Usvojeni zakoni o restituciji i javnoj svojini
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim će biti obeštećeni vlasnici nacionalizovane imovine kroz naturalnu restituciju ili državne obveznice. Skupština je danas usvojila i Zakon o javnoj svojini, posle višegodišnjeg čekanja na taj propis, sa 133 glasa poslanika stranaka vladajuće većine i Liberalno-demokratske partije.
Usvajanje Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je jedan od uslova da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU.
Za zakon, koji utvrđuje da će predmet vraćanja biti sva imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata, glasalo je 117 poslanika vladajuće koalicije i opozicione Liberalno-demokratske partije.
Protiv zakona glasala su 23 poslanika Saveza vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke Srbije.
U Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obeštećenja.
Zakonom nije predviđena zamenska restitucija oduzete imovine, što je bio jedan od osnovnih zahteva starih vlasnika.
Precizirano je da će predmet vraćanja biti oduzete nepokretnosti, odnosno građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, kao i pokretne stvari i preduzeća. Prema dosadašnjoj evidenciji, potražuje se 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Osnova za obeštećenje biće sadašnja tržišna vrednost imovine, a visina efektivnog obeštećenja svakom pojedinačnom vlasniku biće poznata krajem 2014. godine.
Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u evrima u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra, na koje će se obračunavati kamata od dva odsto.
Pored opšteg roka od 15 godina za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima, građanima starijim od 65 godina biće omogućeno da obveznice naplate u roku od 10 godina, a za starije od 70 godina taj rok biće pet godina.
Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4,5 milijardi evra, od čega će dve milijarde evra biti u obveznicama.
Predmet restitucije biće imovina koja je oduzeta "revolucionarnim zakonima" posle 9. marta 1945. godine, ali će imovina biti vraćana i žrtvama holokausta na teritoriji Srbije u vreme Drugog svetskog rata.
Pravo na povraćaj imovine ili obeštećenje imaće i rehabilitovane osobe i neće biti potrebno da se proces rehabilitacije završi nego da se dokaže da je počeo.
Biće obeštećeni i oni koji su zaključili ugovor o kupoprodaji s državnim organom u periodu od 1945. do 1958. godine, ako se u sudskom postupku utvrdi da su visinom kupoprodajne cene oštećeni, s tim što će im obeštećenje biti umanjeno za visinu isplaćene kupoprodajne cene. To je precizirano usvojenim amandmanom Srpskog pokreta obnove.
Pravo na povraćaj imovine neće imati strani državljani koji su tokom rata bili pripadnici okupacionih snaga.
Predviđeno je da Direkcija za restituciju bude transformisana u Agenciju za restituciju koja će voditi taj proces, a koja će početi da radi 1. januara 2012. godine.
Zahtevi za vraćanje imovine podnosiće se Agenciji za restituciju, na obrascu i sa potrebnim dokazima, na šalterima pošte.
Agencija je dužna da o zahtevu odluči najkasnije u roku od šest meseci, a kod posebno složenih predmeta do godinu dana od prijema zahteva.
Biće vraćeno i poljoprivredno zemljište i u slučaju da je u međuvremenu postalo građevinsko.
Građevinsko zemljište dato u dugoročni zakup vratiće se ako investitor ne ispunjava uslove ugovora.
Zabranjeno je otuđenje ili stavljanje pod hipoteku oduzete imovine koju bivši vlasnici potražuju.
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stupiće na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
Zakon o javnoj svojini bez podrške Saveza vojvođanskih Mađara
Zakon o javnoj svojini nisu podržali poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, nezadovoljni što Vojvodini nije pripao deo železničke infrastrukture na njenoj teritoriji, dok je Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja takođe nije bila zadovoljna što to nije pripalo toj pokrajini, podržala njegovo izglasavanje.
Protiv donošenja zakona glasali su i poslanici DSS-a.
Nosioci svojine u Srbiji, prema usvojenom zakonu, biće republika, pokrajina i lokalne samouprave, u čijoj nadležnosti će biti ulice, trgovi, parkovi, opštinski putevi i nekategorisani putevi.
U svojini Vojvodine će, pošto je Vlada Srbije usvojila amandmane vojvođanske administracije, biti putevi drugog reda, kanalska mreža koja nije na plovnim putevima, pojedini objekti u inostranstvu i objekti koji su građeni sredstvima za kapitalne investicije.
Zahvaljujući amandmanu Lige socijaldemokrata Vojvodine, toj pokrajini će pripasti sredstva stvorena ulaganjima pokrajine koja su joj potrebna za ostvarivanje njenih nadležnosti.
U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.
