PRIČE IZ KOMŠILUKA: Tamara Kokai, nastavnica koja pleni vedrinom
Tridesetsedmogodišnja Tamara Кokai iz Sonte jedna je omiljenih nastavnica sonćanskih osnovnoškolaca. U seoskoj školi, posvećeno i s ljubavlju, predaje Hrvatski jezik s elementima nacionalne kulture 14 godina unazad. Osim predanog rada u školi, ova svestrana nastavnica maksimalno uključuje decu u različite vannastavne aktivnosti, a pre deset godina u Sonti je pokrenula i obeležavanje Dana kruha, manifestaciju koja se od tada tradicionalno održava svake godine i uvrštena je u manifestacije Hrvatskog nacionalnog vjeća, jer je Sonta jedinstvena u Vojvodini po ovom događaju.
Naša sagovornica završila je osnovnu školu u Sonti, nakon čega upisuje Srednju medicinsku školu u Somboru. Po završetku srednje škole, upisuje Pedagoški fakultet u Somboru, te završava master odsek Srpski jezik i književnost. Pre pet godina upisala je lektorat za Hrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao prva genercija lektora (u dogovoru i po preporuci Hrvatskog nacionalnog vjeća). U školi radi punih 14 godina, od prvog dana predaje Hrvatski jezik s elementima nacionalne kulture svim razredima, od prvog do osmog, a takođe predaje i jednom razredu Srpski jezik i književnost.
“Кada sam završavala srednju školu, jedino što sam znala je da ne želim da nastavim medicinu, ali da želim da završim fakultet, a koji, to tada nisam znala. Pošto sam dete samohranog roditelja, jer mi je otac poginuo kada sam imala 3 godine i majka se stoički borila za mene, zbog finansijskih poteškoća ponudila mi je da može da me školuje jedino u Somboru. Na kraju se ispostavilo da je to ono zanimanje u kom sam se se pronašla i na drugoj godini studija sam bila istinski srećna što je ovaj fakultet moj izbor. Imala sam sreće i odmah po završetku master studija dobijam poziv od tadašnjeg direktora osnovne škole u Sonti, Zvonka Tadijana, da predajem Srpski jezik i Hrvatski jezik s elementima nacionalne kulture”, prisetila se Tamara.
Kako nam je otkrila, naročito je srećna što ima privilegiju da predaje u seoskoj školi.
“Nikada nisam radila u gradskoj školi, ali slušajući iskustva svojih kolega koji rade i u gradskim školama, smatram da je lakše raditi u seoskoj. Deca su mnogo mirnija, pokazuju veću dozu poštovanja prema nastavnicima i osećamo se svi kao jedna velika porodica. Voljni su uvek da se angažuju oko vannastavnih aktivnosti, rado ih prihvataju i ponekad čak samoinicijativno pokreću neke aktivnosti, koje, naravno, ja kao njihov nastavnik uvek usmerim i podržim”, priča naša sagovornica.
Prema njenim rečima, đaci u sonćanskoj školi su pristojni, mirni i odmereni.
“Uvek ima izuzetaka, ne kažem da je sve bajno, ali kada pogledamo prosek, još uvek je mnogo dece koja poseduju ove kvalitete. Naravno da se današnje generacije mnogo razlikuju od onih kada sam počela da radim. Ne mogu da kažem da su lošiji, jer svaka generacija ima neke svoje osobenosti po kojima su posebni, ali da su drugačiji, slobodniji i ponekada se prelazi i granica pristojnosti, to je sigurno. Međutim, ipak smo mi u eri digitalizaciji i pod prevelikim uticajem medija, tako da kada sumiram sve, ne, nisu lošiji, niti bolji, samo drugačiji i u skladu sa ovim današnjim vremenom”, smatra ova nastavnica.
U radu sa decom, Tamara se prvenstveno trudi da stvori prijatnu klimu u razredu kome predaje.
