PRIČE IZ KOMŠILUKA: Muzika kao životna inspiracija Apatinca Bojana Krtinića
Tridesettrogodišnji Bojan Krtinić, master muzički umetnik, profesor klarineta i saksofona, kantautor, pevač i producent, od onih je Apatinaca koji je imao sreću da u svom životu spoji lepo i korisno, te tako danas živi i radi u Beogradu, uspešno se na različite načine baveći muzikom, u koju je od malena zaljubljen. Osim prenošenja znanja na mlađe generacije, sviranja nekoliko instrumenata, plodne saradnje sa brojnim domaćim eminentnim džez muzičarima, te komponovanja i produciranja sopstvenih muzičkih dela, njegova misija je i popularizacija klarineta. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Kao najlepša sećanja na detinjstvo u Apatinu, naš sagovornik navodi velike porodične skupove, a koji su u vreme ručka bili obavezni.
“Detinjstvo sam proveo, takoreći, u dve kuće koje su jedna do druge. U jednoj su bili moji roditelji, brat, jedna baka (mamina mama) i ja, a u drugoj očevi roditelji i rođeni stric, tako da je sto za ručak uvek bio pun i ručak je bio važan deo porodičnog okupa”, ispričao nam je Bojan, čiji su talenat za muziku u najranijem detinjstvu prepoznali njegova majka i stric.
Krtinićev deda po majci bio je izuzetno cenjen muzičar, vođa Gradskog hora „Jedinstvo“ i direktor muzičke škole, dok je Bojanov stric, Borislav Krtinić, iako samouk muzičar, vrlo dobro naučio da svira gitaru i bas, svirao na estradi sa poznatim muzičarima osamdesetih i devedesetih, a onda je postao graditelj električnih gitara sa radionicom u Apatinu, pa tako naš sagovornik danas ima stričeve gitare i bas gitare na kojima svira i snima u studiju.
Osim u muzici, Bojan je kao dete voleo i da crta, ali je isto tako uživao i u sportu, naročito u košarci, koju je trenirao tokom osnovne škole. Kaže da su mu omiljeni predmeti bili muzičko, likovno, fizičko, tehničko i geografija, dok za matematiku, fiziku i hemiju nije mnogo mario.
Iako ga je majka vodila na prijemni ispit za upis u muzičku školu, upisao ju je potpuno sam, tek godinu dana potom.
“I dalje ne znam zašto me je to tada tako privuklo, samo sam otišao. Dok smo sedeli u hodniku, nisam znao šta bih svirao i prošao je hodnikom prof. Nandor Kolesar, ekstrovert i šaljivdžija kakav je još uvek, vrlo otvorenog duha i primamljive energije za decu. Ispričao nam je vic i rekao da predaje klarinet. Ja sam tako odlučio da ću kod njega da idem, a nisam ni znao šta je klarinet ni kako izgleda. Instrument je jedna stvar, ali osoba tj. profesor koji je primer tog instrumenta je svakako ono važnije. U mom slučaju, to je nesumnjivo tako, jer sve što sam postigao i postao vuče korene do mog prvog profesora, Nandora Kolesara. Klarinet je bila neopisiva ljubav kada sam ga ugledao, tako da sam opsesivno provodio vreme sa njim kod kuće. Sećam se da sam stalno svirao, duvao u to čudo, pokušavao nešto, iako sam veoma malo znao, a sećam se i da sam ubrzo počeo da „komponujem“, smišljajući svašta što bi mi palo na pamet”, prisetio se.
Po završetku osnovne, naš sagovornik upisuje Srednju muzičku školu “Isidor Bajić”, u klasi prof. Đure Petea.
“Odlazak u Novi Sad je bio pomalo težak, jer sam u tom tinejdžerskom periodu bio jako ranjiv i nesiguran u sebe. Pošto sam ranije krenuo u školu, sa 14 god sam već otišao od kuće. Međutim, takve prilike te uvek ojačaju, te sam ubrzo prihvatio svoju novu poziciju i počeo da nalazim društvo, navikavam se na novu sredinu i, naravno, učim i vežbam. Vikendima sam bio u Apatinu, a moji su dolazili kod mene kad god je nešto trebalo i bili mi podrška u čitavom tom periodu, za šta sam beskrajno zahvalan”, rekao je Krtinić, koji je tokom srednjoškolskog obrazovanja samostalno učio da svira i gitaru, ali i klavir, koji je imao kao predmet u školi.
