GAJBICE ZA IZVOZ OD UVOZNOG DRVETA
U nekadašnjoj hali apatinske „Užarije”, a potom „Makoma” iz Novog Sada, ponovo je pre nešto više od tri meseca pokrenuta proizvodnja ambalaže od drveta za voće i povrće.
Novosadsku firmu „Makom” u stečaju kupio je „Global produkt” d.o.o. vlasnika Milana Koprivice, preduzeće koje je uspešno radilo tri i po godine u iznajmljenom prostoru u Srpskom Miletiću.
Za ovo selo koje je poslednjih godina izgubilo mnoge firme i mnoga radna mesta svako, pa i jedno radno mesto, mnogo znači. Sada je angažovano sedam radnika na neodređeno vreme, a 45 je pod ugovorom. Kako ističe organizator proizvodnje Mladen Koprivica, svi zaposleni su prijavljeni, odnosno firma za njih plaća sve obaveze državi.
- Objekti su bili izuzetno devastirani i u halama nije bilo mašina. To nam je odgovaralo jer smo sve dobili po prihvatljivijoj ceni. Morali smo popraviti krov koji je prokišnjavao, očistiti hale i prebaciti mašine iz Srpskog Miletića. Popravili smo i trafo stanicu u krugu firme, jer je sa nje odneto sve što se moglo iskoristiti. Samo za osposobljavanje trafo stanice potrošili smo oko 7.000 evra - govori Mladen Koprivica.
Celokupnu proizvodnju „Global produkt” d.o.o. izvozi u inistranstvo i to najviše u Španiju i Italiju, a zahteva je sve više, iako je često pitanje da li će roba biti plaćena. Ipak, ih više brine nabavka sirovine zbog čega se dogodi i zastoj u proizvodnji.
- Sve trupce koje kupujemo u „Vojvodinašumama” moramo plaćati avansno, a često nismo sigurni u kvalitet. Sada nam je odobren kredit za uvoz trupaca iz Hrvatske gde su i jeftiniji i kvalitetniji, a plaćanje je u roku od 90 dana od preuzimanja - kaže Koprivica.
Planova za proširenje proizvodnje ima, međutim, nije ih lako ostvariti. Za ovu firmu trenutno je najbolniji problem smetlište duž puta kojim se dolazi do pogona, kuća i salaša pa i do Dunava. U proizvodnji ambalaže ostaje dosta otpada koji bi se odmah tu na licu mesta mogao preraditi, briketirati, jer mesta ima, dovoljan je i kapacitet trafo stanice, ima i zainteresovanih za podizanje pogona ali smetnja je deponija.
- Nedavno nam je u posetu došao kupac iz Nemačke, međutim, kada je video deponiju odustao je od posla sa nama, jer nam je obrazložio da se to kosi sa propisima Evropske unije i da ne može rizikovati - rekao je Koprivica, dodajući da u okviru firme ima dovoljno prostora, ali i uslova da se otvore i druge firme ali svi oni odustaju kada vide deponiju.
Deponija smeta i ljudima koji su primorani da ovde prolaze svakog dana idući u selo. Činjenica je da Mesna zajednica izdvaja znatna sredstva za sređivanje deponije, međutim, mnogi neogovorni i nadalje ovde bacaju razni otpad, od kućnog smeća do uginulih životinja.
- Ovo nije dobro ni za selo ni za nas. Želimo da proširimo proizvodnju i zaposlimo još ljudi iz sela jer ova proizvodnja, ambalaža od drveta, se sve više traži, imamo i sirovine i želju da dovedemo druge firme, a sve to nam ograničava deponija. Možda bi, dok se ne reši na drugačiji način, trebalo izgraditi zid između deponije i puta, da se bar ne vidi - objašnjava Koprivica, i predlaže da se svi zainteresovani nađu i razmotre šta je moguće uraditi u što kraćem roku.
J. Prelčec
