PRIČE IZ KOMŠILUKA: Zbornica kao oaza mira uz Draganin osmeh i toplinu
Priča četrdesetšestogodišnje Dragane Njegovan iz Apatina idealan je primer jedne prosečne, ali ipak posebne i nadahnjujuće žene iz komšiluka. Ova uvek nasmejana, ljubazna i svim zaposlenim radnicima u OŠ „Žarko Zrenjanin“ naročito draga osoba, iako nije završila visoke škole jer se veoma mlada udala, uživa u poslu školske servirke, radeći ga predano i sa puno ljubavi 24 godine unazad. Kao svoj najveći životni uspeh izdvaja troje predivne dece koju je dobila u stabilnom braku dugom tri decenije. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu toplu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica rođena je u Apatinu, gde je završila osnovnu i Srednju građevinsku školu. Iako je bila dobar učenik, zaljubila se veoma mlada, što je odredilo njen dalji životni put.
„Volela sam jako da crtam, pa vođena time upisujem građevinsku školu – smer tehničar finalne obrade drveta. Međutim, na kraju se ispostavilo da to nije bilo ono što sam ja zamislila. Uspešno sam završila srednju, ali sam se u međuvremenu udala sa svega 17 godina. Već sam bila trudna sa prvim detetom, Milošem, i roditelji su mi morali ići potpisati da se mogu udati. Prvo su bili razočarani, jer sam bila dobar učenik i mislili su da ću upisati i završiti fakultet, ali posle su to prihvatili“, prisetila se Dragana, čije je prvo dete već imalo 9 meseci u trenutku kada je ona slavila 18. rođendan.
Uprkos svemu, naša sagovornica kaže da se ni jednog trenutka nije pokajala, niti zažalila zbog odluke da se tako mlada uda.
„Moj suprug je predivan čovek, a sledeće godine slavimo tri decenije braka. Imamo troje divne dece, sina i dve ćerke. Sin će sad 29 godina, već se osamostalio i oko godinu dana unazad živi i radi u Rovinju. Starija ćerka Milana je treća godina medicine, a mlađa, Jelena, inače veoma uspešna u svetu modelinga, druga je godina defektologije“, s ponosom je ispričala Njegovan.
Prema njenim rečima, mnogo je lakše biti mlada majka, pa iako neki misle da si tad nezreo, kod nje je situacija bila drugačija.
„Bilo je i uspona i padova, ali to je sastavni deo života. Ja sam imala 17, a suprug 22 godine kad smo se venčali. Nama je brak svetinja i najsrećnija sam kad sam u porodičnom okruženju. Recept uspešnog braka, pod broj jedan, je tolerancija. Gojko i ja smo praktično zajedno odrastali i sazrevali. Ušli smo u kuću koja nije imala ni kupatilo, ni fasadu, ni stolariju... Sve smo od nule izgradili. Namučili smo se, ali zato nam je danas sve slađe“, iskrena je Dragana.
Kako u to vreme nije imao ko da čuva decu, jer su majka i svekrva naše sagovornice radile, a već sa 18 je ostala i bez oca, ona je godinama bila samo domaćica. Jedno vreme je potom radila u Severnoj Bačkoj kao trgovkinja, oko 4 godine, a nakon što se firma raspala, prestaje raditi i rađa treće dete.
„Kad je Jelena imala oko četiri godine, svekrva je u to vreme radila u školi. Otvorilo se slobodno mesto za servirku i ja počnem tu raditi. Koliko sam zadovoljna poslom, govori podatak da sam na tom mestu već 24 godine“, priča Njegovan.
Posao servirke u OŠ „Žarko Zrenjanin“ podrazumeva posluživanje svih ljudi koji rade u školi. Kad su odmori, Dragana skuva kafu, čaj, podeli doručak... Kad kod direktorke dođu gosti, i njih posluži, kad je Dan škole ili neka slična prigoda, takođe je svima na raspolaganju. Praktično, ona je domaćica škole.
Iako ne radi s decom, i oni je obožavaju. Sreću se stalno, komuniciraju, pomaže im, imaju drugarski odnos, a kad uđe u učionicu, pozdrave je, ustanu...
Sa prosvetnim radnicima naša sagovornica ima jako lep i topao odnos. Svi za nju imaju samo reči hvale. Uvek ljubazna, odmerena, prijatna, trudi se sve da ispoštuje. Tokom svog rada u školi promenila su se tri direktora, ali ona je i dalje je tu gde jeste, na sopstveno, ali i na zadovoljstvo svih zaposlenih u školi. Kaže da je jako zavolela svoj posao i da uživa u njemu.
Pored porodice i posla, naša sagovornica uživa u uređenju sopstvenog dvorišta.
„Jako volim cveće i svaki slobodan trenutak sam u svojoj bašti. Svake godine jedna čekam proleće da mogu da uživam u uređenju svog dvorišta. Zapravo, najviše i volim da sam kući, sa porodicom, kad smo svi zajedno. Malo nas je ta Gojkova bolest izbacila iz koloseka, jer je pre dve godine imao dva moždana udara. Ostao je slep na desno oko i leva ruka mu nije u funkciji, pa iako je dugo bio na bolovanju, sad opet radi, u sudskoj arhivi kao arhivar i polako nam se život vratio u normalu“, priča Njegovan.
Prema njenim rečima, suprugovi dodatni izvori prihoda od radionice su izostali posle bolesti, ali zato je ona našla još jedan posao, te tako vikendom radi kao ispomoć u kuhinji jednog restorana.
„Budžet se mora popuniti, naročito kad imate dva studenta, ali ništa nije teško kada vidiš dobre rezultate svoje dece, koji na fakultetu čiste godinu za godinom. Ne da mi tad ništa nije teško, čak sam i puna elana“, ističe ova vredna i posvećena žena.
Kako nam je otkrila, upravo su deca ta na koje je najviše ponosna, pa kada pogleda iza sebe, sve je vredelo truda. Osim supruga i dece, veliku podršku joj pružaju i majka, brat i sestra, te u tom smislu, kaže, smatra da je veoma bogata.
Naša sagovornica voli Dunav, a kako je muž veliki ljubitelj pecanja, uživaju u zajedničkim boravcima u prirodi. Takođe, kada im vreme dozvoli, druže se sa prijateljima i uživaju u običnim svakodnevnim stvarima.
Privatno istrajna, uporna, vredna i skromna. Nas je lepo ugostila i oduševila toplinom, kakva sigurni smo, svakodnevno vlada u njenom domu. Kaže da je ponosna na sebe, a najveća želja joj je da se deca ostvare onako kako su zamislili. Uprkos teškoćama koje je imala tokom života, Dragana se ne žali, već uvek sa osmehom ide dalje, a baš to je ono čime nas je oduševila. Ideju da pišemo o njoj dobili smo upravo od prosvetnih radnika, koji je izuzetno cene. Najzad, nisu samo vrhunski sportisti, umetnici, naučnici i slično ljudi vredni pažnje, već i oni obični, a opet tako posebni, koje srećemo svakodnevno i koji malim stvarima, poput osmeha, ljudskosti i topline čine da se osećamo lepo.
