VESTI

Beskonačno parničenje odlazi u istoriju

     Parničenja duga po deceniju, a neretko i po polovinu prosečnog ljudskog veka, uskoro će i u Srbiji postati prošlost.
Predlog novog ZPP-a, koji je krajem prošle nedelje usvojila Vlada Srbije i prosledila u skupštinsku proceduru, kako najavljuju iz Ministarstva pravde, trebalo bi da ubrza i skrati trajanje parnica, a ideja predlagača je da u prvom stepenu ne bi trebalo da traju duže od godinu i po –dve, i to u najsloženijim slučajevima, a u drugom stepenu ne duže od šest meseci.
U vreme dok je trajala javna rasprava o predlogu novog ZPP-a, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je naveo da bi nove zakonske norme koje se odnose na određenje roka suđenja trebalo da onemoguće beskrajno parničenje. Po njegovim rečima, definisana su pravna sredstva koja ubrzavaju postupak, među kojima i ograničenje odlaganja ročišta. Takođe su, između ostalog, predoženi i efikasniji načini za dostave poziva za stranke i svedoke, kao i za obavljanje veštačenja.
Novim zakonom se predlaže i „redizajniran„ postupak po pravnim lekovima, koji će, kako smatraju njegovi predlagači, takođe biti efikasniji.
Zakon definiše da je za sporove, kao i dosad, nadležan sud u mestu prebivališta ili boravišta tuženog, odnosno sud opšte mesne nadležnosti. Inače, definiše se da je „sud dužan da nastoji da se građanskopravni sporovi rešavaju posredovanjem – medijacijom, ili na drugi sporazumni način“.
Predlogom novog ZPP-a je predviđeno da sud zakazuje ročište za glavnu raspravu u roku ne dužem od 30 dana od dana zaključenog pripremnog ročišta, odnosno prijema odgovora na tužbu ili proteka roka za njegovo podnošenje, ako sud oceni da održavanje pripremnog ročišta nije potrebno. Naime, tuženi može kod istog suda podneti protivtužbu najkasnije na pripremnom ročištu, a ako ono nije održano, može to uraditi na glavnoj raspravi, pre nego se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Sud može odlučiti rešenjem po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da se ročište snima tonski ili optički.
„Sud po pravilu zakazuje jedno ročište za glavnu raspravu radi izvođenja svih dokaza čije je izvođenje dozvolio po predlozima stranka ili odredio po službenoj dužnosti. U slučaju da sud oceni da je za izvođenje dokaza potrebno više od jednog ročišta, zakazaće ih uzastopno, odnosno u određenom vremenskom intervalu, vodeći računa o koncentraciji glavne rasprave“, piše u predlogu zakona.
Određeno je da će „sud po službenoj dužnosti da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postpuku i odbaci tužbu kad u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud Republike Srbije, osim kad nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog, a tuženi je dao svoj pristanak„.
U prvom stepenu u sporovima sudi sudija pojedinac, osim ako je zakonom određeno da sudi veće, i to sastavljeno od jednog sudije – predsednika veća i dvoje sudija-porotnika.
Tokom postupka stranka može sve radnje preduzimati samostalno ili preko punomoćnika, s tim da je u postupku pred Apelacionim i Privrednim sudom, kao i Privrednim apelacionim i Vrhovnim kasacionim sudom mora zastupati advokat.
Postoje i odredbe o sankcionisanju stranaka u slučaju da vređaju sud ili druge učesnike u postupku, a sud će moći da im izrekne novčane kazne od 30.000 dinara do 100.000. Ista sankcija je predviđena i ukoliko stranke podnošenjem neblagovremenih ili nedozvoljenih podnesaka zloupotrebljavaju procesna prava radi odugovlačenja postupka. U istim situcijama sud može pravnim licima izreći kaznu od milion dinara. O žalbi na prvostepenu presudu drugostepeni sud je dužan da odluku donese u roku od tri meseca od prijema predmeta u sud, a ukoliko odluči da sam otvori raspravu, onda u roku od šest meseci. Odluku je dužan da dostavi prvostepenom sudu u roku od 15 dana od donošenja odluke.
Po podacima koje su u javnost izneli predstavnici Ministarstva pravde, od ukupnog broja predmeta koji se vode pred srpskim sudovima, čak 70 odsto su parnični predmeti.
J. Jakovljević

Oslobađanje od plaćanja troškova postupka

Predlogom je definisano da sud određuje koje će dokaze od svih koje predlože stranke u postupku da izvede radi utvrđivanja bitnih činjenica. Takođe je određeno da će sud osloboditi od plaćanja troškova postupka stranku koja po svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da ih snosi.
„Oslobađenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobađanje od plaćanja taksi i oslobađenje od polaganja predujma za troškove svedoka, veštaka, uviđaja i sudskih oglasa. Sud može osloboditi stranku i samo od plaćanja taksi. Sud će u toku čitavog postupka priznati stranci pravo na besplatno zastupanje kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova i ako je to nužno radi zaštite prava stranke”, piše predlagač.