ZBOG REKONSTRUKCIJE BICIKLISTIČKE STAZE POSEČENO SKORO 60 STABALA BRESTA
-Posekoše drveće uz biciklističku stazu prema Banji! Seku nemilice na sve strane. Slike pokazuju da je drveće bilo zdravo. Zašto? Odbranimo zelenilo, samo je jedan od apela koje smo dobijali ovih dana od sugrađana, uz molbu da svi zajedno stanemo u odbranu seče zdravog drveća i time sačuvamo pluća Apatina, inače već dobro „načeta“ čestim sečama.
Poslednja seča 60 zdravih stabala bresta uz biciklističku stazu na izlazu iz Apatina ka Banji Junaković, bila je neophodna zbog planirane rekonstrukcije biciklističke staze, saznajemo u JKP „Naš dom“.
Ovo je, objašnjava struka, moralo da se učini jer se korenje drveća pružilo ispod staze, izdiglo je na više mesta i uništilo. Struka takođe preporučuje da se, nakon rekonstrukcije biciklističke staze ponovo nešto posadi između puta i staze ali što, u budućnosti, neće praviti slične probleme.
-Dobro bi bilo da se zasade neka drveća koja ima usku krošnju i koja mogu nesmetano da rastu na toj širini ili pak neko ukrasno žbunje, koje inače viđamo uz puteve kao zaštitu od vetra ili snežnih nanosa, objašnjava naš sagovornik.
Zanimljivo je da je, u vreme sađenja bresta već postojala biciklistička staza i da je onaj ko je doneo odluku da to bude ta vrsta drveta trebao da zna da je ono potencijalna opasnost za uništavanje biciklističke staze, zbog njene neposredne blizine.
-Očigledno se tome nije posvećivala pažnja tada, već se samo išlo na to da se posadi ona vrsta drveta koja je otporna na vremenske uslove, koja brzo naraste u drvored kao zaštitu od vetra i snega i koja spada među jeftinije sadnice. Osim toga, staza je urađena bez ivičnjaka, što je i uobičajeno, jer je to daleko jeftinija varijanta ali, sa druge strane, skraćuje vek trajanja staze. Ivičnjaci je štite od trave, vode, pa i korenja, a kad ih nema, beton brzo strada i zahteva češće popravke i rekonstrukcije, zaključuje naš sagovornik i apeluje da se, nakon završetka posla, uz biciklističku stazuponovo zasadi drveće ili ukrasno žbunje.
