Dragana Ćopić - ponovo na stazi, tamo gde je sve počelo
Nekada životni putevi odvedu čoveka na različite strane, pa ono što je nekada bila svakodnevnica postane samo lepa uspomena. Ipak, prava ljubav prema sportu teško može da nestane, bez obzira na to koliko vremena prođe. Nekada je dovoljan samo jedan trenutak da se probude stare emocije i želja za novim izazovima. Upravo takvu priču donosi jedna naša sugrađanka, koja se nakon čak šesnaest godina pauze vratila na stazu, željna treninga i dobrih rezultata. Opširnije o Draganinoj sportskoj priči pročitajte u nastavku.
Dragana se kao mala bavila atletikom tri godine, kod trenera Žarka Novakovića. Dužina kod nje nikad nije bila opcija, jer se takmičila u štafeti 4×100 metara, dok je individualno trčala distancu od 400 metara. Odlaskom trenera Žarka, mnoga deca su prestala trenirati atletiku, pa je među njima bila i naša sagovornica. Dalje je nastavila sama, odlazeći na trčanje rekreativno, kao i u teretanu. Iz mlađih dana nosi prelepe uspomene sa raznih takmičenja. Kako navodi, bilo je lepo putovati, družiti se, upoznavati nove ljude i trčati na poznatim stadionima, poput Crvene Zvezde, Partizana i Vojvodine. Naravno, tu su i razni uspesi, pehari i medalje, koji su bili potvrda predanog i napornog rada.
Neplanirano, usledilo je čak šesnaest godina pauze, nakon kojih Dragana donosi odluku da se vrati svojoj velikoj ljubavi - trčanju. Naime, početkom septembra meseca 2024. godine, otišla je na trening tima "Deer runners", čiji postaje član. Iako nije bilo lako istrčati svima dobro poznatu deonicu, onu kraj Dunava, Apatincima poznatiju pod nazivom "do kraja betona", naša sagovornica ističe onaj lep osećaj posle treninga, koji je vratio u već poznat svet. Mesec dana kasnije, usledila je i trka u Zrenjaninu, duga sedam kilometara, našoj sugrađanki zaista značajna. Premda je imala veliku tremu pred početak iste, sjajno se pokazala i osvojila peto mesto u generalnom plasmanu, odnosno drugo mesto u ženskoj kategoriji 30-39 godina. Nedugo zatim, usledio je Apatinski polumaraton, gde je Dragana za 52 minute i 26 sekundi istrčala distancu dugu deset kilometara. Nakon same trke, sreća je bila rečima neopisiva, pogotovo jer su je na cilju čekala deca i suprug, njena najveća podrška u svakom segmentu života.
Na takmičenjima, Dragana uglavnom trči dužine od pet, sedam i deset kilometara, dok je u svojoj biografiji zabeležila uspehe i na polumaratonskoj deonici. Iako uglavnom trči po asfaltu, učestvovala je i na tri trail trke, gde se dobro pokazala. Debitantski nastup je imala na Fruškoj Gori, gde je trka bila noćnog tipa. Tokom jedanaest istrčanih kilometara, Apatinku su pratili velika trema i adrenalin, ali se ona fenomenalno pokazala i uzela bronzanu medalju u generalnom plasmanu. Zatim, na Andrevlju je bila peta u generalnom plasmanu, odnosno vicešampionka u svojoj kategoriji, da bi na Košutnjaku bila osmoplasirana u konkurenciji 117 žena.
U poslednje vreme, naša sagovornica na lep način predstavlja Apatin i "Deer runners" tim. Kada bismo pisali o svim njenim trkama i uspesima u bližoj prošlosti, bilo bi mnogo toga za reći. Stoga, spomenućemo onu najsvežiju, održanu pre desetak dana u Bačkoj Topoli. Na 17. Memorijalnoj trci "Pal Skenderović", Dragana je osvojila četvrto mesto u generalnom plasmanu, odnosno titulu u ženskoj kategoriji 30-39 godina. Ono čime se može pohvaliti nakon svakog takmičenja, to je definitivno krajnji plasman, s obzirom da uglavnom bude među najboljih deset devojaka. Zahvaljujući svemu napomenutom, ovog leta je krunisana i kapitenskom trakom svoje ekipe u septembarskom KTJ (Ko Te Juri) izazovu. Ovo je treći po redu humanitarni izazov u kojem Dragana učestvuje, a ovoga puta, cilj je sakupiti novčana sredstva za dečaka Vuka Arapovića (SMS 1154 na 3030).
Ono što je našoj sagovornici najvažnije u životu, to je porodica. Ona je majka dva dečaka, Nemanje i Petra, koji treniraju fudbal. Pored toga što trče za loptom i postižu golove, obojica su odlični đaci i primereno se ponašaju, pa je ona zaista ponosna na njih. Svakako, važan šraf u svemu tome jeste i suprug Dalibor, koji je veoma uspešan u košarkaškom svetu. Naravno, Dragana je izuzetno ponosna i na njega, na njegov rad, trud i zalaganje, a rezultati su tu da potvrde ove reči. Kada se sve sumira, Ćopići se mogu okarakterisati kao prava sportska porodica. Tu su da podrže jedni druge, prate sportske događaje i ostaju uvek zajedno, i u dobru i u zlu. Za našu sagovornicu, porodica predstavlja temelj i glavni pokretač, jer bez nje ništa ne bi bilo isto.
Zbog raznih obaveza i današnjeg tempa života, Dragana teško pronalazi slobodno vreme. Iz tog razloga, gleda da ga adekvatno iskoristi, radeći na sebi, najčešće kroz trening. Ipak, ističe da je najlepše provedeno vreme ono sa porodicom, kada obavljaju zajedničke aktivnosti. Što se tiče daljih planova, naša sagovornica ima zakazanu trku za predstojeću subotu, kada će trčati štafetu na ultramaratonu od Sombora do Baje. Kasnije, u oktobru je čeka Dunavski polumaraton, na kom će istrčati distancu dugačku deset kilometara, kao i somborska trka "Dame trče". Dalji izazovi će biti zakazani uskoro, dok joj je glavni cilj svakako da ostane u sportu, spušta vreme na svim distancama, uživa u procesu i jednoga dana trči trke zajedno sa svojom decom.
Savet koji je Dragana imala za mlade je sledeći: "Sport nije samo takmičenje, već stil života koji ti daje energiju, samopouzdanje i prijateljstva za ceo život. Kada ste mladi, teško je da se pronađete odmah. Stoga, jako je važno da izaberete sport koji vam se sviđa i u kojem ćete uživati. Sport te uči disciplini, kako da se nosiš sa porazom, da ustaneš kada je teško, a promašena šansa ili izgubljen meč kako da analiziraš greške, prilagodiš se i vratiš jači. To je od neprocenjive vrednosti za karijeru i život. Pobede i pehari su sjajni, ali prave vrednosti leže u onome što postanete dok trenirate. Sport spaja ljude i stvara veze koje traju čitav život."