Među njima su vode, vodotoci, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, rezerve mineralnih sirovina i drugi, a zakon predviđa da se na prirodnom bogatstvu može steći koncesija ili pravo korišćenja, dok naknada za to pripada republici, pokrajini ili jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi to bogatstvo.
Zakonom se uređuju dobra od opšteg interesa, koja su dobra u opštoj upotrebi, poput šuma, šumskog i vodnog zemljišta, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra u javnoj svojini i drugo, a propisuje se i da je mreža, kao nepokretna stvar namenjena protoku materije ili energije radi njihove distribucije korisnicima ili odvođenja od korisnika, dobro od opšteg interesa.
Amandmanom LDP-a precizirano je da se direktori javnih preduzeća biraju na javnim konkursima i da se zabranjuje korišćenje dobara od javnog interesa u privatne ili partijske svrhe, a prihvaćen je i amandman SRS kojim se iz zakona briše odredba da je administrativni prelaz dobro u opštoj upotrebi.
Poslanici će glasati i o predloženim rešenjima o vraćanju imovine i obeštećenju, o parničnom i krivičnom postupku, o zaštiti poslovne tajne, o železnicama, o patentima, kao i o izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Usvojen zakon o krivičnom postupku
Skupština Srbije usvojila je danas Zakonik o krivičnom postupku čija je najvažnija novina uvođenje tužilačke istrage.
Za zakon je glasalo 129 poslanika vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije.
Umesto da sud po službenoj dužnosti izvodi dokaze, zakonik predviđa da je teret dokazivanja optužbe na tužiocu.
Prema rečima predlagača, novi zakonik, čijim usvajanjem je ispunjena još jedna od obaveza Srbije u približavanju EU, trebalo bi da doprinese efikasnijem krivičnom postupku.
Zakonik predviđa da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja, sprovodi istragu, zaključuje sa okrivljenim sporazum o priznanju krivice i sporazum o svedočenju, a ovlašćen je da izjavi žalbu i podnosi vanredne pravne lekove.
Odbrani je, kako je utvrđeno, omogućeno da u toku istrage prikuplja dokaze i materijal u svoju korist.
Zakonik predviđa sporazume o svedočenju okrivljenog i sporazum o svedočenju osuđenog, proširena je mogućnost određivanja jemstva, a preciznije su utvrđeni i kriterijumi za izricanje novčane kazne i kazne rada u javnom interesu, kao i njihovo zamenjivanje kaznom zatvora.
Novina je da za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, branilac može biti samo advokat sa najmanje pet godina prakse.
Kada je reč o žalbi, prvostepeni sud može ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi.
Zakonik o krivičnom postupku stupiće na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".
Počeće da se primenjuje od 1. septembra 2012, s tim što će za krivična dela organizovanog kriminala i ratnog zločina koji se vode pred Specijalnim sudom primena početi od 15. januara 2012. godine.
Rasprava o članovima Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija
Na sednici, koja je održana pre podne, poslanici, tačnije samo parlamentarci iz redova SRS, raspravljali su o predloženoj odluci o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.
Predloženo je da za članove te komisije budu izabrani članovi skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu Judita Popović (LDP) i Đorđe Milićević (SPS-JS), zamenik člana tog odbora Goran Stefanović (DS), član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović (ZES) i član Odbora za zdravlje i porodicu Đura Mučenski (DS).
Njihovim izborom biće u potpunosti ispunjena zakonska obaveza Skupštine Srbije, koja postoji još od 1. januara 2006. godine, i biće stvoreni uslovi za početak rada Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.
Time će se izvršiti i preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije radi ispunjenja uslova Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Za reč su se javljali samo poslanici SRS, koji su izrazili sumnju da će komisija u tom sastavu raditi svoj posao, budući da je čine samo poslanici stranaka vladajuće većine i stranaka bliskim vlasti.
"Zašto bi oni bilo šta loše napisali o zatvorima kada bi to bila kritika na račun vlade Mirka Cvetkovića", upitao je radikal Zoran Krasić, koji je nezadovoljan sastavom te komisije, jer je u njoj "preslikana Skupština Srbije".
Zoran Vasić umesto Dragana Markovića
Skupština je na početku rada konstatovala prestanak poslaničkog mandata gradonačelniku Jagodine i predsedniku Jedinstvene Srbije Draganu Markoviću.
Skupština Srbije potvrdila je mandat novom poslaniku kluba SPS-JS Zoranu Vasiću iz Jagodine, koji je zamenio gradonačelnika tog grada Dragana Markovića.
Marković je treći poslanik koji se, prema odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije o duplim funkcijama, između dve funkcije opredelio za onu koju obavlja u lokalnoj samoupravi.
