Domaća čokolada jeftinija u RS i CG
Keks, čokolada, začini i deterdženti su samo neki od proizvoda poreklom iz Srbije koji imaju niže cene u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori.
U kompaniji Imlek ističu da finalnu cenu određuju tržišne okolnosti, kursne razlike koje su drugačije od regiona do regiona, ali i visina poreza na robu. Takođe, veoma je bitna i trgovačka marža, koja često zna da bude i najznačajniji činilac, navode u ovoj kompaniji.
U uljari „Vital“ iz Vrbasa ističu da nabavne cene nisu iste za domaće i inostrano tržište i da na to utiče više činilaca. Ali, dodaju, da finalne cene određuju trgovinski lanci.
I proizvođači konditora takođe ističu da je reč o individualnom formiranju cena, koje zavisi pre svega od trgovinskih kuća i na to nemaju uticaja.
“Niže cene na tim tržištima naši proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama” , smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, i dodaje da za građane sa sve plićim džepom to i nije neka uteha.
Srbija je na samom dnu lestvice prema prosečnim primanjima u region. Prosek srpske plate je čak tri puta manji od slovenačke i iznosi oko 380 evra.
Nešto bolje po visini zarada stoje građani Republike Srpske sa mesečno zarađenih 400 evra, dok Crnogorci imaju prosek od 470 evra.
Ipak, za razliku od prethodnog perioda, sada su neke osnovne namirnice, koje izvozimo, kao što su dugotrajno mleko, jogurt, ali i pojedine mesne prerađevine, jestivo ulje, neki slatkiši jeftiniji na srpskom tržištu. To se tumači i sve većom besparicom i padom kupovne moći, pa su i dobavljači i prometnici smanjili svoje „apetite“.
Ima i artikala čije su cene šarolike. Tako je čajna kobasica iz „Karneksa“ najjeftinija u Republici Srpskoj, sa cenom nešto višom od „hiljadarke“. Kod nas je oko 1.170 a najskuplja je u Crnoj Gori gde dostiže cenu od 1.300 dinara. Ista je situacija i sa pšeničnim brašnom. Pojedini deterdženti, poput „meriksa“ imaju raspon cena od 410 pa do 500 dinara.
