PRIČE IZ KOMŠILUKA: Povratak rock and roll-u kao Duletovo ostvarenje svih snova
Iako rođen u Hrvatskoj, a trenutno živi u Somboru, Dušan Dule Serdar kaže da se oseća kao Apatinac. Zapravo, najveći deo svog života proveo je upravo u našem gradu, gde ga svi znaju kao izuzetno finog, strpljivog, društvenog, humanog i nadasve talentovanog muzičara. Samouk kada je sviranje bas gitare u pitanju, ovaj četrdesetsedmogodišnjak muzikom je počeo da se bavi pre više od 30 godina. Danas je, kaže, konačno svoj na svome kada je muzika u pitanju, jer se početkom godine našao u stalnoj postavi popularnog benda Krvava Meri. Ne propustite u nastavku pročitati još jednu lepu i inspirativnu priču iz našeg serijala.
Naš sagovornik rođen je i odrastao u okolini Osijeka i to, kako nam je otkrio, u muzičkoj porodici.
“Tata je svirao harmoniku, pa sam tako i ja počeo svirati od malih nogu, prvo harmoniku, ali kako mi se to nije dopalo, odustao sam. Međutim, kad sam krenuo u peti razred, nastavnica muzičkog prepoznaje moj talenat i ubacuje me u sekciju folklora, gde počinjem svirati begeš. Ona mi je pokazala osnove, ostalo sam učio sam, i tu sam zapravo zavoleo bas”, prisetio se Dule.
U međuvremenu počinju ratne godine, te on sa porodicom odlazi iz Hrvatske i naseljava se u Apatin.
“Nisam nešto tragično doživeo izbeglištvo, zato što kod nas nije bilo pucnjave, ali već je bilo napeto. Imao sam rođenu tetku u Apatinu, oduvek smo tu dolazili, tako da je meni taj prelazak zapravo u tom periodu bio super. Nakon što sam završio osmi razred u Hrvatskoj, dolazim u Apatin, gde se brzo i lako uklapam sa novim ljudima i generalno, prija mi boravak u gradu koji sam od ranije voleo”, iskren je Serdar.
U našem gradu upisuje bravarski zanat u Srednjoj tehničkoj školi, da bi odmah potom sa drugarima oformio svoj prvi bend.
“Period srednje škole bio je predivan. Već 1992. godine nastaje bend Šok za sistem, u sastavu Vojo Sučević koji mi je danas i kum, Sale Taraš, Igor Bukvić i ja. Krećemo svirati rock and roll, a nakon toga se povezujemo sa Bastom, Krajačićeem i ekipom, koji su tada svirali u bendu Mama ti salama. Imali smo brojne zajedničke nastupe, ispred nekadašnjeg Omladinskog, pa u starom Piku, u Kobri “R’N’R utorkom”, Ribarske 94. godine… Sa Šokom za sistem bili smo predgrupa Van Gogu, Deci loših muzičara i mnogim drugim poznatim bendovima, što je nama kao klincima jako puno značilo”, ispričao je.
U međuvremenu, 1996. godine, u periodu kada su vremena postala teška, a borba za egzistenciju neizvesna, naš sagovornik počinje da svira narodnu muziku.
“Te 1996. okupili smo se Bukvić, Kašo, Novkovići – Duća i Štikac i ja, a grupa se zvala Mrak. Iako većinom rokeri, počeli smo da sviramo narodnu muziku i bukvalo smo od toga živeli u to vreme, a priča sa Mrakom traje do 2000. godine, kad sam upao u somborski Cvrčak bend. Sa njima kreću još ozbiljnije svirke, svadbe, rođendani i druge proslave, da bih već 2001. počeo da sviram sa grupom Gold, što je trajalo sve do 2019.”, priča Dule, koji je, uprkos ovim aranžmanima, sve vreme bio i deo rok scene, nezvanično, na neformalnim svirkama, druženjima itd.