Nakon srednje škole, Bojan upisuje Akademiju umetnosti i osnovne studije završava u roku.
“Studije su moj dragocen period ubrzanog sazrevanja jer moje studiranje, a i studiranje mog rođenog brata, nije bilo pod srećnom zvezdom. Na samom kraju srednje škole, otac je izgubio posao i sve je visilo o koncu, a onda smo uspeli da pronađemo način da živimo kao domari u jednom velikom zabavištu na Limanu u jednoj premaloj sobi, u zamenu za poslove oko objekta. To je podrazumevalo da stalno neko mora biti u objektu, čistiti lišće, sneg, zalivati travu, nameštati stolice, pratiti ulaske i izlaske, zaključavati i obilaziti. Dakle, ceo jedan posao dodatno za studente. Imalo je to i svoje prednosti, jer kada bi svi otišli, a naročito vikendima, ja bih imao doslovno čitavu zgradu (desetine soba – učionica) za vežbanje i učenje, što sam iskoristio, nadam se na najbolji mogući način. Na drugoj godini studija, majka je umrla od raka, a mi smo bili tamo i nije bilo načina da nađemo bolji komoditet. Posle toga sam shvatio da moram biti bolji i zakleo se da ću dati sve od sebe da studije završim najbolje moguće, što sam i učinio”, iskren je naš sagovornik.
Tokom pomenutog perioda, nastaje njegov prvi kantautorski album „Vitraž“.
“Pesme su bile tu, mada nisam imao pojma šta da radim sa tim, ni kako da snimim ili okupim ljude. Na studijama u Novom Sadu sam kupio i saksofon i počeo da sviram u bendu koji se zvao Jazz propeleros, a funkcioniše i sada u izmenjenom sastavu i obliku kao pratnja džez pevačici Tanji Senić. U Beograd sam prešao iz prostog zasićenja da tako kažem „jedne struje škole“ kod nas i nekakvih nesuglasica sa svojim profesorom Srdićem tada. Razmatrao sam odlazak u Nemačku u Trosingen, i odlazio sam tamo da konsultacije, ali iz finansijskih razloga je logična promena bio Beograd. To je i moja najbolja odluka u životu, kako se pokazalo, jer sam svoju suprugu upoznao ubrzo nakon selidbe i eto nas još uvek zajedno”, s ponosom ističe Krtinić.
Iako klarinet nije popularan instrument, mada ima solidnu „prođu“ u narodnoj i kafanskoj muzici, u čemu se naš sagovornik nije pronašao, njegov izvor prihoda od instrumenta usmeren je na pedagogiju.
“Radim u Osnovnoj muzičkoj školi „Filip Višnjić“ od 2015. godine kao profesor klarineta i saksofona. S obzirom da sam dosta iskustva stekao kao student u jazz sastavu, improvizacija mi nije strana, tako da sam uspevao i u bendove da uglavim klarinet uz saksofon i sviram popularnu muziku po klubovima i restoranima širom Beograda, a i države uopšteno. Kao srednjoškolac sam otkrio bend „Jethro Tull“, poznati britanski rok sastav čiji pevač je takođe i flautista. Inspirisan zvukom rok benda sa flautom, ja sam odlučio da popularizujem klarinet na sličan način, tako da sam sve svoje pesme za prvi album prearanžirao tako da je klarinet vodeći instrument u okviru nekakve alternativne, progresivne pop rok muzike. To je proizvod mog prvog albuma „Vitraž“. Naravno, ovo sam sve posle studija radio i učenje o produkciji i snimanju je trajalo punih 5 godina samostalnog rada”, ispričao je.
