Noćas sat vremena manje sna
"Adaptacija uglavnom unosi malo nesigurnosti i iščekivanja, ali to traje jedan određen kraći period, nakon čeka se ljudi prilagode i o tome više ne misle", istakao je Milić. Prema njegovim riječima, ljudi se prilagode i uklope u promjene računanja vremena, pronalazeći razne načine kako da se organizuju.
Komentarišući tvrdnje pojedinih stručnjaka u svetu da pomeranje kazaljki na časovniku ima negativni uticaj na zdravlje, jer remeti bioritam i san, dok je Narodna partija Austrije najavila da će podneti zahtev Evropskom parlamentu za reformu pravila koja se primenjuju u Evropi, a koje u nedelju "skraćuje san građanima za sat vremena", Milić kaže da je razumljivo da postoje različita shvatanja.
"Neki ne prihvataju pomeranje kazaljki na časovniku, a drugi prihvataju. U našem ambijentu življenja ne treba očekivati izrazite teškoće ili napore za adaptaciju kod ljudi, osim ovih kratkoročnih", objasnio je Milić.
On ne vidi razlog za ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena.
"Organizacijski smo se navikli, a i već su uložena velika sredstva kako bi se prilagodilo pomeranje kazaljki svuda u svetu u isto vreme, tako da bi bilo diskutabilno da li ponovo treba ulagati velike investicije u promene i rasporede, obzirom da je to sve već ustaljeno i uobičajeno", pojasnio je Milić.
Prema njegovom mišljenju, ljudima je lakše da se prilagode na letnje računanje vremena, jer svi očekuju da je dan duži i da imaju dodatno vreme za svoje obaveze.
"Međutim, to je, sa druge strane, smetnja za one ljude koji su neaktivni i pasivni", istakao je Milić.
Letnje računanje vremena u Evropi počinje sutra, kada časovnike treba pomeriti jedan sat unapred. U 2.00 časa, u noći između subote i nedelje, kazaljke na časovnicima treba pomeriti jedan sat unapred - na 3.00 sata. Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do posljednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova "premešta" na večernje. Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava se poslednje nedelje u oktobru.