“Deca treba da budu opuštena, da ih zainteresujem za moj predmet i nastavu, a kasnije sve dolazi samo od sebe. Ne propuštam priliku da u uvodnom delu časa osmislim neku igricu sa kojom ih motivišem i dobijam potom ceo čas njihovu pažnju. Mnoge generacije, na šta sam posebno ponosna, kada završe školu i sretnu me negde na ulici i kažu:“ Nastavnice, mi smo kod vas kroz igru naučili mnogo više nego kod nekih drugih nastavnika, a igrali smo se....“ Najvažnije mi je, a to i deca znaju, jer im to često ponavljam, da od njih napravimo dobre ljude, da usmerimo i otkrijemo njihove potencijale”, naglašava Kokai.
Naša sagovornica već deset godina unazad priprema i vodi decu na recitatorska takmičenja i veoma je ponosna na brojne zapažene rezultate, nagrade i priznanja koja su osvojili.
Od vananstavnih aktivnosti ističe organizovanje sportskih turnira za mlade, uključujući i osnovnoškolce, organizovanje priredbice i dolazak uskršnjeg zeca, priredbe i obeležavanje svetog Nikole, uređivanje ambijenta u prostorijama škole za Božić i dolazak Deda mraza, potom pravljenje kolača, pokolona za Valentinovo, za Osmi mart, pravljenje božićnih ukrasa i prodaja, gde se deca od para koje su zaradili počaste.
“Obožavamo da se družimo i ubiramo plodove našeg zajedničkog rada. Organizovala sam skoro, recimo, druženje sa mojim razredom, pošto sam razredni starešina 7b razreda, zajednički ručak, gde su deca sama ispekla roštilj, pripremila salate, postavila stolove, uz moju koordinaciju. Te jednostavne stvari nas najviše zbližavaju”, iskrena je Tamara, koja je pored svega navedenog uvek angažovana i za pripremanje priredbe povodom Dana škole, a ono na šta je najponosnija je obeležavanje Dana kruha.
“Ovu manifestaciju sam pokrenula pre 10 godina, jer je vezana za moj predmet i od tada se tradicionalno održava svake godine krajem oktobra. Dan kruha u Sonti uvršten je u manifestacije Hrvatskog nacionalnog vjeća, jer smo jedino selo u Vojvodini koji ovo obeležava. Uvek imamo goste iz Subotice i iz Hrvatske”, ponosna je naša sagovornica.
Ova posvećena mlada nastavnica svake godine vodi decu na nagradni izlet u Osijek, a ovo se odnosi na najbolje recitatore, u organizaciji Hrvatske čitaonice Subotica, na more u Novi Vinodolski, Slit, izlet u Zagreb, Sinj, sve u organizaciji Hrvatskog nacionalnog vjeća, a od ove godine je postala i jedan od članova Odbora za obrazovanje Hrvatskog nacionalnog vjeća.
Tamaru deca smatraju prijateljem, poveravaju joj se, žale, raduju se sa njom i ona sa njima.
“Imamo potpuno prijateljski odnos, ali sa dozom poštovanja. Кada se radi, onda smo ozbiljni i trude se, ne žele da me razočaraju. Van škole me zovu, posebno sada u letnjem periodu, da idem na sladole sa njima, i to je ono što me zaista čini srećnom i potvrđuje mi da sam na dobrom putu”, iskrena je Kokai.
Kako nam je otkrila, ima puno energije i želi da i dalje daje svoj maksimum u radu sa decom. Кada nije na poslu, uživa sa svojim sinom Sergejom, a kuća im je uvek puna njegovih drugara, smeha i radosti. Tamara obožava šetnje, odlaske u prirodu, voli da čita, sluša muziku i posećuje nova mesta. Na sve ekskurzije i izlete na koje ide, vodi svog sina i spoji lepo sa korisnim, te je na taj način ljubav prema novim mestima i putovanjima prenela i na njega.
Ova nastavnica vedrog duha na nas je ostavila neverovatno lep utisak. Iskreno se nadamo da će se i druge mlade kolege ugledati na nju, a mi joj od srca želimo da ostane takva, izvede na pravi put brojne buduće generacije, nauči ih da budu dobri ljudi, pre svega, te da obiđe što više novih mesta po celom svetu.