Bojan je svirao u raznim sastavima i žanrovima, od klasične muzike, preko džeza i improvizovane muzike, do klupskih bendova i autorske muzike. U domenu klasične/umetničke muzike bio je član „Makris“ simfonijskog orkestra godinama, kao i član orkestra „Pozorišta na terazijama“. Bio je jedan od osnivača Međunarodnog muzičkog festivala „Kozars“, u sklopu kog je snimio dva CD-a sa kompozicijama naših mladih domaćih i stranih autora. Ova izdanja su dostupna na streaming platformama. Sa Jazz propelerosima obišao je veći deo zemlje i svirao sa poznatim džez muzičarima iz Novog Sada, kao što su Ervin Malina, Ištvan Čik, Voja Savkov, Aleksandar Turukalo, Robert Pongo itd. Osim u Srbiji, svirao je uglavnom po Evropi, u Mađarskoj, Sloveniji, Engleskoj, Danskoj, Hrvatskoj itd.
Naš sagovornik priznaje da mu je najdraži i najvažniji njegov autorski rad, a čiji koreni vuku još iz perioda srednje škole.
Sa nepunih 18 godina, kod našeg sugrađana i njegovog prijatelja Steve Rađenovića snimio je ceo jedan album na engleskom. Kaže da je bio inspirisan bendom Jethro Tull, a klarinet je bio tu u skoro svakoj pesmi. Bojan dodaje da su na njega mnogo uticaja imali i Deep Purple, Led Zeppelin, Beatles, Queen i ostali velikani pop rock muzike, a kada je završio master studije, imao je materijal za novi album i goreo od želje da snimi to, ali novca nije bilo nigde. Tada je izašao na ulicu da svira klarinet, što mu je bio izvor prihoda oko dve godine.
“Od tih para sam kupio najminimalniji kućni studio i počeo da učim. Nakon 5 godina, rodio se moj prvi zvanični album „Vitraž“. Album je objavljen pred samo izbijanje korone, tako da je blokada celog sveta doslovno blokirala i moj napredak u tom smeru naredne 2 godine. Potom sam objavio manji album takozvani „EP“ pod nazivom „Mi imamo sve“, koji sadrži dve autorske pesme i jednu obradu pesme grupe „Time i Dade Topića“. Zatim sam snimio iste godine takođe „EP“ pod nazivom „Live session 2022“, što je u suštini mini nastup u studiju, uživo, bez publike, sa pesmama sa albuma Vitraž”, rekao je.
Bojanovo poslednje izdanje iz juna ove godine nosi naziv „10“.
“Naziv pesme označava broj godina koje smo moja supruga i ja proveli zajedno i sve pesme su ljubavne, pitkije, modernije i posvećene su njoj. S obzirom da ona ima unikatno ime, „Radost“, album ima i mini koncept. Kada se nazivi svih pesama čitaju vertikalno na dole, prva slova naziva pesama daju njeno ime „Radost“. Svaka pesma ima drugačiju emociju, pa i žanr, a i svaku pesmu prati video uradak. Negde je spot u pitanju, negde „loop video“ negde „lyrics video“, i sve je na mom YT kanalu kao i na striming platformama”, sa posebnim emocijama je ispričao Krtinić, te dodao da mu je supruga najveća podrška u svemu, kao i najbolji prijatelj.
Prema njegovim rečima, ona je diplomirani muzikolog, ima odličan sluh i divno peva. Imaju i jedan duet, snimljen na Bojanovom prvom albumu, a pesma se zove „Cveće moje“. Trenutno očekuju svoje prvo dete i beskrajno se raduju najvažnijoj životnoj ulozi, ulozi roditelja.
Naš sagovornik slobodno vreme voli da provede vežbajući svoje instrumente – klarinet, saksofon, gitaru, klavir, bas i pevanje. Voli da čita, naročito popularno naučnu literaturu u poslednje vreme, da pogleda dobar film ili seriju, a izduvni ventil poslednjih nekoliko godina pronalazi u teretani.
Učenici u školi za njega kažu da nije strog profesor. Voli Apatin i rado mu se vraća, koliko mu prilike dozvoljavaju, a nastupi u rodnom gradu uvek su mu posebno dragi. Nada se promociji svog autorskog rada u skorijoj budućnosti, a dugoročni plan mu je da nastavi da se bavim muzikom, komponuje, nastupa, ali i da se skući na nekoj planini sa porodicom, da udišu čist vazduh i piju vodu sa izvora, a u okviru tog domaćinstva svakako bi nikao i jedan dobar muzički studio.
Mi mu u svakom slučaju to od srca želimo i unapred se radujemo promociji njegovog najnovijeg albuma u Apatinu.
