Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak
Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Uskrs je najveći hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje, i ove godine ga hrišćanski vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti slave istog dana-u nedelju, 16. aprila. Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenje Hristovo se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle
jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Iz istorijskih razloga (da datum Uskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva, koja se i dalje drži Julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste Gregorijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji, i nema veze ni sa Julijanskim ni sa Gregorijanskim kalendarom.
