PRIČE IZ KOMŠILUKA: Svestrana učiteljica i bibliotekarka sa misijom očuvanja životne sredine
Pedesetosmogodišnja Snežana Panković, profesor razredne nastave i master bibliotekar informatičar, preko tri decenije unazad zaposlena je u OŠ “Žarko Zrenjanin”. Iako je prošle godine počela da radi u školskoj biblioteci, brojne generacije sećaju je se kao jedne od najboljih učiteljica, među najaktivnijima kada su vannastavni sadržaji u pitanju. Tiha i odmerena, humana, veliki ljubitelj prirode i njenog očuvanja, ova Apatinka pokretač je velikog broja zanimljivih programa za decu, počev od manifestacije Dečije tradicionalne igre, preko časopisa Školski, ekoloških radionica i još mnogo toga, a takođe je i pedagoški savetnik škole od 2021. godine. U nastavku pročitajte još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica rođena je u Apatinu, gde je završila osnovnu školu, da bi po završetku 10. razreda Gimnazije upisala Srednju pedagošku školu u Somboru, a nakon toga i Pedagošku akademiju. Iako to nije bio njen prvobitan izbor, danas sa sigurnošću tvrdi da je bio pravi.
“Pedagoška škola je zapravo bila izbor mojih roditelja. Ja sam želela da upišem tehnologiju, da radim u pivari kao tehnolog. Ipak, poslušala sam ih i sa ove vremenske distance beskrajno sam im zahvalna, jer ne mogu sebe zamisliti u drugoj profesiji. Kao dete sam u nižim razredima osnovne škole volela da pomažem bibliotekarki Mariji, da bih kasnije, negde u sedmom razredu zavolela fotografiju. Kad su se pojavili prvi foto aparati, crno-beli, ja sam izmolila strica da mi kupi jedan. Na Pedagoškoj akademiji, sasvim slučajno, profesor tehničkog se bavio fotografijom. Formirao je foto sekciju, u kojoj je bilo nas nekoliko, i tada sam naučila sve o tome”, ispričala nam je Snežana, kojoj je ljubav ka fotografiji ostala do dana današnjeg.
Panković je kao učiteljica radila pune 33 godine, a kako nam je otkrila, taj period pamti po brojnim lepim stvarima.
“Tokom tog perioda najlepši deo posla je bio taj kontakt s decom, onaj deo kad uđem u učionicu, zatvorim vrata i ostanemo deca i ja. Te male divne iskrene dušice koje u vas gledaju i veruju vam. Deca jako dobro osete da li volite svoj posao. Suštinski su uvek ista, ali se naš pristup prema njima promenio, kao i vreme u kom živimo”, smatra naša sagovornica.
Dok je radila kao učiteljica, Snežana je umela svakodnevno da priređuje deci iznenađenja. Kad padne sneg, prekida nastavu, igra se sa đacima, prave Sneška, grudvaju se… Kad je u učionici prevruće, idu do reke, a kako je i sama veliki ljubitelj prirode, njena najvažnija misija je oduvek da i deci prenese ljubav ka prirodi.
“Organizovala sam prvo sa svojim đacima izlete u Gornje Podunavlje, jer deca najpre treba da upoznaju svoju okolinu, a mi imamo tu sreću da bukvalno živimo u malom raju. Dogovorila sam tad sa opštinom da nam pozajme autobus i vozača i išli smo na Bestrement. Imali smo dva vodiča, a deca su uživala toliko da nisu hteli ići kući. Kad sam videla da oni to vole, nastavila sam da organizujem i drugačije izlete. Imali smo, npr, u četvrtom razredu vožnju biciklima do Banje, gde smo i ručali, potom obišli Mali Petrov salaš i šumu Junaković. Sa poslednjom, recimo, generacijom, išli smo na izlet prema Hermininoj bari, preko Vikend naselja, benta i vratili se do Plave ruže. Niko nije verovao da će deca koja u tom trenutku pohađaju drugi razred prepešačiti 10km, ali oni su i nakon tih 10km uživali na dečijem igralištu u igri na plaži i nije im se išlo kući. Sve su to nezaboravni trenuci. Deca definitivno vole prirodu i potrebne su im aktivnosti u prirodi, ali mi moramo to i da im ponudimo”, izjavila je Panković, te dodala da je njen cilj da decu upozna sa prirodom, da sami uvide u kakvoj lepoti živimo, pa kad to sve zavole, onda će to i da čuvaju.
