Sitna slova-opasni proizvodi!
Na deklaracijama proizvoda kućne hemije i lične higijene gotovo je nemoguće pročitati tačan sastav. Potrošačkim organizacijama prijavljena opadanja kose, rane, plikovi, alergije.
SITNA slova kriju sastav proizvoda i stvaraju teškoće čak i kupcima sa odličnim vidom. Veliki je rizik naročito kod korišćenja hemijskih preparata, jer se sadržaj ne može pročitati. Rok trajanja obično je prelepljen raznim etiketama, a objašnjenje za upotrebu i eventualni rizici po zdravlje ljudi najčešće se ne mogu otkriti čak ni - lupom!
Kako je broj kontrola i uzetih uzoraka sve manji, a s druge strane, odgovornost za ispravnost i kvalitet proizvoda snosi samo proizvođač, strah kupaca je sasvim opravdan. U potrošačkim organizacijama kažu da je bilo slučajeva opadanja kose, rana i plikova od šampona, raznih alergija na kreme, farbe za kosu, šampone, mleka za telo...
- Nemam toliko slobodnog vremena da na svakom proizvodu koji kupim proverim sve podatke - kaže Mirjana Jovanović, službenik iz Novog Beograda. - Vidim prilično dobro, ali ponekad mi stvarno zatreba lupa da bih nešto pročitala. Često mi nisu jasne ni neke oznake, niti šta one znače za zdravlje moje porodice.
Centar za potrošače Srbije CEPS dobijao je žalbe potrošača posebno za sredstva za ličnu higijenu, poput šampona, raznih krema koje otklanjaju bore, podmlađuju kožu, jer nisu mogli da otkriju sastav zbog nečitkih deklaracija.
UPUTSTVO NA MAĐARSKOM
SITNI kozmetički aparati, ali i pojedine vrste dezodoranasa, losiona, šampona i druge kozmetike, najčešće ne poseduju uputstvo na srpskom jeziku, a u nekim slučajevima ni osnovne podatke o proizvodu. Ako ne uspe da dobije svu neophodnu prateću dokumentaciju, kupac treba naknadno da je traži, i ako je potrebno da se obrati nadležnoj inspekciji.
- Slova su toliko sitna da je potrebna lupa, pa potrošačima ostaje samo da veruju reklami ili onome što trgovac kaže - objašnjava za "Novosti" Vera Vida, predsednica CEPS-a. - Zakonom je samo regulisano da deklaracija mora biti jasna, čitljiva, ali ne i to, koliki font slova treba da bude.
Vida napominje da je u zemljama EU sada drugačije, jer je donet pravilnik o deklarisanju kojim se određuje i koje veličine slova treba da budu da bi potrošač to lako mogao da pročita.
Prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača pokušali su da u zakonska akta uvrste i pravilo da slova na deklaraciji proizvoda budu bar iste veličine kao i ispisano ime proizvoda.
- Insistirali smo i da se na deklaracijama isključe strani jezici - kaže Bogosavljević. - Naša namera je bila da podaci o proizvodu budu jasni i vidljivi svima, posebno one informacije koje se tiču sastava i raznih aditiva. Takva upozorenja su veoma važna za kupca. Ipak, od toga ništa nije bilo.
U inspekciji, međutim, tvrde da se broj nepravilno deklarisane robe iz godine u godinu smanjuje, jer većina uvoznika ne želi da rizikuje, a kazne su ogromne.
- Prodavac je, prema zakonu o zaštiti potrošača, dužan da kupcu, uz proizvod sa posebnim tehničkim svojstvima obezbedi i prateću dokumentaciju, u skladu sa propisima koji uređuju standardizaciju - kažu u inspekciji. - To je uputstvo u pismenoj formi i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Srbiji, u zemlji u kojoj se prodaje.
