Naša sugradjanka Kantar Soka proslavila 100- ti rodjendan
Bilo je to davne 1912 godine, zapocinje svoju priču baka Soka, Već sam i sama zaboravila kad je to bilo, rodjena sam u Lickoj Kaldrmi , odrasla sam radeci u polju sa roditeljima braćom I sestrama. Težak je bio život na selu, za školu se nije imalo vremena. Orala sam njivu sa volovima, pomagala majci u kućnim poslovima I oko stoke I tkala I prela.
Udala sam se 1940 za Jovu Kantar iz Sanskog Mosta, Nisam bila te sreće da poživim u sretnom I dugogodišnjem braku. Dobili smo ćerku Smiljku 1941.godine , već je bio počeo rat. Kad mi je Smiljka bila sedam meseci muža su mi streljali Nemci, tako da sam ostala udovica posle ni godinu dana braka, sa malim detetom u ratnom vihoru. Tek tad su počeli teski dani , kako pregurati ratne strahote I podizati nejačko dete, radila sam sve I svasta , kako sam prezivljavala neznam ni sama,
Po zavrsetku rata sam sa braćom dosla u Kolut tragajući za bilo kakvim poslom, da podignem dete. TeŠke poslove sam radila u vinogradu I u polju, morala sam ostavljati dete od jutra do mraka samo dok sam radila. U svakom slučaju zivot me nije mazio, već sibao sa svih strana.
Jednog dana su mi rekli da imam pravo na kolonizaciju , tako sam I dospela u Apatin. Dodelili su mi kuću u Njegoševoj ulici, stara švapska kuća koja samo što se nije srusila, ali imala sam krov nad glavom. Bice nekako, morala sam dalje da se borim za dete I sebe. Zaposlila sam se u korpari plela korpe I kući sam plela korpe I svaki dinar ulagala u kuću da je kako tako renoviram. U korpari sam radila godinu dana, ne dugo posle toga sam počela da radim u “Dunavu”, odakle sam I otisla u penziju 1962.
Pitate me koji je recept za dugovecnost , kako doziveti sto godina – smeje se baka Soka, neznam, nastavlja baka Soka, jako je teško nositi tolike godine na ledjima uz sve teškoce koje sam proživela, a sad me je I vid izdao. Ne vidim dobro, slabo čujem jedino još što me glava služi I ova moja dva andjela ćerka Smiljka I unuka Jadranka, da mi nije njih neverujem da bi mi na današnjoj torti bilo 100 svećica. Kaže baka Soka sa suzama u očima.
