PRIČE IZ KOMŠILUKA: Remek dela iz radionice Apatinca Borislava Krtinića
Ljubav prema muzici za Apatinca Borislava Krtinića, nesuđenog građevinskog inženjera, umnogome je odredila njegov životni put.
Profesionalno se počeo baviti muzikom 1986. godine, svirajući različite žanrove na bas gitari i gitari u velikom broju bendova u celoj bivšoj SFRJ. Nakon 2004. godine nastavio je svirati isključivo rok i bluz, ali samo kao hobi.
Prema rečima našeg sagovornika, gitara je instrument koji ga je fascinirao još kao dete.
“Za gitaru sam se zainteresovao u 5. razredu osnovne škole. Već godinu dana potom sam dobio gitaru kao poklon od roditelja, ali me je najviše fascinirala električna gitara. Istu sam pokušao napraviti sa nekih 14 godina, ali tad nisam o izradi električne gitare ništa znao, tako da taj pokušaj visi u garaži na zidu kod jednog drugara kao ukras i uspomena”, otkriva Krtinić.
Ovaj danas vrhunski majstor za gitare, izradu i popravku svojih omiljenih instrumenata je počeo devedesetih godina, kada je došao do prave tehničke literature iz pomenute oblasti.
“Zahvaljujući internetu, danas je mnogo lakše onome ko počinje da se bavi ovim zanatom, naročito zbog Youtube-a gde je sve potanko objašnjeno”, priča Borislav i dodaje da najviše radi električne gitare, ali prihvata i akustične ako proceni da može da uradi.
“Smatram da je izrada akustičnog instrumenta mnogo zahtevnija i komplikovanija, tako da je to večita tajna zašto neki instrument ispadne na kraju vrhunski, a neki ne. Isti materijal, isti lepak, potpuno ista konstrukcija, a tako različito zvuče. Zbog toga se majstori šale da je vrhunski instrument greška majstora”, objašnjava Krtinić, koji, kako sam kaže, ovaj zanat uči praktično ceo svoj život.
Prema njegovim rečima, uvek ima nešto novo da se vidi i nauči, što samo po sebi predstavlja izazov.
Borislav Krtinić je izradio oko 30 novih gitara, a što se popravke tiče, taj broj je odavno trocifren. Među svim tim gitarama, naravno da postoje one koje su za njega posebne.
“Naročito sam ponosan na jedan zaista vrhunski Stratocaster Gold. Pravljen je od javorovog drveta koje se sušilo dvadeset godina i čekalo da postane gitara. Tu je i jedna petožičana bas gitara izrađena od drveta jasen- mazer-wenge, a trenutno pravim bas gitaru mom mlađem sinovcu, koji je akademski muzičar, profesor klarineta, pa tu ne smem nikako da pogrešim i nadam se da će krajni rezultat biti za ponos i njemu i meni”, ističe naš sagovornik.
Borislav otkriva da se u prošlosti moglo mnogo više prihodovati o ovog zanata, ali danas ga više smatra za hobi. Iako nema neke velike planove za budućnost, ipak mašta o makar još jednom remek delu.
“Ne mogu da kažem da imam neke velike planove kad je ovaj zanat u pitanju. Ipak ja nemam malo godina, ali ako jednog dana uradim svoj “masterpiece” ili kako se kod nas popularnije kaže remek delo, pokloniću ga našoj poznatoj umetnici Ani Popović, bluz gitaristkinji i pevačici, čiji rad odavno pratim, i koja je postigla zavidan uspeh u svetu, posebno u Americi”, otkriva Krtinić, a s obzirom na entuzijazam i posvećenost koje je na njemu lako prepoznati, sigurni smo da ovaj njegov san neće ostati nedosanjan.