Naša sagovornica uzela je učešće u organizovanju velikog broja ekoloških predavanja i radionica za decu u školi. Takođe, idejni je tvorac Dečijih tradicionalnih igara, koje su počele da se održavaju 2018. godine, održavaju se i dalje i deca ih obožavaju. Pokrenula je časopis Školski, organizuje školske dečije predstave, a ima i svoj blog sa planovima, pripremama, priručnicima, prezentacijama itd, koji su korisni ne samo učenicima da lakše napreduju, već i roditeljima i ostalim prosvetnim radnicima.
Snežana naglašava da, kad su u pitanju organizacije i realizacije izleta, igara i slično, ništa ne bi uspelo bez podrške koleginica koje nikada nisu rekle da nešto neće ili da im je teško.
U periodu Korone, Snežana je snimila 9 časova za RTS. Za izradu 8 Teslinih patenata sakupila je 85.000 dinara od privrednika iz Apatina, a 2021. godine je napredovala u zvanju, te postala pedagoški savetnik škole, što se stiče kroz raznovrsne aktivnosti, saradnju sa društvenom zajednicom i uspesima u radu sa učenicima.
U školsku biblioteku je prešla prošle godine. Ostvarila je izuzetnu saradnju sa Bibliotekom Grada Beograda, što je rezultiralo dvema izložbama, a zahvaljujući donacijama za Dečije tradicinalne igre, obogatili su bibliotečki fond za oko 200 primeraka školske lektire.
Kao što smo već spomenuli, naša sagovornica veliki je ljubitelj prirode, što joj je kaže ostalo od malena.
“Mi smo kao deca, dok smo išli u školu, stalno pravili izlete do Dunava, do Harčaša, do Budžaka, gde je od drugarice baka imala vikendicu... Imam supruga koji me podržava i koji takođe obožava prirodu, pa tako često pravimo zajedničke izlete. Kad je lepo vreme, idemo biciklima, kad je loše, odemo kolima do nekog dela, a onda pešačimo”, ispričala je Panković, koja voli i da fotografiše u prirodi, pa je tako spojila dve ljubavi u jednu.
Snežanu često možemo videti na ekološkim akcijama, bilo da je u pitanju pošumljavanje, čišćenje ili uređenje životne sredine. Rado se odaziva na sve humanitarne akcije, na opštinske manifestacije, bazare, radionice i slično. Kaže da su joj najveća podrška suprug, sin i ćerka, a takođe je i ponosna baka dvojici dečaka. Pored supruga i dece, velika podrška su joj sestra i njena deca, prijatelji i kumovi. Obožava da sprema zimnicu, da provodi vreme na vikendici, a ima i lični mali muzej starih upotrebnih predmeta.
“Posao koji radim obožavam. Mislim da su deca jako dobra i nekako mi bude žao kada ih odrasli stalno prekoravaju, a ne nude im ništa. Mislim da smo mi ti koji treba da im ponudimo nešto, da ih usmerimo. Pozovite ih na bilo kakvu akciju u prirodi, oni će se rado odazvati, jer deca vole prirodu i smatram da bismo na tome trebali da radimo, ne samo da bi zavoleli prirodu, već da zavole svoje mesto i čuvaju sve u njemu”, poručila je Panković za kraj našeg razgovora.
Snežani od srca želimo da nastavi svoju misiju očuvanja životne sredine, osmisli još mnogo raznolikih sadržaja za apatinske osnovce, te da kao takva postane uzor generacijama novih učitelja koji dolaze u našu školu.
