PRIČE IZ KOMŠILUKA: Umetnik u kuhinji koji je sa svojim timom doneo Srbiji zlato
Iako nije Apatinac, devetnaestogodišnji Stefan Terek deo svog srca poklonio je upravo našem gradu. Naime, ovaj talentovani i uspešni student Visoke hotelijerske škole u Beogradu svoje srednjoškolsko obrazovanje stekao je u Apatinu, a nakon značajnih priznanja koje je doneo u našu Tehničku školu sa domom učenika, nastavio je da niže uspehe i kao student. Podsećamo, kao srednjoškolac je u Apatin doneo prvo mesto sa republičkog takmičenja, a sa svojim kolegama, na nedavno održanom takmičenju, u konkurenciji 15 evropskih država, doneli su Srbiji prvo mesto. Kako nam je otkrio, ljubav prema kuvarstvu kod njega se rodila od malih nogu.
“Ljubav prema kuvanju kod mene je nastala u ranom detinjstvu, ali je tek kasnije izašla na videlo. Prvo testo sam zamesio sa 4 godine, a možda je baš to testo bilo nešto što me je okrenulo ka kuvanju. Mama i baka, kao i ostatak familije, pomalo se bave kuvanjem i pripremom hrane, pa sam imao od koga da učim. Mislim da sam pored njih zavoleo kuvanje”, rekao nam je Stefan.
Prema njegovim rečima, već po završetku osnovne škole u Odžacima, znao je da želi upisati srednju za kuvara.
“Prva želja je bila Tehnička škola u Odžacima, ali kada je apatinska škola došla na prezentovanje smerova u Odžake, zainteresovali su me praksom koja se obavljala na brodu. Naravno, praksa se i ostvarila”, zadovoljan je Terek.
Naš sagovornik i više je nego zadovoljan srednjoškolskim obrazovanjem. Tokom školovanja u Apatinu, sve vreme je bio odličan đak, da bi na završetku istog svoj uspeh krunisao laskavom titulom učenika generacije.
“Kroz srednju školu sam stekao mnogo teorijskog znanja iz kuvarstva od profesora Željka Bokana, Vanje Medić i Nemanje Lakića, kao i prakatičnog znanja koje je takođe poteklo od njih, ali i od restorana u kojima sam obavljao praksu. Mnogo mi je doprinelo i to što sam od početka zadobio poverenje profesora, a koji su me puštali da samostalno radim u kuhinji, npr. kolače za Domijadu i večeru za učenike iz Doma”, ponosan je Stefan.
Ipak, ono što je obeležilo njegovo srednjoškolsko obrazovanje svakako je ostvareni uspeh iz oblasti kuvarstva na državnom nivou.
“Pri završetku školovanja, uz mentorstvo Nemanje Lakića, prijavio sam se na republičko takmičenje iz kuvarstva koje se održalo na Paliću. Takmičio sam se u kategoriji “Jelo po izboru za dve osobe”. Tu sam uzeo prvo mesto. Osećaj je bio neverovatan, jer se nisam tome nadao. Pomenuto takmičenje je bilo prekretnica da zavolim gastronomska takmičenja, a koja u poslednje vreme posećujem i na kojima učestvujem”, rekao je naš sagovornik.
Stefan je po završetku srednje škole upisao Visoku hotelijersku školu u Beogradu, na smeru gastronomije. Trenutno je student druge godine i otkriva nam da je škola fantastična i za sticanje teorijskog i praktičnog znanja.
Relativno skoro, sa kolegama je ostvario sjajan uspeh na evropskom nivou, a o tome je rekao sledeće:
“Tim je bio sačinjen od 4 studenta gastronomije Visoke hotelijerske škole iz Beograda. To su Anastasija Spasojević, Nina Sinđelić, Magdalena Sekulić i ja, uz mentorku Anu Kalušević. Od velike pomoći i značaja su nam bili ljudi i kompanije koje su nam izašle u susret i pomogle, a bez kojih ovaj projekat ne bi mogao da se ostvari. Takmičenje je zaista nešto što ćemo pamtiti, pogotovo zato što smo osvojili 1. mesto i promenili “istoriju” u Srbiji kako kažu, jer Srbija je do sada uspela da dođe samo do 5. mesta. Počevši od sajma SIAL, koji je najveći svetski sajam hrane, koji je predivan i na kom može svašta da se vidi, pa do samog takmičenja Ekotrofelije, sve je bilo jedno predivno iskustvo. Takmičili smo se u konkurenciji sa 15 evropskih država koje su imale jako zanimljive proizvode i bio je veliki izazov parirati im. Naš proizvod se zove Beetscuits, a u pitanju je organski proizvod od kukuruzne krupice, heljde, tropa cvekle i đumbira koji nema dodate aditive, soli i šećere. Zapakovan je u 100% degradibilnu ambalažu, počev od kartona pa do folije. Kada smo se prijavili za takmičenje u Srbiji, razmišljali smo da li ćemo da se predstavimo sa slatkim ili slanim proizvodom. Odlučili smo se za slani proizvod i bacili smo se na razmišljanje šta bi to moglo da bude. Pošto je cilj takmičenja upotreba prehrambenog otpada, odlučili smo se da to bude trop od cvekle kojeg proizvod sadrži čak 25%. Dodali smo kukuruz, heljdu i đumbir i procesom ekstrudiranja dobili proizvod. Verujte, zvuči lako, ali uopšte nije, jer je veoma dug put od ideje do realizacije”, objasnio nam je naš sagovornik.
Stefan kaže da mu najveću motivaciju daje to što želi da napreduje i da konstantno uči nešto novo.
“U svemu su mi najveća podrška ljudi koji me okružuju, kolege, prijatelji i porodica. Takođe, kao motiv za rad vidim i svoje uzore među kuvarima. Trenutno me najviše zanimaju takmičenja, jer na njima može svašta da se vidi i da se nauči, a i sama ta radna atmosfera sa dosta tenzije mi prija. Osim takmičenja, volim da istražujem gastronomiju, a od pripremanja hrane najviše volim da pripremam tradicionalna domaća jela servirana na moderan način”, priča Terek.
Naš sagovornik je povučena, stidljiva i skromna osoba. U slobodno vreme, kao većina mladih, voli da se druži i da izlazi.
“Osim druženja i izlaženja, volim da putujem, kako sa prijateljima, tako i sa porodicom. Mama, tata i mlađa sestra Dajana su mi najveća podrška. Ne prođe ni jedno važno dešavanje da mi oni ne požele sreću”, s ponosom ističe Stefan i dodaje da, iako je Odžačanin, Apatin ima posebno mesto u njegovom srcu.
“Naravno da ne zaboravljam na Apatin. Kada god se setim lepih trenutaka kojih je bilo dosta kroz tri godine školovanja, želim da mu se vratim. Održavam kontakte sa prijateljima iz srednje škole, povremeno se i družimo, kada se uklopimo, a s vremena na vreme obilazim i školu”, saznali smo od Tereka.
Kako nam je za sam kraj otkrio, želeo bi da jednog dana ima svoj restoran. Planovi su mu da nastavi da radi na sebi, kako bi postigao što veće znanje, da radi u poznatim hotelima i restoranima i da vidi što više sistema rada u ugostiteljstvu. Član je Junior Chef Club-a sa kojima ide na takmičenja i razne sajmove, što mu je želja da nastavi i ubuduće da radi. Mi mu od srca želimo da ostvari sve svoje želje, pa da ga jednako kao sad, kada postane svetski poznat kuvar, pomalo i sami s ponosom svojatamo.
