Opreznije sa ličnim podacima
Poslednjih godina fenomen krađe identiteta sve prisutniji i u Srbiji. Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji obrađuju lične podatke.
Ljudi u Srbiji nisu svesni gde sve ostavljaju svoje lične podatke i ne znaju dovoljno o opasnostima krađe identiteta. Najopasniji je jedinstven matični broj građana (JMBG) koji svi nekontroliosano dajemo ne samo policiji, bankama, zdravstvenim i obrazovnim institucijama, nego čak i prodavcima kada menjamo ili vraćamo kupljenu robu.
Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji obrađuju različite podatke o ličnosti. Iako se na krađu identiteta donedavno gledalo kao na stvar koja je rezervisana samo za ljude u zapadnim zemljama, poslednjih godina ovaj fenomen savremenog društva sve je razvijeniji i kod nas. "Važno je zaštititi privatne podatake i paziti kome ih dajemo, jer ne može baš svako da nam traži JMBG. Sve su češći primeri ljudi kojima na adrese stižu računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza, u vezi sa poslovanjem preduzeća čiji su vlasnici iako za njih prvi put čuju. Krađa identiteta i u Srbiji postaje sve unosniji posao", objašnjava poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Najrobustnije krađe ličnih podataka ličnosti vezuju se za korišćenje savremenih tehnologija i upade u velike elektronske baze ličnih podataka kakve postoje u bankama, sistemima koji se bave e-trgovinom, ili kod nekih državnih institucija. Veliki problem, takođe, predstavljaju datoteke banaka i zdravstvenih institucija, kao i evidencija penzionih osiguranika. Posebnu poteškoću predstavlja zloupotreba ličnih podataka sa internet datoteka u svrhu marketinga, kao i krađa virtuelnog identiteta.
"Na osnovu JMBG-a koji internet korisnik neoprezno ostavi na nekom veb-sajtu, može se ući u bazu poreske uprave ili birački spisak. Zahtev prodavaca građanima da im prilikom reklamacije ili vraćanja robe ostavljaju lične podatke je ne samo neetičan i neprihvatljiv, nego i očigledno nezakonit", objašnjava Šabić.
Mnoge zemlje su upravo zbog širokih mogućnosti zloupotrebe i nepromenljivosti ovog broja odustale od njega, poput Hrvatske, a Portugalija ga je ustavom zabranila.
