I APATIN BOLUJE OD NEZAPOSLENOSTI
АPATIN: Od 34 firme, u kojima je radilo blizu 10.000 industrijskih radnika, u proteklih dvadeset godina čak 20 je ugašeno. U tih 20 preduzeća bilo je 5.119 radnika koji su svi završili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili su otišli u penziju pa na području apatinske opštine sada ima oko 7.500 penzionera.
Krajem prošle godine na području apatinske opštine zaposleno je 2.358 radnika u nekadašnjim društvenim preduzećima koja su privatizovana i nastavila da rade, 1.413 ih radi u vanprivredi a oko 800 u 470 malih privrednih društava, odnosno kod preduzetnika. Ukupno radi svega 4.571 građanin a nešto više od tog broja je na evidenciji nezaposlenih. Stanje se poslednjih dvadeset godina umnogome izmenilo, čemu su doprinele tranzicija i ubrzana privatizacija firmi.
Od 34 firme, u kojima je radilo blizu 10.000 industrijskih radnika, u proteklih dvadeset godina čak 20 je ugašeno. U tih 20 preduzeća bilo je 5.119 radnika koji su svi završili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili su otišli u penziju pa na području apatinske opštine sada ima oko 7.500 penzionera. Privatizovano je 21 preduzeće, a kod sedam je privatizacija poništena. To su „Apateks“, koji je u stečaju i imovina se prodaje, „Severna Bačka“ – imovina je rasprodata, a reč je o 20 objekata, hotela, magacina itd., korpara „Konstancija plus“ je u stečaju a imovina je devastirana u toj meri da se i nema šta prodati. Mlin „Prvi maj“ nakon stečaja je prodat Švajcarcima a oni su ga iznajmili i u njemu povremeno radi 19 radnika, dok je pekara posle stečaja prodata, i to u devastiranom stanju, i u objektima se obavlja sasvim druga delatnost. PPK „Sonta“ je ovih dana dobio novog vlasnika koji obećava nastavak proizvodnje, PIK „Prigrevica„ nakon stečaja dobija novog vlasnika koji otuđuje silose i mešaonu stočne hrane, a „Mladi borac“ u Sonti posle raskida ugovora s kompanijom „Jerković„ u fazi je restrukturiranja. S 12 preduzeća iz oblasti poljoprivrede na području Srbije ušao je u program „Zelenog pula“ u naredne dve godine i za sada preduzeće radi i redovno izmiruje obaveze prema zaposlenima i državi.
Od privatizacije su izuzete dve firme, i to Zemljoradnička zadruga Svilojevo i „Snabdevač“ u Apatinu, dok je za sada nerešeno pitanje „Likatransa“ čija prodaja nije uspela. Devet preduzeća je brisano iz sudskog registra: „Merkur“, „Ukusno odevanje“, Agrozajednica, Rečno brodarstvo, tri obućarske firme – „Luksor„, „Istra„ i „Ideal„, čarapara „Vukica Mitrović“ i „Severna Bačka“, u kojima je ukupno radio 1.681 radnik.
– Nakon stečaja i gašenja firmi Apatin je ostao bez određenih delatnosti koje su bile tradicija u ovom gradu i uz malo mogućnosti da se one obnove – rekao je Jovo Bokan, zadužen u opštini za privredu. – Ugašeno je Rečno brodarstvo, čije sedište je izmešteno a imovina rasprodata, korpara, „Severna Bačka“, ugostiteljsko preduzeće, „Užarija„, čija imovina pod velikom hipotekom. Može se očekivati da će PPK „Sonta“ nastaviti rad, a očekujemo da će se tako ponašati i budući novi vlasnik Brodogradilišta. Nerešeno ostaje pitanje „Mlinpeka“ iz Sonte koji ne radi a u vlasništvu je kompanije „Jerković„.
Iako maltene svakodnevno u Apatin dolaze zainteresovani za pokretanje nekog biznisa, za sada te posete nisu dale rezultata, a sve manje je i preduzetnika koji pokreću poslove. Očekuju se veliki investitori, za koje je pripremljen Robnotransportni centar s infrastrukturom, međutim, za sada je samo izvesno da će Apatinska pivara u tom delu graditi fabriku za prečišćavanje otpadnih voda.
– Bez razvoja preduzetništva među našim sugrađanima teško ćemo izaći iz ove krize, međutim, premalo je inicijative i želje da se uhvati u koštac s mnogobrojnim problemima na koje svaki preduzetnik nailazi a često nema ni razumevanja okoline i pomoći države – kaže Dragan Josić iz Agencije za mala i srednja preduzeća.
Nekadašnja društvena preduzeća koja su nastavila rad posle privatizacije smanjila su broj zaposlenih, a s obzirom na sve teže uslove poslovanja, neka već sada najavljuju njegovo ponovno smanjenje, delom zbog sveukupne ekonomske krize, a delom zbog smanjene potražnje za proizvodima na tržištu.
J. Prelčec
