Đuro Šašić, Srđan Majstorović i Saša Lukić HEROJI DRAME NA DUNAVU
Đuro Šašić, Srđan Majstorović i Saša Lukić su junaci drame koja se ovog vikenda odvijala na živom Dunavu, kod gradske plaže. NJih trojica su, u zadnji čas, od utapanja spasili Tijanu Kusulju (33), njenu ćerku T.L. (10) i sestrića P.Z. (10)., koje je povukla rečna struja u momentu dok su kroz vodu išli ka ostrvu. Tragedija je izbegnuta zahvaljujući prisebnosti i brzoj reakciji ove trojice naših sugrađana, ali i ponovo otvorila pitanje - da li smo svesni koliko je Dunav opasan i nepredvidiv?
-U tom delu voda se odbija o špornu, pravi kanal i mnogo brže nosi, nego na drugim mestima. Bio sam na ostrvu, na špicu, kad sam čuo dozivanje u pomoć. Video sam devojčicu u brzaku, imao sam utisak da stoji, ali kad je viknula da ne može više, odmah sam skočio u vodu požurivši da je spasim. Međutim, kad sam stigao do nje, struja je bila toliko jaka, da nismo mogli da se pomerimo. Ona je vrištala, stezala me oko vrata, počeli smo da tonemo. Rekao sam joj da me pusti, na svu sreću me je poslušala, uhvatio sam je za ruku i nekako smo krenuli prema špicu. Pozvao sam neke momke koji su bili na obali i oni su nam pomogli da se dočepamo obale, priča Srđan Majstorović, jedan od junaka jučerašnje drame.
U momentu kad je on krenuo da spašava devojčicu, Saša Lukić je zaplivao prema dečaku. Tek kad mu je prišao blizu, primetio je, pod vodom, još nekog kako se davi.
-Primetio sam ruke i plavu kosu, pod vodom. U momentu sam ih zgrabio oboje. Bili smo otprilike na sredini tog limana. Ona mi je izmakla i ponovo potonula, po drugi put, a dečak je bio miran i video sam da može sam da se održava na vodi. Nije paničio, rekao sam mu da polako pliva prema obali, a nju sam pokušavao da održavam iznad površine vode. Međutim, zajedno smo počeli da tonemo, jer me je panično stiskala za vrat, boreći se za vazduh. Zvao sam u pomoć i u trenu je pored nas bio Šašić, koji je preuzeo, a ja sam već dobro nagutan vode, pustio da me struja ponese nizvodno, gde sam izašao na obalu, nadovezuje se Lukić.
Đuro Šašić je, kaže, kad je čuo Sašino dozivanje, zgrabio dasku za surfovanje koju je našao na obali, i za par sekundi bio pored njega, misleći da se on davi, ali i da drži dete u rukama.
-On je ponavljao “nju spašavaj”, što u prvom momentu nisam razumeo. Tek onda sam video Tijanu. Mučio sam se kako da joj priđem jer me je struja uporno nosila prema Apatinu. Nekako sam doveslao do nje, video da tone i da su sekunde u pitanju. Uhvatio sam je za ruku, pitao da li je dobro, odgovorila je da nije, da se guši, čvrsto sam je držao plašeći se da mi ne isklizne njena ruku, jer sam znao da joj tada više ne bi bilo spasa kad bi i po treći put potonula. Nekako smo uspeli doći do obale. Ponudio sam joj da je odvezem na hitnu, ali je odbila rekavši da joj je tu otac i da će je on odvesti. Otišla je sa detetom koje je sve vreme vrištalo na obali. Tek posle me je sve sustiglo, od suza radosnica što sam joj spasao život, do straha šta bi bilo da nisam uspeo. Celu noć su mi te slike prolazile kroz glavu. Taj njen pogled, vapaj za pomoć, još pod jakim utiskom prepričava Šašić.
Srđan Majstorović, Saša Lukić i Đuro Šašić su učinili herojsko delo. Bez kalkulacija i razmišljanja o opasnosti po sebe, skočili su u Dunav i spasili tri života. Sva trojica skromno kažu da su uradili ono što bi na njihovom mestu svako trebao da uradi, te da bi isto to ponovili kad bi se zadesili u sličnoj situaciji. Zahvaljujući njima, jučerašnja drama se okončala srećno.
-Beskrajno hvala svoj trojici što su nas spasili. Zahvaljujući njihovoj hrabrosti mi smo danas živi. Neka Bog čuva njih i njihove porodice, a ja ću im dok sam živa biti zahvalna za to što su sačuvali naše živote, dodaje Tijana, koja se danas i lično zahvalila svojim spasiocima.
Na kraju, podsetićemo da skoro da nema sezone da se u Dunavu neko ne utopi. I da nema pravila. Vodena struja i virovi odnosili su i plivače i neplivače. Uglavnom one koji ga se nisu plašili. Dobri poznavaoci Dunava kažu da se on mora poštovati i da sa njim treba biti veoma obazriv, jer je nepredvidiv.
