepoznatljiv po svojoj kreativnosti. Kako nam je otkrio, inspiraciju prvenstveno pronalazi u religiji, ali i u svakodnevnim životnim situacijama. Za svoje radove više puta je bio nagrađivan, dva puta samostalno izlagao u galeriji Meander, a uzeo je učešće i na velikom broju kolektivnih izložbi. Ipak, skromno priznaje da nema velike ambicije kada je njegov umetnički rad u pitanju, te da prvenstveno radi za svoju dušu, jer ga takav vid izražavanja relaksira i upotpunjuje. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik rođen je i odrastao u Apatinu, na kraju Srednje ulice prema Dunavu, odakle, kaže, nosi prelepe uspomene. Osnovnu školu završio je u našem gradu, a osim istorije i geografije, već tada je obožavao likovno, ali u to vreme nije ni slutio da će mu u budućnosti upravo umetnost biti jedna od važnijih životnih okupacija. Iako je želeo da bude kuvar, spletom okolnosti završava zanat za bravara, a nakon srednje škole odslužio je i vojsku u Bihaću.
“Strukom gotovo da se nisam bavio. Radio sam sve i svašta, kao i većina mladih u to vreme, a kao mladić bio sam prvenstveno preokupiran muzikom. Pomalo sam i pisao tekstove, sarađivao sa Obadićem i bendom Autostoper, a Obadić je u to vreme snimio na kasete dve pesme sa mojim tekstovima. Svirao sam i bubnjeve, ali sve je to bilo na nivou druženja sa ekipom, ništa ozbiljno. Više sam bio posvećenik, voleo muziku iz perioda šezdesetih i bio na neki način deo te alternativne scene”, ispričao je Dražić.
Kako saznajemo od njega, u trenutku kada je otkrio religiju, njegov život dobija potpuno novu dimenziju.
“U određenom momentu otkrio sam religiju, posvetio se tome i paralelno sa tim sam počeo da se bavim i umetnošću. Počeo sam prvo raditi sa drvetom, a onda sam se odvažio raditi i neke druge tehnike. Radim u kući u radionici, ikone, skulpture, razne činijice… Najviše radim sa orahom, eksperimentisao sam i na voću što je takođe bilo zanimljivo, na iverici oslikavam, plitki duborez, to su neke moje ideje i u mojim radovima je prisutno puno religije”, priča ovaj samouki umetnik, koji je u Apatinu imao dve samostalne izložbe, 2015. i 2019. godine.
“Na prvoj izložbi su uglavnom bile skulpture i duborezi manjeg formata, a na drugoj sam imao prevashodno veće formate, nešto sa tim oslikavanjem i poneka skulptura. Nikad ne radim paralelno dve tehnike, a najviše uživam u duborezu. Radim za svoju dušu. Nešto poklonim, nešto prodam, ali pre svega radim zbog sebe, to me relaksira i upotpunjuje me”, iskren je Dražo.
Pre nekoliko godina naš sagovornik osvojio je treće mesto na pokrajinskom takmičenju likovnih stvaralaca, gde se predstavio radom u plitkom duborezu.
Takođe, na tradicioalnoj izložbi likovnih stvaralaca opštine Apatin, ove godine je njegov rad proglašen za najbolji, u izuzetno jakoj konkurenciji od 30 autora. Nagradu je osvojio sa skulpturom “Monah”.
“Iznenadilo me, nisam očekivao, ali prija u smislu potpore. Kad malo posustaneš, takve stvari ti daju vetar u leđa i generalno je lepo kad neko kompetentan vrednuje tvoj rad”, rekao je.
Naš sagovornik trudi se da neguje svoj autentičan stil i ostavi lični pečat na svojim delima, a osim religije, inspiraciju, kaže, pronalazi u svakodnevnim životnim situacijama.
Često odlazi u crkvu, hodočasti i otkriva da je religija generalno uticala na njegovu ličnu promenu u duhovnom smislu. Od skoro radi u Gimnaziji i stručnoj školi „Nikola Tesla“ Apatin na poslovima održavanja, povremeno ide na pecanje i puno čita, uglavnom duhovnu literaturu. Po prirodi skroman, strpljiv, odmeren, kaže da nema velike planove i ambicije kada je njegov umetnički rad u pitanju, ali mu je drago kada njegova dela dođu do što većeg broja ljudi, da li u vidu poklona, kupovine ili nekog izlaganja, jer mu to daje dodatni motiv da nastavi.
Draganu od srca želimo još mnogo lepih dela, ali i izložbi i nagrada.
