Uroš Stević - deo istorijske košarkaške priče u Apatinu
Košarkaški put često donosi brojne izazove, neizvesnosti i prilike koje zahtevaju mnogo odricanja, rada i vere u sopstvene mogućnosti. Od prvih koraka u Sremskoj Mitrovici, preko uspešnih sezona u Somboru i Inđiji, pa sve do međunarodnog iskustva u dalekoj Kini, naš sagovornik izgradio je bogatu sportsku priču. Danas, kao važan deo Košarkaškog kluba „Apatin”, iza sebe ima dve osvojene titule i značajan doprinos o istorijskim rezultatima kluba. Opširnije o Uroševoj košarkaškoj priči pročitajte u nastavku.
Urošev rodni grad je Sremska Mitrovica, gde je proveo svoje prve školske i sportske dane. Kao dete, tamo je trenirao plivanje i fudbal, da bi u jedanaestoj godini života pronašao pravi sport za sebe. Kroz godine, izgradio je veliku ljubav prema košarci, gradu i klubu, koji ga je oformio u kvalitetnog čoveka. Tokom mlađih kategorija nije imao puno prilika za igru, dok je za seniorski tim debitovao sa svega šesnaest godina. U to vreme, Košarkaški klub „Srem” je igrao Drugu mušku ligu Srbije. U prvih par utakmica, Uroš nije dobijao minute, što ga je dovelo do razočarenja i pomisli da odustane od sporta. Ipak, istrajao je i verovao u sebe, što je na kraju urodilo plodom. Trener mu je dao priliku, a ovaj je istu uspešno opravdao, kroz prva zakucavanja, skokove i blokade. Kasnije, sve je išlo lakše, jer je samopouzdanje raslo posle svakog meča.
Nakon značajnog perioda provedenog u matičnom klubu, naš sagovornik prelazi u KK „Joker” Sombor, koji će predstavljati početak osvajačkog niza, dugog pet godina. Sa Somborcima, obezbedio je ulaske u Drugu mušku ligu Srbije, kao i Košarkašku ligu Srbije, što smatra svojim najvećim uspehom. Zatim, Uroš oblači dres Železničara iz Inđije, gde je bio jedan od vodećih igrača na putu ka tituli. Nakon letnje pauze, donosi odluku da otputuje u daleku Kinu, gde je igrao „Wild Ball” i 3×3 basket turnire. Najveći uspeh koji je tamo postigao jeste osvajanje FIBA 3×3 turnira u Šangaju. Nakon lepog i velikog iskustva, usledio je povratak u našu zemlju, kada pojačava redove Košarkaškog kluba „Apatin”.
U naš grad, Uroša su najviše privukle priče o ambicijama, kao i ogromna požrtvovanost i zalaganje trenera Dalibora Ćopića. Naš sagovornik je predstavljen kao veoma značajno pojačanje na pozicijama tri i četiri, sa izrazitim atletskim sposobnostima i fantastičnom borbenošću. Tokom prethodne dve sezone, sa našim timom je osvojio dve titule, pa tako u potpunosti opravdao očekivanja i ispisao istoriju apatinske košarke. Ovog leta nije imao nameru da menja sredinu, već želi da nastavi sa dobrim partijama u plavo-belom dresu. Košarkaši klub „Apatin” trenutno igra prvu sezonu u saveznom rangu, a kako naš sagovornik navodi, ambicije nisu previsoke. Svakako, cilj je da zadrže status u ligi, pa možda jednog dana napadnu vrh i ulazak u Košarkašku ligu Srbije. Naime, Uroš veruje da apatinska publika to zaslužuje i ovim putem ih pozdravlja, te im se zahvaljuje na velikoj podršci i sjajnom navijanju.
Pored košarke „pet na pet”, naš sagovornik je veliki ljubitelj basketa 3×3, jer po prirodi više preferira dinamičniju košarku. Takođe, smatra da su upravo ovakva takmičenja dobrodošla tokom letnje pauze, kako bi se ostalo u formi, a pritom i upoznali novi ljudi, odnosno učvrstila stara prijateljstva. Sa ekipom „3×3 Apatin”, Uroš je osvojio nekoliko turnira do sada, dok ponekad nastupa i rekreativno sa drugarima. U svakom slučaju, dobra atmosfera i druženje su uvek prisutni, pa se takva iskustva ne zaboravljaju. Naravno, turniri u Kini su najznačajniji u Uroševom eseju, a njih je igrao sa svojim tadašnjim saborcem, Kočom Jovovićem, od kojeg je naučio dosta stvari.
Iako je ponekad veoma izazovno, naš sagovornik se trudi da svakodnevno trenira sa ekipom. Isto tako, na svakoj utakmici daje sve od sebe, kako bi maksimalno korektno i posvećeno ispunio određene zadatke. Kako bi dodatno napredovao, slobodno vreme voli da provodi kraj televizije, prateći evroligaške utakmice, kao i srpske košarkaše u NBA ligi. Kao najveću podršku na sportskom putu, istakao je svoju porodicu, koja ga konstantno prati i bodri. Zahvaljujući sezonama u Somboru, tu je upoznao svoju ženu, koja je uvek uz njega. Naime, njena podrška nije izostala nijednog momenta i na tome joj je veoma zahvalan. Takođe, Uroš u porodicu ubraja i bliske prijatelje, iz razloga što oni, zajedno s njim, proživljavaju svaku utakmicu. Kada su u pitanju dalji planovi, naš sagovornik bi želeo da se košarkom bavi profesionalno dokle god bude mogao, uz ostvarenje velikih životnih ciljeva i građenja sopstvene porodice, dodatne podrške i sreće u životu. Kasnije, u svojim planovima ima i trenerski posao, kako bi pomogao mladim naraštajima da zavole ovaj sport i da se razvijaju u dobrom pravcu.
Savet koji je Uroš imao za mlade je sledeći: „S obzirom da svaki tim u kojem sam igrao broji mnogo dece, uvek je lepo videti ih kako se trude i ispratiti njihov napredak. Stoga, savet koji bih dao mladima je da uvek gledaju ispred sebe, podignute glave i da se trude da budu što ispravniji i uspešniji u životu, kao i da se maksimalno posvete svakom danu, svakom treningu i utakmici, jer nikad ne znaju koji će im momenat biti odskočna daska u životu.”