“Jako sam puno radio, svaki vikend, pa i više od toga. Bilo je naporno. Svirali smo, osim proslava, i po selima. Pogodimo, recimo, po mesec dana, Kljajićevo, svaki četvrtak, petak, nedelju, a subotom imamo svadbu. Lepo se živelo, naročito u periodu dok sam svirao s Goldom. Pristojno smo zarađivali, ali uvek me je vuklo da se vratim muzici koju volim”, iskren je Serdar.
Iako se tokom svih proteklih godina prvenstveno bavio muzikom, imao je periodične poslove u fabrikama, privatnim i društvenim preduzećima, ali sve to ga nije ispunjavalo. Međutim, kako život piše romane i uči nas da želje mogu da se ostvare, tako je ova godina za našeg sagovornika bila prekretnica, te on danas uživa u pravom smislu te reči.
“Početkom ove godine dobijam poziv od benda Krvava Meri, pošto su u tom trenutku bili bez basiste, a već su imali zakazan veliki rođendanski humanitarni koncert. U međuvremenu padne odluka u bendu da ostanem u stalnoj postavci. To je za mene bilo ispunjenje sna. Sve se namestilo. U bendu sam prezadovoljan, ispunjen, baš mi je leglo… Sve mi odgovara, od repertoara, preko ekipe, nastupa, atmosfere na probama, tako da sada konačno ponovo sviram samo ono što volim”, u dahu je ispričao.
Pored navedenog, naš sagovornik je negde u isto vreme dobio i stalno zaposlenje u Višem sudu u Somboru, a skladan brak u kom uživa godinama unazad zaokružio je sve njegove potrebe za srećnim i ispunjenim životom.
“Suprugu sam upoznao 8. marta 2013. na Ravangradskom balu u Somboru. Ona je inače Somborka i igra folklor u istoimenom kulturno-umetničkom društvu, a ja sam to veče svirao na balu sa bendom. Od te večeri do dana današnjeg najveća smo podrška jedno drugom. Iako smo neko vreme živeli u Apatinu kad smo se venčali, u međuvremenu smo se preselili u Sombor, pa iako mi je lepo i zadovoljan sam, vuče me ovde i često sam u Apatinu”, otkriva Dule.
Serdar je tokom svoje muzičke karijere sarađivao sa brojnim poznatim muzičarima, što kroz narodnu, što kroz rok muziku. Izdvojio je Hari Mata Hari, Van Gog, DLM, a dok je svirao narodnjake, često su pratili Miroslava Ilića. Relativno skoro, zajedno sa bendom Krvava Meri, svirao je sa Alenom Islamovićem u Somboru, a kako su “kliknuli” govori podatak da ih je iste večeri pozvao da budu njegovi gosti u Bihaću.
Naš sagovornik uzeo je učešće na velikom broju humanitarnih svirki, a kada su nastupi u pitanju, najdraži su mu moto skupovi. Obožava fotografije, sve događaje beleži, zapisuje datume, mesta i druge detalje sa nastupa, te tako danas ima bogatu riznicu uspomena. U slobodno vreme najviše voli da svira, ali isto tako voli popiti kafu u kafiću, što sebi, kaže, priušti svaki dan. Posebno su mu dragi vikendi provedeni sa suprugom, kao i njihova zajednička putovanja.
Dule je po prirodi izuzetno strpljiv, miran, optimističan, društven, ali i skroman. Otkrio nam je da je kao dete bio veliki fan Bijelog dugmeta i Divljih jagoda, pa su mu susreti i bilo kakva vrsta saradnje sa idolima iz detinjstva i drugim velikanima iz sveta muzike negde ostvarenje dečačkih snova. Nema velike ambicije, ni životne, ni po pitanju muzičke karijere. Kaže da je srećan i zahvalan na onome što ima, te mu je dovoljno da se tako i nastavi. Mi mu od srca to i želimo, pa da se bogata riznica njegovih uspomena umnoži, na zdravlje i na veselje.
