PRIČE IZ KOMŠILUKA: Životna trka humane apatinske patronažne sestre
Četrdesetogodišnja Apatinka Jasmina Kljajić celu deceniju unazad patronažna je sestra koja s ljubavlju i pažnjom brine o trudnicama, porodiljama i novorođenčadima, ali i o drugom delu populacije na teritoriji opštine. Dugogodišnja je volonterka Crvenog krsta, zagovornik zdravih stilova života koje rado i često prenosi na mlađe generacije, veliki humanitarac i vrhunska sportistkinja koja je istrčala brojne maratone i polumaratone, sa kojih je kući donela pregršt medalja i pehara. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naša sagovornica osnovnu školu završila je u Apatinu, opšti smer Srednje medicinske u Somboru, a potom i Strukovnu školu zdravstvenih studija u Zemunu, gde je stekla zvanje sanitarno-ekološkog inženjera. Kako nam je otkrila, medicina je oduvek bila njen izbor i danas s ponosom ističe da je sigurna da je odabrala pravi put.
“Iako niko od mojih u porodici nije bio zdravstveni radnik, za mene je to bio prvi i jedini izbor. Oduvek sam volela da radim s ljudima, imala potrebu da pomažem, a jako sam volela i biologiju u školi, pa je nekako bilo logično da upišem Srednju medicinsku i potom Strukovnu školu zdravstvenih studija”, ispričala je Jasmina.
Po završetku školovanja, obavila je pripravnički sa srednjom u Domu zdravlja Apatin, zatim sa visokom školom u Zavodu za javno zdravlje Sombor, da bi nakon toga, 2014. godine, počela raditi u Polivalentnoj patronažnoj službi u apatinskom Domu zdravlja.
“Na prvu mi se veoma dopao posao. Deo vezan za preventivu, porodilje i trudnice jako volim, tu si uvek na početku. Možeš da pripomogneš u svakom momentu, dostupna si im stalno, a i sama sam u tom momentu imala malu decu i shvatala važnost svog poziva. U opisu posla prioritet su nam trudnice, porodilje i novorođenčad, naravno radimo sa svom decom, od rođenja, pa do punoletstva. Naš posao zahteva da vodimo računa o zdravstvenom stanju jednog dela populacije, ne svodi se smo na decu, već i na ostale. Držimo predavanja u školama i drugim ustanovama, organizujemo akcije provere zdravstvenog stanja i još mnogo toga”, pojašnjava Kljajić, koja je u proteklih 10 godina, zajedno sa koleginicom Belindom, brinula o oko 2.000 novorođenčadi.
Iako je posao nekad zahtevan i težak, naša sagovornica kaže da nema nameru da ga menja.
“Kad bih išla iz početka, opet bih odabrala isto. Dokle god budem mogla fizički, želela bih da radim upravo ovo. Malo je posao fizički zahtevan. Radimo na terenu celu opštinu, pređemo po 50 do 60 km dnevno kolima. Samo danas smo npr. bile u Svilojevu, Prigrevici, Kupusini i Apatinu. U posetama zaista dajemo sve od sebe da olakšamo porodiljama - izmuzavanje, kupanje beba, sagni se, ustani, sve to nekad zna da traje, ruke te bole, ali njihova zahvalnost nema cenu”, iskrena je Jasmina.
Od nje takođe saznajemo da rad Službe ne bi mogao tako dobro funkcionisati da nema divne koleginice kakve ima.
“Predivnu saradnju imam sa koleginicama. Sad nas je tri, podelimo se lako i brzo, organizujeno između sebe i jako lepo funkcionišemo. Nikad niko nije ostao da se nije obišao na vreme. Zovu nas i posle mesec, dva, npr. traže savete. Obiđemo ih i kad deca budu veća, omogućimo bliži kontakt sa zdravstvenom ustanovom, uvek smo na raspolaganju. Ako nešto treba, odemo kod doktora, savetujemo se, uzimamo upute, skratimo vreme i majkama i lekarima da se sve brže odradi”, ponosna je naša sagovornica.
Od kad je patronažna sestra, Kljajić je i volonterka Crvenog krsta. Zajedno sa ovom organizacijom, često uzima učešće u humanitarnim akcijama i akcijama kontrole zdravstvenog stanja stanovništva. Takođe, učestvuje i u obeležavanju značajnih datuma u kalendaru zdravlja, na raznim predavanjima i edukacijama, većinom za decu i mlade, ali i ostale članove lokalne zajednice.
Osim posla i desetogodišnjeg volonterskog staža u Crvenom krstu, naša sagovornica aktivno se bavi i sportom, bez kog, kaže, ne može da zamisli svoj život.
“Trenirala sam kajak gotovo tokom celog osnovnoškolskog obrazovanja, tad sam i zavolela sport. Druga ljubav mi je trčanje, pa kad više nisam mogla trenirati kajak, nastavila sam da trčim. U međuvremenu sam se priključila Atletskom klubu Apatin i danas sam izuzetno aktivna. Idem na trke redovno i trčim svakodnevno.”
Jasmina je vlasnica brojnih nagrada i priznanja na polju atletike, ali najponosnija je na projekat u koji se uključila prošle godine, a u kom je spojila svoju ljubav ka trčanju i humanost. Naime, ona je deo humanitarnog projekta naziva “Ko te juri”, u okviru kog svi učesnici trče svaki dan, bore se između sebe za kilometre, a svi pretrčani kilometri se prodaju velikim kompanijama. Sav novac koji se prikupi ide na račun većinom deci za lečenje i do sad su prikupljena značajna sredstva za veliki broj mališana na nivou cele Srbije.
Naša sagovornica kaže da joj veliku podršku i vetar u leđa daju porodica i prijatelji, te da im je na tome beskrajno zahvalna.
“Ljude koje imam u svom životu cenim i poštujem do neba. Tu spadaju, naravno, moji roditelji, muž, deca, najdraži prijatelji i moje koleginice sa posla, kao i mnogi drugi koje sam upoznala uz trčanje. Mnogo mi svi znače i obogaćuju moj život”, iskrena je.
Kako nam je otkrila, na decu je takođe prenela ljubav ka sportu, pa tako ponekad i mlađi sin trči s njom, a stariji trenira košarku. Uči ih da budu humani i dobri ljudi, da poštuju druge, bave se sportom, vole prirodu...
U slobodno vreme najviše voli da bude uz porodicu i prijatelje, voli da kuva, čita, da prošeta, boravi u prirodi… Ima još mnogo ambicija kada je trčanje u pitanju, jer, kako kaže, sve što je starija, mentalno je jača, što je za trčanje veoma važno, a želja joj je da u budućnosti upiše još neku školu iz oblasti medicine.
Jasmini u svakom slučaju želimo da sve to i ostvari, jer njena posvećenost u radu i kontinuirani rad na sebi svakako to zavređuju, a mi se nadamo da smo njenim primerom iz ove priče uspeli makar nekog da motivišemo da postane bolja verzija sebe.
