Miloš Dreković - od apatinskih terena do nemačkih fudbalskih liga
Kada se talenat spoji sa velikom željom, napornim radom i verom u sopstvene mogućnosti, ni promena države ne mora da predstavlja prepreku na putu ka uspehu. Sedamnaestogodišnji Apatinac je svoje prve fudbalske korake napravio u rodnom gradu, dok danas iskustvo i znanje stiče na terenima u Nemačkoj. Iako je već imao priliku da se dokaže pred predstavnicima velikih klubova, svestan je da ga tek očekuje najvažniji deo puta ka ostvarenju sna - profesionalnom fudbalu. Opširnije o Miloševoj fudbalskoj priči pročitajte u nastavku.
Miloš je fudbal krenuo da trenira sa šest godina u Školi fudbala "Olimpik" Apatin. Već u početku, pokazao je da poseduje ogroman potencijal, pa je sa generacijom 2009. godišta osvajao mnogobrojne turnire širom države. Tokom dve godine provedene u klubu, kod trenera Sretena Kenića, savladao je neke osnovne stvari i tako postavio dobar temelj za dalji napredak. Put ga dalje vodi na stadion kraj Dunava, u apatinsku "Mladost", gde nastavlja da rešeta protivničke mreže na poziciji napadača. Treneri su mu bili Petar Bursać i Radomir Radujko, sa kojima je nastupao na raznim turnirima. Uporedo sa fudbalom, naš sagovornik je od sedme godine pohađao i treninge atletike, na čijem je polju takođe ostvario zapažene uspehe. Naime, izuzetno ga je krasila brzina, zahvaljujući kojoj je sakupljao zlatne medalje na oba fronta.
Kada je napunio jedanaest godina, Miloš se, zajedno sa svojom porodicom, seli u Nemačku. Na samom početku, bilo mu je teško da se navikne na novo okruženje, pogotovo kada se uzme u obzir da je to bilo vreme pandemije virusa Covid-19. Međutim, ubrzo se sve vraća u normalu i mladi Apatinac nastavlja školovanje, kao i bavljenje sportom. Krenuo je da trenira fudbal u lokalnom klubu "TSG Öhringen", gde provodi dve sezone. Svojim sjajnim nastupima, ovom timu je uspeo da donese titulu i plasman u viši rang. Iako je igrao na poziciji štopera, nije mu bilo strano da uzme loptu, pređe celu protivničku ekipu i postigne pogodak. Stoga, važio je za najboljeg pojedinca u svom timu, što su govorile i same brojke, odnosno golovi i asistencije.
Naredna stanica za našeg sagovornika bio je "Sport-Union Neckarsulm", gde pojačava konkurenciju na poziciji desnog krila. Ovde je proveo godinu dana, igrajući za starije momke u trećoj najjačoj ligi Nemačke. Premda su treninzi bili ozbiljniji i kvalitetniji, rezultati nisu bili sjajni. Iz tog razloga, Miloš pronalazi novu sredinu i pojačava redove kluba "FSV Hollenbach". U prvoj sezoni, sa svojom generacijom je igrao najbolju ligu u pokrajini i istu su završili u gornjem delu tabele. Naš sagovornik je pružao dobre partije, što govori podatak da je bio treći najbolji strelac ekipe, odmah iza napadača. Izuzetno mu se svidela nova sredina, treninzi i ligaške utakmice, pa donosi odluku da ostane u klubu.
U drugoj godini, treneri su ga prekomandovali u stariju kategoriju, ali tamo nije dobio značajnu minutažu. Miloš je izrazio želju da pronađe novi angažman, ali su ljudi iz kluba brzo reagovali i uspeli da ga sačuvaju i treću godinu u klubu. Nažalost, našeg sagovornika je zadesila povreda, koja mu nije dozvolila da pronađe svoju prepoznatljivu formu tokom prvenstva. Ipak, u zadnjih sedam utakmica je pokazao svoj kvalitet, ostvarivši učinak od šest golova i sedam asistencija. Ovog leta, zbog dužih putovanja, odlučio je da se vrati u "TSG Öhringen", gde će nastupati sa godinu dana starijim momcima u četvrtom fudbalskom rangu.
Miloševe briljantne partije nisu prošle nezapaženo, što govore pozivi par nemačkih klubova. Kao najznačajniji, izdvojio je "Stuttgarter kickers", gde je bio na probi. Iako su treneri napomenute ekipe želeli da vide Apatinca u svojim redovima, to je bilo neizvodljivo zbog prevoza, tačnije velike razdaljine. Bila je to prilika da naš sagovornik zaigra Bundesligu za mlađe kategorije, koja bi mu sigurno donela mnogo toga. Iako zbog školskih i sportskih obaveza nema puno slobodnog vremena, Miloš gleda da ga iskoristi racionalno. Uglavnom provodi vreme sa porodicom, koja mu pruža najveću podršku u svemu što radi. Takođe, tu su i drugari, kako oni u Nemačkoj, tako i par Apatinaca, sa kojima je redovno u kontaktu. Isto tako, voli da pogleda po koju košarkašku utakmicu Partizana, dok je i veliki obožavalac našeg tenisera, Novaka Đokovića.
Miloš je završio svih deset razreda u Nemačkoj i sada ga čeka obuka u trajanju od tri godine. Naime, izabrao je da se usavršava na polju nalik biomedicinskom inženjerstvu, ali fudbal ostaje kao prioritet. Glavni cilj mu je da se ostvari u fudbalu i jednoga dana zakorači u profesionalne vode, a na tom putu ga čeka izuzetno naporan rad. Ipak, odlučan je u toj nameri, jer će uskoro položiti za auto, što će mu omogućiti da putuje na duže relacije i tako ode u neki veći klub.
Savet koji je Miloš imao za mlade je sledeći: "Moj savet mladima jeste da veruju u sebe i da budu puni samopouzdanja. Trudite se, dajte sve od sebe svaki dan i to će da se isplati."
