U KANUIMA VESLALI OD SENT ANDREJE DO APATINA
Dvadesetak ljubitelja Dunava u sedam kanua su plovili od Sent Andreje u Mađarskoj do Apatina. Iako ih je pratio olujni vetar i kiša, u dobrom raspoloženju su dnevno prelazili 55 kilometara. Među učesnicima regate bilo je i veoma mladih. Tako su Dunavom, pored Budimpešte, do apatinske marine doplovili dvanaestogodišnjaci Petar Bubalo i Uroš Obradović, a na raftingu je učestvovala i jedna devojka. Ines Maras je to bila prva vožnja kanuom.
Kanuisti su krenuli iz Pap siget kampa u Sent Andreji, a usput su se zadržavali u Siget falu, Paksu, Baji i Bezdanu. Oni koji poznaju Dunav kažu da su učesnici raftinga sebi postavili veoma težak cilj, jer je 55 kilometara veslanja na dan naporno i za one koji su više od rekreativaca.
- Zbog visokog vodostaja teško smo pronalazili mesto za kampovanje tako da su neke deonice i bile malo duže od 55 kilometara. Ali, nije bilo teško jer smo krenuli sa pojačanim posadama, što je veoma dobro kada se vesla na duge staze. Prošle godine smo veslali od Apatina do Novog Sada, a sada smo stazu produžili - kaže Saša Dobrijević.
Kanuistima je bilo najteže kada su prolazili pored Budimpešte, jer je kiša bila izuzetno jaka. Željko Bubalo se seća da se na tom delu Dunava trebalo mimoići sa mnogo brodova, a prepreka su bili i budimpeštanski mostovi. Ali, sve se dobro završilo i zadovoljstvo je veliko.
Najmlađima u rafting timu, Petru Bubalu i Urošu Obradoviću, žao je što se zbog oluje nisu zaustavili u Budimpešti i obišli grad. Petar kaže da se nije umorio jer je malo veslao, a potom je bio zadužen za fotografisanje. Uroš dodaje da se trudio da što više vesla, jer je to bila prilika da ojača mišiće i vidi koliko može da izdrži. Da je poneo više maminih kolača, smatra da bi imao više energije, ali to će upamtiti za drugi put.
Ines Maras kaže da je brzo ulazila u tajne veslanja. Instruktor joj je bio otac, iskusan kanuista, pa se osećala sigurno i kada je vetar bio jak, a talasi veliki.
- Lepo sam se osećala. Svi su bili toliko ljubazni prema meni, čak su mi kafu kuvali - kaže Ines.
Na putu do kuće članovi apatinskog rafting tima pomogli su dvojici članova „Tid” regate iz Nemačke, kojima se polupao jedan od kanua. Na njih su naišli kod Mohača i videli da se prilično muče u jednom čamcu. Drugi je bio veoma oštećen i jedva su ga vukli. Nemci su o tom događaju pričali kada su, sa članovima naše ekipe, uplovili u apatinsku marinu.
- Imali smo velike probleme dok smo po lošem vremenu vukli oštećen kanu, ali sve muke su prestale kada su nas sustigli veslači iz Srbije i preuzeli njegovo šlepanje. Potom su nam ponudili da budemo njihovi gosti i da se oporavimo u Apatinu. To nas je oduševilo i o tome ćemo pričati svim prijateljima - kaže Konstantin Jocu.
